Радничке новине

БРОЈ 5.

НИШ, ПОНЕДЕЉАК 5. ЈАНУАРА 1915. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗИ СЕ У ИПАМПАРИЈИ „Г У Т Е Н Б Е Р Г“ Број 5 пара

ОРГАН СРГ1СКЕ СОЦИЈАЛНЕ ,ДЕМОКРАТИЈЕ

КО ЈЕ ПОБЕДИО ТУРЦЕ

о д ДИМИТРИЈА ТУЦОВИЋА

т&Ј *^$®гођењ€ тако честих ратова. И док су десетинама хиљада хришћанских ! сељака из европске Турске били по-

[Као што смо обећали у јучерањем броју, доносимо духоеита расматрања нашег Туцовића у његовим нсобинно интересантним и важним зчбелешкама из турскога и бугарскога рата, које ћемо, разуме се, чим буде за то погодан момснат, издати у засебну књигуЈ.

Буковик, 10. јануара 1913. Поседи Турске, Цариград, Солун, тп објекти вековне међусобне борбе великих и моћних капиталистичких грабљиваца, налазе се или су на путу да се нађ}' у рукама малих и слабих балкаиских државица. Јадранско приморје опасано Србијом, у Солуну Грци, пред капијом Царнграда Бугари — ето решења Балканског Питања које се за цело није очекивало ни од највећих националних романтичара на Балкану! Каква је била општа европска ситуација која је омогућила а можда и иомогла формирање балканскога блока против Турске, то је ствар коју још увек обавија густа магла. дли ма каква та ситуација била, чим ^ГТГаакански блок стао против Турске, у његову победу нико више није могао сумњати. По опреми своје војске и командном елементу, Турска не само да није изостајала иза савезника већ је стајала чак и боље њпх, нарочито у погледу материјалне опреме. Пропаст 1урске не треба тралсити у односу снага војске према војсци већ у односу снага нације према наци/и, државе према држави. Маркс је некада назвао турскога сел>ака „несумњиво најваљанијим и најмаракнијим представником сељаштва у Европи То је био балкански сељак одгајен физички и духовио под чистим и топлим зраком натрпјархалнога живота, онај сељак кога је турски феудализам економски утолнко мање исцрпљивао у колико су потребе турскога спахије биле мање од потреба европскога феудчла, у колико је новчана привреда бнла неразвијенија. Поред тога, турска владавина није никада била у стању да се припија уз тело балкаг.скога сељака у оној мери, у којој је то могао кастински режим Средњега Века, јер се рна ослањала више на спољашња средства силе него на прпвредну и социјалну зависиост и подјармљеност. Отуда на Балкану сељак излази слободно на збор да бира свога кмета у оно време када 1г у западној Европи владао режим еудалнога ропства. И отуда је ути-

цај феудалнога ропства на духовни и морални живот балканскога сељака много слабијл пего на живот феудалнога роба западне Европе. О том сељаку говори Маркс. Али од 18. века стање се почиње нагло мењати; са овлађивањем новчане прнвреде и повећавањем потреба турске државе настаје притезање феудалнога шрафа и раја почиње трпети све већи притисак. У овим променама треба тражити узроке револуцнје на Балкану, из којих су, једна за другом, поникле слободне балканске државице. Сељак слободних балканских државица ц сељак иод Турском живе сада у сасвим различитим привредним и со|цијалним и политичким условима живота. Први је сада слободан сопственик земље и елободан грађанип, докле други подноси тежак јарам спахијски и турски. Први се полптички развија и вежба и долазп до осећања грађанске слободе, докле други претура преко главе најтеже стање у турској империји. Први улази у идејну заједницу са Западном Европом, докле други грца у корупцији која је захватила целу државу од главнога сараја у Јилдпз Кијоска до последњега села. Несумњиво су терети буржоаске државе, банкротски систем газдовања, корупција бирократије, нореска пумпа и милитаризам, отпочели руинирати физичке и духовне сиаге слободнога балканскога сељака; али је нсто тако несумњнво да је он имао и средства за одбрану и да је његов свеколики социјални положај био повољнији од положаја народа у Турској. Укратко: на бојном пољу однео је победу сељак балканских државица већом очуваношћу, срчаношћу, политичком и националном уздигнутошћу и осећањем значаја ове борбе. Против тога борца који се кретао у рат са идејом, Турска је могла истаћи готово искључиво сељака Анадолије, најзаосталијега, најупропашћенијега и најизмалтретиранијега султанова поданика. Вековима он је остављао кости на пољима и гудурама Балкана, не сазнавши зашто и не осетивши код своје куће и у свом животу ради чега. Анадолија је била резервоар из кога је Турска купила материјал за угушење сталних побуна на разним тачкама простанога царства као и за

хапшени по градовима из страха од устанка, дотле је деликатни Анадолац покривао бојишта својим крупним и лепим телом. Требало га је видети како гордо лежи на Куманову, Прилепу н Облакову! Док је Азиска Турска водпла рат са балканским савезом, Европска Турска је лежала у апсу. Таква држава је тешко могла очекивати успеха. Са првим поразом њене војске она се скрхала као кућа од карата, јср није било нације која би заложила све и последње папоре да непријатеља одбије са свога земљишта. У снојој рођеној држави турска војска се више осећала на туђем земљишту од војске балканских савезника. Битку. је изгубила нонављамо, турска држава, турска нација, турска заосталост, а не турски војник.

НА БРЗУ РУКУ

Природа и људи

За један једчни дан, земљотрес у Италији уништио уе, онако као од шале, преко тридесет. хиљада људских жи‘вота и неколико вароши. Буржоаска цивилизација стоји пред овим запањена и посрамљена. Баш онда када је она стајала на врхунцу своје славе, уништавајући својим ратним оруђима, свега за неколико дана, читаве утшрђене вароши и када је веровала да ни сами богови немају толику моћ разоравања, долази овај земљотрес и показује да Природа ипак може више да уништи.... Да би спасла свој углед и однела рекорд у утакмици око уништавања коју данас води са Природом, буржовска наука и цивилизација мора се поново бацити на посао и изнаћи још боље средство за уништавоње и разоравањв. Зсмљотрес у Италији помрачио је славу калибру 42. Треба што пре пронаћи већч, те тако доказати да је Човек господар Природе и достојан носилац лика / осподњег....

[Б

Писмо једног очевидца

Од Цвешка Р. Iа.јића, који сад као рањеник лежи у Јагодини, добили емо ово писмо: „Читајући ваш цењени лист од 27 децембра, наиђем на предлоге посланика Драгише Лапчевића и Трише Кацлеровића које су учинили Председнику Владе да би се помогло избеглицама које стално пропадају. „Ја им од своје стране изјављујем велику захвалиост што се заузимају за пропалу сиротињу. Још . молим господу посланике да изволе опоменути владу те да пладз испошље неког свог чииовника који ће видети ужасан призор од избеглица који се враћају кућама на путу Ваљево—Коцељево и Ваљево—Завлака и даље. Јер, до Ваљева их воз и којекако довуче; али од Ваљева иду пешке голи и боси а и без хране, са силном децом и пртљагом који није могуће издржати по рђаву путу и рђаву времену. И тако дуж целога пута видећете једне помрле

Излазе сваки дан од глади и зиме а друге како већ цркавајујдок се помоћ готово ником не указујћ.Јг 1 ' Пријатељу Цветку можемо са своје стране одговорити да смо чинили и да ћемо чинити све што можемо али да су наше снаге мале и недовољне, јер нам народ још није дао ону политичку моћ коју треба да даде својој јединој заштитници, Социјалној Демократији. А што се тиче владиних чиновника, нека се у њих много не узда: чиновницп лостоје ради тога да примају плату а не ради тога да чине пеке услуге народу — бар у Србији. БЕДМ У БЕЛГИЈИ 1,400.000 душа без нгде ичега! Председник међународнога .чомитета за потпомагање Белгијанаца вратио се у Лондон с пута по Белгији и опнсао страховиту беду која тамо влада. Тај Комитет за потпомагање има 5.000 чланова који свнма силама раде на олакшавању судбе несрећних Белгијанаца. Комитет потпомаже 5,600.000 душа раздавањем хлеба, за који троши око 700.000 фуната стерлинга месечпо, што износи шеснаест и по милиона динара. Поред тога Комитет снабдева оним што је најпотребније 1,400.000 душа, које су остале без игде ичега. На њих Комитет троши око пола милпона стерлинга, што значи на дванајест милпона дипара. Свакп Белгијанац, па био оп богат или сиромах, добија по један килограм хлеба. Интересамтно бп било упоредити рад овог Комитета који помаже туђинце и рад нашпх добротворннх друштава која су састављена од најугледнијих патриота и која треба да помажу своју браћу Србе.

КОЛИКО ПРОГУТД РДТ Једна страшна статистика Пре кратког времена штампан је у „УопхшгЦ^-у један чланак о досадашњим расходима које је причннио овај рат. Из њега вадимо ове податке: Енглеску, према недавној изјави министарства спољних послова, кошта рат око 1 милион енглеских лира дневно, ! округло 25 милиона динара. Према томе, до сада је утрошено око ЗТТ милиарде динара. Француски војни т^ошкови до 27. децембра изнели су не мање од 6.440 милиона динара. У те трошкове урачунати | су 250 милиона датих Белгнји, 90 милиона датих Србији, 20 милиоиа датих Грчкој и 5 милиона Црној Гори. Тако, дневни расход износи по 46 милиона динара. Руснја је утрошила за прва 3’/а месеца 4.820 милиона дннара. На дан просечно по 46 милиона. Дакле: Енглеска, Француска и Русија троше свакодневно за рат округло по 115 милиона динара. Број свих њихових војника не износи више од 11 милиона. Према томе, један војник просечно троши дневно по 104 2 дчнара. Аустрија и Немачка. Кад се узме у обзир да готово исте трошкове сразмерио имају Аустрнја и Немачна, које су извеле на бојно поље до 10 милиона војника, то њихови трошкови на дан износе око 105 милиона динара. Овоме треба додатн још трошкове Србије, Белгије, Турске и Јапана, који