Радничке новине

ској“, како га називају Бугари, којих у Солуну има свега Чт становништва солунског. Грци желе да Срби остану у Битољу из ових разлога: 1) Битољ је по преимукству грчка варош из које излазе најбољи грчки просветни радници, адвокати, лекари и трговци. Са доласком Бугара, Грци би били осуђени на пропаст; били би прогнани и растерани са својих огњишта. То је тај национални разлог; 2) Из стратегијских обзира. Испод Битоља између Срба и Грка нема природних граница. Кад би ту дошли Бугари, Грчка би увек била у опасности да они за 24 сата не допру до Сарантапороса; 3) Ца неби изгубили везу са Србијом, па према томе и најкраћи пут који везује Атину са Европом: ЈТариса—Битољ—Скопље; 4) Због Албаније. Дспустити Бугарима да узму Битољ значи довести их у додир са Арлаутима. А то опет представља веома важаи нолитички догађај у решењу питања ЈадранскогМора. Кроз читавих петстолећа Турци су помоћу Арнаута терорисали Хришћане. Грци и Срби нису тако прости да допусте Бугарима да понова предузму ову стару игру. Дакле, завршује дописник отприлике, Грци се не противе да се Бугарима уступи у Македонији све што се може уступити, стим да се не изгуби веза са Србима и да се стратегијски осигурају границе. На све ово пристаће апсолутио и Срби. Што се тиче Тракије, Грчка сада не износи своје захтеве. Бугарска, пак, у току последњих неколико недеља, ирпзнаје да окрузи Источне Тракије нису насељени Бугарима већ Грцима. Али баш зато јој дописник замера што она држи области од Дедеагача до Ксанти, где је свукуд њен живаљ у мањини, и тражи Драму и Кавалу, где бугарски живаљ представља само ђТоо становништва! А на основу чега тек може тражити Солун? Навели смо ове аргументе грчког нолитичара, који су тако слични са аргументима српских и бугарских политичара када решавају питање о споразуму а у овом и сутрашњем броју нроговорићемо мало више о свему. ПОД РАТНОМ косом

Зар данас, кад на сваком кораку сусрећемо груди и дебеле трбухе окићене крстовима и орденима врлина, милосрђа, и почасним лентама; зар данас, када се оре и брује усклици и хвале о патриопшзму, нежним осећајнма и л.убави према ближњима: зар данас, да једна петогодишња дсвојчица која би трсбала још да буде на материиим грудима, иема другог прибежишга до једино по кафанама?\. Ох, проклети да сте ви који убијате и мучите ове чисте, свете и анђеоске душе! О, ви родитељи који сте децу своју, крв своју, остзвили да издише на зими и од глади, а отишли да убијате родитеље туђе, исто тако остављене деце да ли ћете се ви икад опамстнти и промислити шта чините?!.... Ми, јадницн, пролетери, који те болове најпре осетимо и разумемо, одавно већ трубимо и позивамо све беднике и несрећннке, којима јс ово друштво горе од пакла, да се подигну и чврсто стегну своје гладне и коштуњаве песнице против јединог проузроковача свих зала: против капитализма! М. Белић

Божидар Ђуричић обућар

Друг Ђуричић био је председник наше партијске организације у Аранђеловцу. Умро је од задобивених рана. И док наши најбољн другови падају као снопље једаи за другим, дотле маса буржоаских дембелана и дипломираних иатриота седи у топлим кафанама поред кригле пива н грми на социјалисте „који немају ни Отаџбине ни Идеала".

Ф Е Љ Т О Н

ПОД РАТНИМ БИЧЕМ... Једна нишка скица

На пољу хучи ветар и пљушти киша: време јс мутно, досадно и тужко... Сваки се завукао ма где било; у какав мемљив и тескобан собичак или у ма какву другу рупу. Па ипак, има их доста који су и без таквих собичака и рупа и они, немајући где, лутају по блатњавим и мокрим улицама, шибани кишом, ветром и зимом, просећи парче хлеба... Ох, како ме то болп и растужује кад се сетим једне петогодшиње девојчице која по једном од таквих дана уђе у моју радионицу, и, сва дршћући од зиме, пружаше своју_ дрхтаву и мршаву ручицу, а болећнвим гласом, који параше срце и душу, мољаше да јој се удели... — Чија си ти мала? — питао сам је ја, а она одгозори да је остала без мајке пре неколико дана, а отац јој је у рату. — А одакле си ти мала? Она одговори да је од Шапца, из неког села. — Па добро, а код кога си сад ти, где се раниш и снаваш? — упитах ову малу петогодишњу мученицу. Она ми одговори: „По кафанама"!! Ужасног векз, ужасног друштва у коме ми данас таворимо своје бедне животе !

Данас је гошоа, а сушра пре подне пуииЋа се у продају Социјалистичии Календар за 1915 годину. Поред календарскога дела има још и ова садрлсина: 1915. Димитрије Туцовић, борац за народна ирава. Цена је свега 0.15 дин. а продавци имају рабата 0.05 од сваког примерка. Нека се другови пожуре са наруџбинама. РфЛЈВД ХЕРОЈН Разметљивци у по з а д и н и Има један врло велики ч број типова у уииформи који се смуцају по свима кафанама и јавним локалима а због чије неваспитаности и насртлшвости један миран и културан човек просто несме да крочи у кафану. Најчешће пута, то су оне положаре које су се узрстиле* у комитске редове и које на бојном пољу само срамоте овај народ. Али су зато онн у толико већи хероји кад се нађу у кафани или тако негде у гомили ненаоружанога света, жена и деце. Нпјзад, то чозека много не чуди и не изнеаађује. Али је жалосно и срамота кад се нађу официри, па чак и виши, којима образ допушта да се јуначе над ненаоружаиом публиком, над женама и иад децом. Један од таквих је и г. Војчслав Блазнавац, коњички пуковник. Пре неког времена, у кафани Пивница у Крагујевцу, једне вечери господину се проI хтело да, због тога што је био нешто љут или нерасположен, нареди публици * из сале да сс у року од 15 минута сва | ишчисти. Али му ни то није било довољј но; не хтевши да сачека нн да истекне овај рок ултиматуму који је сам утврдио, он потегне револвер и изазове чнтаву паннку код света, тако да две жене падну у несвест а остало утекпе куд ко стигне! Ми не волимо да ее мешамо у личне Ј поступке појединаца; али ово збиља заЈ служује јавну осуду, у толико пре што је то само једна од многобројних појава | на свима странама и у свима варошима, тако да се то већ више не може трпети.

За Радничке Новине ДОБРОВОЉНИ ИРИЛОЗИ —

Другарпца Ђоке Пироћанца и његон сннчић 1 ‘50 динара.

Купите добровољне прилоге за Радничке Новине

ЦА СВОДОЕ ОГФНШТУ УТИСЦИ ЈЕДНОГА БЕГУНЦА (7) Било је случајева да су њихови лекари лечили и нашу болесну иејач. А свака, ма и најмања услуга становништва у исхрани војника, била је достојио награђена. Готово у свакој кући војикци су | провели с нашнм и попеколико пријатI них часова. Јадали су се на рат и уздисали од чежње за миром. Као и ми. Били су гладни. Највећма су тражили круха, хлеб. Радо су пили и иашу ракију, а волели су и слаткише: 'орасс, суве шљиве, лешнике. Сланина и пршута им беху највеће иосластице. За њих и хлеб нису штеделсли новац. За млеко и кајмак отимали су се као деца. Јадан свет! Ма да су били упропашћенп ратним штрапацима и иечисти, ма да им је рат готово смрвио и тело и душу, он.ч су ипак били пажљиви, и нигде ексцесе нису правили. Изузетци су ретки и безначајни. Грабили су се за веш, и где је коме шта нестало, ту је поред залике највише страдао веш. У вароши су показали своју облапорпост на слатко, у селима на мед и замеђену врућу ракију. Днвили су нам се. Плакали су за својом кућом. Један од њих се, приликом повлачења, сакрио и предао се. После је радосио причао како је остао бар у земљи где има доста хлеба... У вароши има обијених дућана и опљачканих кућа. Из њих је узимано оио што је пре свега за живот потребно и понешто што војсци треба. Ако сопственицима нису исплатили дуг — а мало их јс било ! — онн су остављали призианице. Тек, у главном, и онај који је оштећен, задовољан је кад није упропашћен. Уосталом: Тешко крају куда војска прође. Где је год ко чувао, ту није било штете. Једна жена је сач)вала четири куће, међу њима и кућу проте Ђурића, и ни у једној ни длака није фалила. Електрична централа и фабрнка са стругаром су неповређенп. Парни млин тако исто. А иаши су у Вишеграду запалили једну модерну стругару, која вреди око милион динзра. За собом су одвелн и неколико наших који су били ангажовани око рањеника. Неке су всћ вратили при прелазу Дрине. Али су у вароши оставилн прнлично нечистоће. * * # Да ме наши „патриоти" не би огласили за шпијуна, морам да додам још неколико речи. Ја не знам како је било свуда докле су били продрли Аустријанци. Факта која сам изнео нећу да генералишем. Милитаризам је крута, брутална, али и ћудљива органиаација. Ту јеједап човек може да одређује судбину хиљада. Још кад се рачуна и са хетерогеним масама, онда, разуме се, тешкв је говорити о једипству акције и цнља. Па ипак овога пута непријатељ је, чини ми се, демантовао нашу званичну и иеззаничну штампу која га је представл.ала у најцрњим бојама. Исто тако и он је увидео колико су га лагали бечки листови кад су иисали о Србима. Вероватно, за Ј његово држање били су меродавни и из: весни политички разлози. Код нас су се | и Мађари понашали толерантно као и I Далматинци. Ако је противник сатана, I ми нисмо анђели. Масс нису одговорне за рат и његове нужне последице. Оне су жртва политике која је врло далеко од тога да буде израз њихових осећања и интереса. Њих не треба вређати и грдити, јер само у њима лежи снага културе и општега преображаја. Наша дужност је приближити их Јгбратски загрљај. А тај моменат мора доћи. ______ 3. м т. Шала и спрдња Утисци једног анархисте „Српска војска, која јс у своме побсдомосном наступаи.у од Космаја и Варовнице ношена лозником „Београд! Бсоград!", српска је војска поново ушла у лрестоницу на један днрљив, на један велпчанствен начнн: с краљсм на челу! (Овде дајемо чнтаоцима једну паузу, да би се они који су нежиији сити нсплакали чнтајућн овај дирл,ивјЈопис ове днрљиве сцсне. А сад хајдмо даље). „Да ли јс бнло лепшег призора у овоме рату? Да лн је било лепшег призора н у нсторији нлше обновљене отаџбннс? И да ли јс један владар имао срсћнијег трснутка у жнвоту?,.. Жпвео Краљ |са вслнко к)! Живела Војска (са велнко «)!“ („Балкан", број од понедеоника). Крста Цицварић, први српскн комичар

Власник и одговорни уредник Драгиша Ланчевић, новинар.

Штампарија „Гутенберг*

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА) СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ

Синоћ Прес-биро није дао никаквих телегџама. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

Румуни траже Ердељ Букурешт, 6. јануара. — Прослава Нове [одине у Букурешту имала јг озог пута свој нарочити политички карактер. Букурешки митрополит, примас целе Румуниуе, пред краљем, министрима и вишим официрима, примивши их после службе Божје у своме двору, пожелео је, у свом говору, новом краљу, да оствари заветну мисао Румуна, присаједињујући мајци отаџбини покрајине: Ердељ, Кришану, Источни Ђанат, Темишвар и Буковину. Краљ је у свом одговору поменуо покојног краља Карола, који је задобио ћоштовање и љубав нароЈ да, злдовољавајући свагда вољу на\ рода. „За менг ће такође воља на\рода бити мисао водиља", одговорио јс нови крал. Руси продиру даље у Буковину Петроград, 7. јануара. — У Буковини наше трупе успешно напредују; оне су после жтве борбе заузеле село ЈоћапезН на 15 врста северпо од Дорна Ватра. У овој борј би заробили смо много официрт и Ј војника. Букурешт, 6 јануара — Према аутенгичним вестима из Черновица Руси су ушли у село Дорна Ватра. За неколико дана ће жслезничка пруга Черновигд—Ицкањи биги предана саобраћају. Борба између Руса и Немаца Петроград, 7. јануара. — Преко дана ј 6. јануара нема ничег важног да се забеЈ лежи на целокупном фронту сем уобиЈчајсног пушкарања п канонаде. У пределу на северу од Раве Немци Ј су учинили двапут покушај да пређу у делимичну офанзиву, али су били задрЈ жа.чи нашом ватром и приморани да се !повуку. 6 јануара у вече Немци предузеше у пределу села ХУИкоућге напад на наш мостобран, којп су осветлили рефлекторима, ракетлама и запаљеном сламом на три стотине метара од наших позиција. Наша је артилерија одбила овај напад. 5 јануара у вече у западној Галицији Немци, пошто су јако гађали наше позиције јужно од сеоцета РасИоћ и запаЈлили два села, иапали су у маси наше Ј позиције и доспели до наших постројења ј од гвозденнх жица, но услед наше убиствене ватре нису могли напредовати и нарочито су имали великих губитака, а ' затим су се повукли на своје позиције. На француском бојишту Лондон, 6. јануара. — Службени коминике француски јавља: да је у Белгији испрекидана канонада и да снег пада. У пределу Араса такођер пада снег; наша тешка артилерија ућуткала јс неколико пута непријатељске батерије. Одржали смо се у Лабоазел где је непријатељ (језуспешно понављао своје нападе. — На сектору Соасон мепрнјатељ је бомбардовао Св. Павла ноћу између 4 и 5, али тој артилеријској ватри није следовао никакав пешадијски нанад; дан 5 јануара апсолугно миран. — У долнни Ена, источно од Соасона и на сектору Ренса артилеријске борбе. На северо-западу од Пон-а-Мусона освојили смо једно ново постројење непријатељево у шуми Лс Претр где сад имамо 500 метара непријатељевих опкопа. Милана П. Стефановића — Ниш.