Радничке новине

БРОЈ 10.

НИШ, СУБОТА 10. ЈАНУАРА 1915 ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

УРЕДНИШТВО и ЛДМИНИСТРАЦИЈА ГЛЛАЗИ СЕ У ШТАМПЛРИЈИ ,Г У Т Е Н Б Е Р Г“

Срој 5 пара

ОРГАН СРГ1СКЕ СОЦИЈАЛНЕ

РЕАКЦИЈА КДЕРЦРРЦД '

^ Генадијев у Риму Дочекују га повољно

ЦЕСјВДа СКУЦОЋД Како јс у Аранђеловцу

0 )

Скопље, 6. јануара 1915. За турске управе је у овим кра- Најзад, цркве и црквене устанојевима беснела реакција клерикала- ( ве (без разлике којој вери припадају) ца, која је, узимајући у своје руке ' данас немају права иа својину тих и националне ствари, школу компро- ! имања: она су постала у доба кад митовала и револуционарни покрег су племство и црква, у једном самаса скандалозирала комитским ак- везу противу народа, представљали! цијама и упропастила завојевачкпм феудалне господаре над иародним ј тежњама Србије, Бугарске и Грчке масама. кад су племићн и свеште-

и империјалистичким плаиовима Аустрије, Италије и Русије. Националне су ствари пропадале у рукама цркве која је не само реакционарни фактор, већ, по своме основном бићу, и анационална; социалпи одиосн и шихово развијање у правцу револуционарном гушени су религијама, које, све без разлике, у место револуције препоручују трпљење и у место отпора — покорност; школа је венула и наопако васпмтавала масе под управом мрачњака. А како се-нико. тако не може мрзети, као попови и цркве измеђусебе, то је

ници делилн међу собом земљу и становништво на њој, и кад су себри и отроци били подједна^о кулучари и плсмићу и црквн — према томе који су се на чијем феуду затекли. Век је феудализма прохујао. Ред је да нестане и последњих трагова тога друштвенога режима. У ирвом реду, безусловно је потребно да нестак ; феудалне својине. Црквама и џамијама, манастирима и текијама треба одузети сва имања што су их у феудалном добу, заједницн с племством и дслећи д?ласт с њиме,

Угледни талијански лксг ПоПоло Романо пише ово поводом Генадијсвљева доласка у Ркм: Г. Геиаднјсв, који има у Риму много пријатеља откада је основан Интернац!:оналнн Ивститут, Маћедонац је по пореклу и спада у оне бугарске државнпке којн амају најаише подобности да раде да се са мајком Бугарском уједине они делоси Ма1;сдоније.којч припадају Србији. Ми се уздржавамо да покрећемо деликатпа питаља хоја су га по свој прилици довела у Рим, али тврдимо да се љегов долазак у нашу средину комсатарнјче повољно у Риму у политичким круговима, у којпма постоја стара симпатија за Бугарску.

шЈ ШШИ1ШР11ДНЦВ 1 шн!ш Из нишког сиротињског пакла

■кило шећера

2-40

„ леба

1-60

литар гаса

1-60

„ зејтина

4-—

кило соли

Т20

„ брашна

Т20

„ црни лукац

Т20

„ масти

2-—

„ сланине

2-40

„ пиринач

Т60

„ кафе

8-—

„ кајмака

4-—

„ сира

1*80

НА БРЗУ РУКУ

реакција клерикалаца толико зава-1 добили и разделити их у слобсЈдну дила и међусобно омрзла овај јеАзи своЈину хришћанској и мухамеданнарод у овим крајевима, да ће сеј ској сиротињи .*) та омраза још дуго и дуго осећати ■ н бити велика сметња његовом кул- ј турном напредовању и развијању, у ј толико већа још, ако се аграрни | проблем не реши што пре, ако се ие реши коренито и ако се тим решењем не ослободе продуктивне , ниједну министарску или владарску чгснаге и не да им се пун замах за ј тпитку. Јушрошњи такође. Због тога најинтензивнији развитак. \ У_ 8а Ј ЈОши 8лада општа ™онулост, и По великој несрећи за овај свет,! Го други пут не треба да се деси. реакцију клерикалаца није ни у ко- [ Ако нема истинских честитака, онда лико смањио српски режим; он је, 1 нека се свакн дан измишљају. Господа шта више, учвршћује. из п Р ес ' би Р° а « ° нак ° нема ЈУ д РУ™ н °-

Шта то значи? Сииоћни Прес-биро није нам донео

I сла. Нека се на шај начин вежбају и У првом реду, клерикалцима је' саремају за васоке државне положаје у задржана економска моћ: огромна Србији. Јер једино што се тражи од маимања, што су их, за феудалнл до-ј нистара, председника Скупштине и предба, приграбиле цркве, џамије, мана- 1 седника општина у оеој земљи, тоја да стири и текије, и даље су остала у

Ко није гледао или читао Игове Јаднике треба да оде до вишке основне школе па ће видетн многобројне поро-ј дице садањих Тенардија. Гладан, го, у дрољцима, неочешљан I и меопрап, болестап, изумире тамо читав једал нссрећан и заборављен народ. То су породице наших војника, које су из- ј бегле из подрииског и ваљевског округа. ј Цео ће тзј свет бухвзлио изумрети, јер! без ичиј& иомоћа сваки дан умнре. Сва-ј љује јутро и з' 2 Т:гч’е неколико умрлих и 1 неколико оних :;оји умиру. Пада поћ и! прима неколико мртвнх и иеколшсо који [ умиру; и тако непрекидно... 7. ов. мца. умрли су жена и син, једновремено, нашем другу Ради Ншшћу, опанчарском раднику из Шапца. Цео тај дан лежао је он болсстан у хладиој соби између та два леша! Тражлли су од општнне средства за сарану. Господпн председник им са чуђељем изјавпо: па шта си оћете више него кад вам дајемо бесплатно рупе. Сем земљс друго вам није ни потребно ; зар још нешто изволевате?! Разуме се да и после .овога тамо у томе паклу неће бити пишта боље, јер су сви позвани апсолутно равнодушн:: на све то...

Шта би значила за Балкан

1М1

Једна комбииација емглескога капитализма притежању мртве руке. Располажући огромннм имањима, клерикалци располажу једном материјалном силом како за економско притискивање сиромашног становништва, тако и за развијање своје специјалне пагубне клерпкалне моћи. А то је, већ, сува штета — материјална и духовна.

умеју иисаши језгровнше и дирљиве честитке. *) Начули смо з5 план садањег министра просвете: да се та имања учинс државном својином, да би с њих држава нрибирала приходе а из државне касс се издржавале богомоље и релнгиознс устаиовс. • Такво решење је вз основа погрешно. Нека богомоље, релнгиозне установе, попове, оџе, калуђере, дервише, жувнике и фратре издржавају онн који оссћају потребу да ту црну напаст

имају и да се крсте нли клашају. Државни задаДруга је штета: ШТО ће проћи ®ак то не сме биаи. А имања, што су их ове религнозне установе добиле у феудалном добу и на феудални начин, треба да припадну оном јадном хришћанском и му-

многе године а та се огромна имања неће привредно искористити и

ШТО ће она увек бити фактор зао- хамеданском свету, на ЧИЈИ су рачун та имања задобијана и која треба да сс у првом реду економ-

сталости, као што то добро показују, и дан дани, манастирска имања у старим границама.

ски ослободе од робовања крштсној и некрштеној поповштини.

Са глсдншта географскога, Палестина је за Египат оно што је Албанија за Италију а Белгија и Холандија за Енглеску. Данашњи догађаји показали су да Египгу може, данас или сутра, припретити опасност са те стране. Према томе, за империјалистичку Еиглеску неопходно је потребно да Палестина буде конституисана као неутрална држава или да буде љена. Али, ако би Енглеска заузела и Палестину, онда би то било опасност за Сирију. Због тога неки мирољубивији енглески империјалисти истичу идеју да Палестина буде неутрална. Тако иапример, енглески журнал Тће 01оће предлаже да се обповн израиљско царство! На тај начин остварило би се пророчанствО Мојсија и осталих пророка који проповедаху да ће се лоново рбдити јеврејско царство које ће припремити пут Сину Божијем. Кад капитализму то затреба, он онда постаје чак и побожап...

ПОД РАТНОМ косом

.Димитрије Илић месар. радник из Ужица

г \ ■ЈГ

До пре неки ’дан у Аранђеловцу је била толика скупоћа да човек мора просто да се згране. Тако например:

Видсћи да су цене са свим неиздржљиве, начелник војне станице г. Милутин Филиповић, нздао је наредбу и одредио цене свему. Од тога дана трговци су попустили у неким артиклима, али сви сс не управљају по такси која им је дата. Овде већ има месец дана како гаса нема нико од како им је одређена такса, већ цела варош гори свеће. Леба исто не може нутиик добити па ма колико платио. Јер начелник пошто је одредио таксу лебу казнио је 5—6 пекара, а они се онда картслкшу и од тада више ни један не вадм лебац. Међутим г. начелник је казнио све сиромашнс пекаре, а ниједног велпког зеленаша и капиталисту трговца. јје дног овдашљег трговца једам војник тужЈГг з?-**р*да_азмерену робу, па ипак ниједаи од њих кнрГПтз м&иаљен. Капиталисти су увск неприхосновени.

Украјинци, у Русији, траже већ одавна да буду независни и да живе својим самосталним националним и државним животом. Тај љихов захтев, ових дана када се свима народима обећава слобода, јачи је и оправдаиији но икад. Коментаришући тежљу Украјинаца за једном самосталном државом, бугарски лнст Дневник примећује сасвим правилно ово. Ствараље једне украјинске државе удаљило би Русију од Црнога Мора и створило би један бедем за балканске државе у одбрани од најезде руске. Тиме би, исто тако, престала и потреба Руеије да стално интригује међу балканским државама. Према томс, ствараље украјинске државе јесте једна историјска нужност за све.

Погинуо је као редов I чете 3 батаљона XI пука шумадијске дивизије, и осгавио за собом старог оца, мајку и сестре да га жале као раниоца — а месарски радници као свог вредног и доброг друга. Слава другу Димитрију Илићу!

Купите добровољне прилоге за Радничке Новине