Радничке новине

БРОЈ 11.

НИШ, НЕДЕЉА 11. ЈАНУАРА 1915. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ИАЛАЗИ С',Е У [Г1ТАМПАРИЈИ .ГУТЕНБЕРГ" Број 5 пара

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ..ДЕМОКРАТИЈЕ

РЕАШЈА КДЕРЦКАДДЦА

Али, осем ових огромних имања, реакцији клерикалаца је задржано још једно свето и широко поље делатности, још једно срество за духовну владавину пад народним масама. А то је: школа У школама правослазног становништва један је од главпих предмета наука хришћанска, у школама католичког становништва за веронауку је пружена пуна власт затуцаним поповима и кал_\ђерима католичким, јеврејској децм веропауку предају рабинерн, а мухамеданска дечица су осуђена на шибу и тортуру оџа, који их, и ако и сами не знају арапског језика, гоне да на арапском (а не на турском!) на памет изуче читаве суре корана! Колика је глупост уносити веронауку у школу — па још у основну\ — не треба много ни доказивати. У осталом, то су, тако успешно, учинили наши другови, учитељп социјалдемократи. Али је и за нас неучитеље, обичне грађане, једно јасно: основна школа треба да пружи деци елементарно и објективно а не тенденциозно васпитање. Деца су, по речима једнога великог пе-

— • ( 2 ) новну школу, долазе у доста смешан положај кад им се помену само ове околности: 1. Да ли ће се у православним школама, у којима уче деца српска, бугарска, грчка и румунска, предавати сва четпри правца и све разлике које су код те четири цркве у току векова поникле? 2. Оће ли се у католичким школама предавати веронаука у свима ниансама многобројних католичких свештеничких редова? 3. Како се Јевреји деле иа два противничка мојсејевска реда, да ли ће се у јеврејским школама иредавати веронаука оба та реда? 4. Да ли ће се у мухамеданским школама предавати онако како мухамеданство схватају сунети или како га разумеју шеити; оће ли се мухамеданска деца засути разноликим и супротним учењем што га имају руфан, садни, мевлели, тарики, бекташи, накши, синани, халиди , кадри, мелами и т. д.? Видите ли, господо, како је апсурдно уводити религију у основну школу, чак и кад би за то било каквог школског т. ј. просветног оправдања, васпитног оправдања, јер

За д>уде иди за децу? Још нешто о румунским опанцима

Не само да су поткрадали државу дајућн јој опанке сасма рђавог квалитета, него су лиферанти ћарили још и на тај начин што су израђивали сасвим мале опанке, тако мале да би се тек од два могао направити један да буде таман за људску ногу. Један друг резервни официр и командир чете уверава нас да од 150 војника из његове чсте ниједан, ама баш ниједан, није могао навући на ноге те опанке кад су им предати, него су сзи опанцн морали бити враћени натрзг као саевим неупотребљиви! Его како се преко ноћ постаје милионар! Званично саопштење Према иоднесеном извештају, у Београду нема хлеба па ни брашна, као ни других животних намирница у довољној количини. Међутим, свст сваког дана у већем броју долази у Београд и у округе београдски, ваљевски и подрински. Препоручује се одбеглицама да се уздржавају од враћања у крајсве, где нема довољно средстава за живот.

ПАШИЋ У ШКРИПЦУ Један додатак прокламацији о равноправности Маћедоније са Србијом дагога, тссто из којега се може измесити све што наставник оће. Алн, баш зато, што су она такво тесто, из којега се све може измесити, ми смо противни тенденциозном мешењу, у првом реду смо противни да то тесто меси реак ција клерикалаца. Ми тражимо да се деци у основној школи пружи објективно знање: а да је одиста а, да су 2 пута 2 одиста 4, да је планина одиста планина, да је поток одиста поток. Мн оћемо да детиње око види оно што у истини постоји, да његова рука одиста ради. Ми смо противнн маглуштинама и фантазијама у школи, у толико пре тенденциозним маглушгинама ифантазијама, као што је религија; јер, увођењем још и тога и таквога предмета у основну школу, од деце се, као најпогодиијег теста, месе сметењаци, а увођењем свештеиика у школу — пружа се сав мах реакцији клерикалаца, коју они све силније учвршћују у колико је иастава обавезиа н у колико се оиа распростире на сву децу. У осталом, и они, који бране увођење религиозне наставе у ос-

вн не можете сва и тако разнолика и супротна схватањз, која постоЈе у једноЈ истој религији, увести у једну исту школу?! Али, и без обзира на то, ми из онога главнога разлога, који смо поменули, тражимо да се религиска настава избаци из основне школе, и да се, тако, уклони један од силних ослонаца за реакцију клерикалацз, која је страшна опасност за народ и ужасна сметња за његов културни развитак. НА БРЗУ РУКУ Патриотско Једннство Пре два месеца : Ми, Тај и Тај, постављамо за Нашег Председника МинисШарског Савгта г. Николу Пашића, покровиШеља Земаљске Банке ; за Нашег МинисШра Грађевина, 2 . Милорада Црашковића, дирекШора Извозне Банке ; з а Нашег Министра Привреде, г. Цр. ВоЈу Маринковића, директора Опште Привредне Банке. Јутрос: „Сазнајемо да су Земаљска Банка, Извозна Банка и Општа Привредна Банка учиниле понуду држави, да их држава прими за генералне лиферанте свих државних потгреба(Новости, број 271). Ако ни сад Српство не буде уједињено, онда незнам кад ће...

Угледни руски новинар и књижевник Водовозов објавио је у великом руском листу РЈеч свој разговор са г. Пашићем. Ево како је то текло: — Јесте ли ви питали маћедо.чско становништво, ословио је Водовозов г. Пашића, да ли оно жели да се присаједини Србији; или, кад већ то ннсте урадили, зашто онда нисте предложили Бугарској да се спорна питања реше гласањем становника, плебисцитом? Сем тога, шта сте урадили да задобијете симпатије тога света према Србији? Ја се усуђујем да вам поставим ово питање у тако оштрој форми због тога што знам да сте ви не само министар српскога краља него исто тако и ученик М. А. Бакунина и прнјатељ Н. Ј1. ЈТаврова. Ово потсећање на грехе младости очевидно је било сасвим непријатно моме сабеседнику, те ми он доста суво изјави : — На овом месту (у министарстзу) ја могу да говорим само као министар српског народа. Нисам сматрао за нужно да нагласим како је то прнлично нелогично, и да му положај, иарочито у оној форми у којој је он то изјавио, не смета да буде веран дсмократским завегима својих учитеља; него га замолих да ми при свем том одговори на питање, макар и у оном својству које је он себи обележио. — На плебисцит, тако је изјавио Пашић, нисмо могли пристати због тога, што би он при садашњим условима био само једна комедија. Што се тиче српскога Устава, њега нисмо распрострли на Маћедонију због тога што тамо, сем Словена, има велики број Грка, Турака, Арнаута и Јермена. А њима не можемо да

Излазе сваки дан

дамо право да буду чланови наше Скупштине и да доносе законс који важе не само за њих него и за нас. Интересантно је да Пашић, дајући овакав одговор, није предвиђао да ће се само после неколико дана Маћедонци изједначити у свима правима са српским грађанима! Ово такође потврђује са колико се искрености желе и дају права маћедонском становништву...

Опомена на време

Ме само у Нишу, него исто тако : п у Београду, и по свима осталим местимл, зараза почиње хватати све више корена. За сада највише бесни тифус; али нема сумње да ће се у најкраћем времену изређати цела серија оних страшних кужних болештина које су вечити пратилац ратова. Ипак, ако се не може сасвим спречнти, зараза се бар може колико толтсо сузбити. Једна од врло великих и неодложннх мера у том празцу јесте ова на коју желимо скренути нарочмту пажњу. Цела Србија посејана је људским лешевима, и нашим и противничким. Највећи број тпх лешева није закопан љуцки, него врло плитко, тако да на сто начина може да изиђе на површину; а и они који остану и даље у земљи могу да куже ваздух и да буду расадник заразе зато што леже и сувише плитко и стојс у додиру са ваздухом. Разуме се да то у много већој мери важи за онај грдан број лешева који никако нису ни покопани него месецима леже по пољима, потоцима, шумарцима, урвинама и дубодолинама. Засада, они још нису опасни, јер је хладно време. Али чим отопли, зараза, која је и овако узела маха, достигнуће невероватне размере кад се стану распадати лешеви. Због тога, треба још сада, одмах, на овом ратном затишју, предузети све потребне мере да се сви лешеви покопају као што ваља. То треба безусловно урадити из хигијенскпх обзира; то исто тако треба урадити и из најоснованијих човечанских обзира. Иначе, још у месецу марту имаћемо најезду покојника, и живи ће онда прокукати од мртвих...

Камо један Гогод>! Из наше војне администрације Младен Маринковић, касапин из Велике Тополе, срез јасенички, округ крагујевачки, пише нам ово чудо: „Ја имам сина Душана Маринковића, сада је обвезник IV чете IV баталијона X пешад. пука I позива у Малом Мокром Лугу до Београда. Оп је регрут био у 1 партији регрута, потпуно је глув нити чује команду нити борбу и на све заповести само блене. Он је у рову и учествовао је у неколико јуриша, а једном је хтео бити заробљен зато што не чује