Радничке новине

ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

ПАТРИОТШ ИЛН ЛОВ НА МАРНЈАШЕ? Одговор Новостима Новости, артија за личну употребу браНе Маринковића, напале су, у јучерањем броју, и Раднинке Новине и мене лично, са љутином коју лакеј може да покаже само онда када уврелите не њега него његовог господара. На ту бедну смешу лакејске индигнације и шовинистичког провокаторства, Новости, у колико је у питању наш лист и наша Партија, добијају одговор у данашњем уводном чланку; а у колико сам лично у питању, хтео бих да додам томе свега неколико речи, не ради обавештавам.а Новости и њихових редактора, који ме 'сс мало тичу, него ради обавештења оних читалзца који прате овај наш спор. Новости квалификују као „ретку дрскост“ то што сам ја прошли пут казао да су оне и пре Новембра тврдиле да је Аустрија нудила Србији мир, и ако оне пре Новембра нису ни излазиле. Лепо; али зар оне нису толико пута и после Новембра тврдиле да Аустрија нуди мир; па да Немачка нуди мир; па да је у Пешти велика буна, па да је у Бечу буна; па да је Фрања Јозеф умро, па да је онда абдицирао; па да нам дс)лазе у помоћ Јапанци: и триста којекфсвих других глупости и кретенизама! ИЈзар су се оне нешто тиме извиниле кад признају да су само од Новембра али 'не и до Новембра лагале, бестидно лагале овај грешни свет, заједно са осталом свожутом браћом ? Ако се, дакле, у целом овом спору може мени шта прсбацити, онда ми се може пребацити само то што нисам знао тачно од када су Новости почеле лагати, то ће рећи излазити. Ја тај свој грех признајем: ја нисам у стању да памтим крупне историјске датуме, као шго је например дан када су ионово почеле излазити Новости а поново престала Трибуна и као што ћебити дан када ће поново почети да излази Трибуна а поново престати да излазе Новости. А изјаву Новости : да оне пре Новембра нису ни излазиле примам и иотирам са задовол^ством: за ову земљу и за њено јавно мнење већ је чист ћар и то што један такав лист као што су оне није излазио бар до месеца Новембра... Када бих био у положају оног доконога попа који крсти и јариће, ја бих своје писање о Новостима могао оправдати цитирањем његових небројених ванредних издања у току ова два три месеца. Али, ја имам преча посла, а зацело да и публика има преча посла. Она је већ једанпут читала све те лажи и кретенизме Новости, платила их чесно и поштено својим марјашима — и тиме стекла несумњиво право да их бар по други пут не чита... А и за мене лично, нема одвратнијега посла него што је то додир са нашом жутом штампом, којој па челу стоји онај новинарски гуаио Цицварић, штампом која сва представља једну огромиу гомилу ђубрета н која је само један срам за ову земљу и овај добри народ. Шанфор је згодно казао: Ј1 у а без 51бс1сз оп 1‘орипоп рићН^ие ез! 1а р1из шаиуајзе без орппопз: Има времена када је јавно мишљење најгоре од свију мишљења. За земљу Србију. за њену штампу и за ово време, та максима духовитога француског револуционара важи у најпунијој мери. Душан Поповић, уредннк Радничких Новина Аустријска Црвена Књига Хоће ли и она бити преведена? Како јављају страни листови, АустроУгарска је у Црвеној Књнзи издала своју дипломатску преписку поводом сарајевског атентата и европскога рата. Хоће ли наша влада, пошто је превела и објавила руску, енглеску и немачку дипломатску преписку, превести и издати и ову аустријску? Ради осветљавања целокупне ствари, врло би потребно било упознати нашу читалачку публику и са том књигом. Тек ће се онда са пуном објективношћу и верзираношћу моћи да говори о целом овом сукобу, који има тако страшне и крваве последице.

Значајна опомена Односи са Бугарском све се више заоштравају

Сви полузванични листови у Софији публикују једну изјаву која има карактер владинога коминикеа. Та изјава гласи: „Бугарској је поиово наметнуто, у најакутнијој форми, питање о маћедонским бегунцима, због варварског грчкога и српскога режима. „Наши суееди баш никако неће да воде рачуна о раздражености бугарскога народа коју изазива непрекидно долажење изгладнелих и бедних Бугара. Ми смо неколико пута скретали пажњу па и сада понављамо да је немогућно бугарскојвлади даукроти општи гњев, онда кад нам је свима јасно да се хоће да расели једна чнсто бугарска земља". У којој су мери ове оптужбе тачне, то је споредно питање; главно је то да, кривицом српских и бугарских власника, ствари све више иду у суноврат...

ш здаоад?

Како су се набављали опанци Ако се истрага коју је повела Скупштинска Анкета буде водила како трсба, афера с опанцима откриће у свој наготи безобзирност и сав морални трулеж и корупцију у највишим државним установама. Ако после европског рата Србија и не стане у ред великих сила по величини своје територије, она ће се по аферама моћи поредити с Француском, Русијом и Немачком. Довољно података још нема, али има детаља који значе пајстрашнију оптужбу против оних који су се имали старати за набавку обућа. Факат који ћемо изнети најречитије говори да се у Министарству Војном не само није водило рачуна о потребама војске и народне привреде него ни о државној кеси. Да видите само! Кад је почетком Септембра прошле године закључена прва лиферација румунских опанака по 5,50 леа, једна букурешка фабрика опанака, Сапатино, понудила је Министарству Војном, преко српског посланства у Букурешту, да му излиферује 300.000 пари опанака по 3,20 леа. Међутим, Министарство Војно на ту понуду није ништа одговорило, али је затим сгално закључивало нове лиферације румунских опанака ио 5,50 и 5,70 леа, тако да је до краја прошле године набавило румунских опанака отприлике милион пари... Оно није хтело да прими понуду румунског фабриканта, али је примало румунске опанке од тог и других фабриканата, по 2 динара скупље, преко посредника. Посредника, јер су то у ствари били сви лиферанти. Они су одлазили у Румунију и закључивали с фабрикантима погодбу да за гај и тај дан спреме толику и толику количину опанака, да је тада пријаве комисији, коју је Министарсгво Војно послало у Румунију, па тек кад комисија прими опанке и њима овери рачуне, они су се разрачунавали с ј фабрикантима, којима често нису ни каIпару давали. И док је Румунија, закључујући погодбе директно с фабрикантима, набавиI ла огромне количине опанака по 3 леа, | ми смо их плаћали скоро дупло и бацили преко два милиона динара у џеп лиферавтима, који су у замену давали опанке који су се цепали после неколико дана или били мали као шака.

ПОД РАТНОМ косом

Душан Вуковић типограф 19. Јануара умро јс V Крушевпу од задобијепих рана друг Душан Вуковчћ, типограф. Међу многобројним крвавим жртвама које је српски пролегаријаг подмео у овом страшпомс и безумномс рату, друг Вуковић је једна од тешких, и губитак који је његовом смрћу претрпео раднички покрет велики је. Вуковић је био од велике вредности и као радник у својој струци, за којим се такође мора жалити и за којим Радничке Новине, као за својим старим и добрим метером, морају нарочито заплакати. Али је он још од веће вредности био као радник и борац у пролетерском покрету. Међу типографима он је био много цењсн и уважаван, и за неколико последњих годипа он је био сскретар Дружине Типографских Радиика уживајући поверење и углед код свију њених чланова без разлике. Но, друг Вуковић није имао око само за своју стручну организацију: он је имао око и срце за цео раднички покрет, за ствар пролетаријата, и он се, под заставом Социјалне Демократије, борио не само за поиравку његовог положаја у садашњости него још и за његово дефинитивно ослобођење у будућности. Он је био један од оних типографа који је сасвим правилно увиђао да ниједна струка радника не може поправити свој положај ни ограничитн капиталистичку експлоатацију ако не стоји у најтешњој економској и политичкој вези са целокупном организацијом радничке класе; као што је увиђао и то да пролетаријат не може да се задовољи никаквим успесима у оквиру данашњега друштва него треба да ради свим силама на остварењу Социјалистичкога Друштва, које ће једино ослободити и спасти од крвавога капитализма не само раднике него и цело Човечанство. Слава другу Вуковићу, који је тако млад пао на страшној људској касапници!

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА) СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ Турци се повлаче од Суецког Канала Лондон, 27 јануара. Званично.Турци, који су напали на наше трупе код Суецког Канала, сада су у пупом повлачењу на исток. Сада јављају да на двадесет миља око Суецког канала нема ниге турске војске. Досадашњи енглески губитци Лондон, 27 јануара. — Председник министарства Аскит изјавио је у Доњем Дому, да енглески губици од почетка рата па до 22 јануара износе 104.000 људи. Сазоновљев говор Петроград, 27. јануара. — Г. Сазоноз је у своме говору у Думи између осталог изјавио и ово: Русија је била верна својим вековним традицијама доброга суседства, које је поштено одржавала, док је Немачка у свакој прилици опонирала Русији и трудила се да дражи противу ње суседне јој земље, нарочито оне са којима је Русија везана важним интересима, као што су Скапдинавске земље. Немачка је сејала у Галицнји неповерење према Русији и стварала у њој помоћу свога новца анти руски покрет; Немачка је, у Украјинској као и у Румунији, гледала да уништи заједницу руско-румуиских интереса; и најзад, Немачка је у Турској својим интригама, па чак и силом, повредивши потсдамски споразум и дана обећања, гледала да компромитује енглеско-руске интересе. Такве исте интриге у Кини и Јапану остале су, за срећу, без успеха.

Власник и одговорни уредник Драгиша Лапчевић, ковинар, Штамиарија »Гутенберг*

Немачки губитци на Висли Петроград, 27 јануара. — Изгледа да су Немгн за 6 дана, толико су трајпли њиховн иапади на наше положчје код Боржпм. ш,\ Гумина, Вол>е Жидлопске, — изгубили које мргвчх које рањРних, пише десетипа хиљада војника. Руси напредују Петроград, 26. јануара. — У Карпатима наше групе гоне непријатеља у стопу у пределима Дукле, ‘ Љупкова, Ужока, где и даље напредујемо. Још смо заробили 23 официра, 1500 војника, запленили једну хаубпцу и више митраљеза. Битка на Карпатима Петроград, 27. јануара. — У Карпатима борбе се продужују у пределу Бартфелд — Свидник, где је не|пријатељ покушао активне аперадиЈв, али, како није могао издржати јаку борбу, повукао се оставивши нам заробљеника. У пределу виса Љутков продужујемо нашу офанву. У току дана заробили смо 69 официра и 5.200 војника и запленили смо 18 митраљеза. Бугарски зајам у Немачкој Париз, 27 јануара. — Сви лнстови коЈ ментаришу закључени бугарски зајам с немачким и аустријским банкама. Не ј зна се, да ли ће тај зајам само бити | употребљен да Бугарска исплатн неисплаћени интерес државних дугова и извршн разне благајничке операције, или да послужи за наоружање. Свет се пига, каква су обећања добиле Немачка и Аустрија од бугарске владе о њеној неутралности, или о њеној помоћи противу балканских држава, јер услови исплаге зајма показују да Берлин и Беч немају довољно поверења у политику Бугарске и желе да врше сталан притисак на Бугарску. „Тан“ пише: Управљачи Бугарске су тесно везани са. аустро-немачком политиком. Они преговарају с нашим непријатељима у исто време када нама чине понуде, те добијају од савезника већег признања за своје аспирације у Маћедонији. Бугарска је на раскрсници своје судбине. Од бугарског народа зависи да манифестује своју вољу и да је наметне својим управљачима. Његово решење ће одредити његову будућност. Борба код Кознивке Петроград, 27. јануара. — Ноћу 25. јануара Немци су почели покрета трупа у циљу да спреме напад против наших позиција код Кознивке. Још у јутру 25. непријатељ је предузео енергичну офанзиву; немачке колоне кретале су се напред и велики губитци првих редова ни| су задржавали следеће редове. Овај је ј непријатељев напад био потпомогнут веома јаком ватром немачке тешке артилерије. Немци су били успелн да се до| чепају једног важног нашег виса, али ми ! смо их отерали на бајонет. Напади су следовали један за другим. Пред вече великим снагама они су се дочепали нашег 1 узвишеног положаја и били су потиснути ј тек после огорчсне борбе, и пошто су јисцрпели све своје снаге у једном очај( ном отпору прсд нашим општим противј нападом, иза кога је дошла борба на бајонет, којој нема равне. Све падине ј планине бил.е су покривене немачким леI шевима. Пред једним од наших батаљона избројано је више од 1(КХЈ мртвих. Код Камионке, међу заплењеним предметима, налазе се 3 рефлектора.

За Радничке Новине — ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ Милан и Симка ЈовановиН из Шапца 2 дин. Сава каменорезац из Шапца 1.50 дин. Милана П. Стефаковића — Ниш,