Радничке новине

БРОЈ 89

НИШ, СРЕДА 1. АПРИЛА Ј915. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

УРЕДНИШТВО и администрација налазе СЕ У ШТАМПАРИЈИ „ГУТЕНБЕРГ" Број 5 пара Излазе сваки дан

КО ВДДДД нд БДДКДН

' ј '' [> ' фтрибине изјавио да ми треба да се ” откажемо извесних територија чак и ако нам буду предложене..."

2. Две струје

Венизелос је своју политику напуштања неутралности и гажења у рат мотивисао пред краљем КоНстантином овим аргументима. Први разлог за ступање у рат у томе је што је Грчка, уговором о савезу, дужна да притекне у помоћ Србији. Не испуњујући своју савезничку обавезу Грчка би морално огромно изгубила, и њен политички и финансијски кредит био би у будућности из основа пољуљан. Други разлог за ступање Грчке у рат у томе је што би и њени животни интереси, а у приом реду Солун, били доведени у питање ако би она допустила да Аустрија прегази Србију и да се са својим кундацима наслони на грчку границу. Трећи је разлог у томе што би, ступајућн на страну Тројнога Споразума, Грчка добила у Малој Азији оно што ни највећи њени оптимисти не могу ни замислити. Допрниосећи, међутим, својом неактивношћу победи Двојнога Савеза, Грчка никада више не бп могла мислити на Малу Азију на коју би Немачка спустила своју моћну шапу, а у случају да ниједна група сила не победи, Грчка би морала дићи руке од својих саплеменигса које би Турска и даље, још више, давпла и угњетавала. И најзад, по мишљењу Венизелосовом, чак и када би се рескпрало много прилажењем на страну Тројнога Споразума, имала би се утеха бар у томе што се боримо за ствар малих народа, који, по његовом мишљењу, заступају Енглеска, Француска и Русија. А да би омогућио ратну акцпју Грчке, Венизелос је хтео да је осигура према Бугарској, било на тај начин што би и њу увукао у рат било тиме што би бар добио њену благонаклону неутралност. То би се пак могло постати само дајући крупне коицесије Бугарској. Због тога је Венизелос, са одлучношћу политичара способних за већа дела и одлучније гестове, био готов да уступи Бугарима Кавалу, Драму и Серез, које су биле међу најглавнијим тачкама преговора приликом закључивања Букурешкога Мира. Једном речи, Венизелос је био готов да, од стране Грчке, приступи коренитој ревизији Букурешкога Мира, који је створио лабилније стање на Балкану него ли чак што је бнло оно пре турскога рата. Чиме је мотивисао Венизелос ту своју решеност, ту крупну промену у досадашњој балканској политици? Ево шта он каже у свом мемоару који је упутпо краљу Константину: „На тај начин, могло би се дефинитивно постићи једно етничко груписање и могла би се оствари-

ти идеја о балканској конфедера ци/и. У сваком случаЈу, међу балканским државама могао би се закључити Један савез са узајамним гаранцијама, а то би им онда омогу/ило да своје снаге посвете свом економскоме развићу, те да не буду троигене само на војнс ствари “. Могло би се из понеких мисли закључити да је Венизелосу Балканска Федерација само једно средство за политику Тројнога Споразума и за посгигнуће панјелинскога идеала. Ако је тако, могло би се рећи да циљ ни издалека није толико леп као шго је средство које треба да му послужи. Ми не мислимо да се Тројни Споразум бори за ствар малих народа, за ствар правде и слободе — као у осталом ни Двојни Савез —, и сматрамо да је фатално стављати балканске пароде у службу његовој империјалистичкој политици. Исто тако не мислимо да би Балканску Конфедерацију требало употребљавати, односно злоупотребљаватн за фангазије шовиннста појединих балканских народа и за комичне рестаурације средњевековне Констангинове Грчке, Асенове Бугарске и Душанове Србије. Али, идеја је здрава: Балканску Конфедерацију треба остварити што пре\ и у том погледу Венизелосове тежње морају нам бити симпатичне. Нека се створи Конфедерација; народи ће после наћи пута и начина да је ставе себи у службу и да јој истакну и више циљеве и лепше лепше цнљеве него што би их истакао Венизелос, Пашић или Гешов. Али, до Конфедерације се може доћи само политиком споразума и уступака на свима странама кад се већ неће да приђе много логичиијим и сигурниЈим средствима које СоциЈална Демократија предлаже: обарању свију вештачких државних преграда на Балкану и стварању свега једне економске и политичке области. Али ако већ није био за ову политику, Венизелос је бар био за ону политику коју, нажалост, заступа врли мали број државника и политичара на Балкану: он је био за политику споразума, узајамних уступака и међусобне толеранције. То му пребацује и шеф данашње грчке владе, 1"унарис, изјављујући са огорчењем како је „његова (тојест Венизелосова) политика концесијл у свима временима била нозиата свима; он заборавља да је та његова политика избијала отворено у време преговора пре међубалканскога рата ; он заборавља да је само тај рат спречио носледице његове политике ; он заборавља да је ишао тако далеко па је са парламентарне

То што га Гунарис мисли да ће компромитовати Венизелоса, то баш може само да му подигне углед и стекне симпатије у очима свију оних Балканаца којима шовинизам и ратна фурија још нису испили мозакћ. А са своје стране, Гунарис додаје да „данашња влада одбацује сваку помисао о концесијама; и независни од тога каква је политичка конјунктура, влада сматра да се таква једна мисао не може ни допустити". Ето две сасвим супротне балканске струје, од којих, у Грчкој, једну представља Венизелос а другу Гунарис. И, разуме се, као и увек на Балкану, луђа и некултурнија је победила. Зашто ? То ћемо видети у сутрашњем чланку.

НА БРЗУ РУКУ Ново министарство Неки листови јављају како је Државни Одбор за сузбијање заразе предложио да се после рата оснује ново министарство: Министарство Народнога Здравља. Ја незиам што ће им то. Кад оно није основано пре раГпа, или бар у почетку рата, нема апсолутшо никаква смисла ни потребе оснивати га после рата. Него, место тога, ја бих предложио да се оснује друго једно министарство: Министарство Народнога Гробља...

ШТД зндчц РДТ Штета у Пољској Колико је страшан и пустошан данашњи рат може се ценити по податцима које је објавила руска анкетна комисија за изучавање стања у руској Пољској. Ево неколико најважнијих података: Од 270.000 села у рејону у коме се води рат, 5.500 или 20 од сто је разорено, а 1.000 спаљено са свим до темеља. Од 12 и по милиона становника, не* посредно од рата настрадало је 9 милиона или 73 од сто. Од 10.000 радионица и пољопривредних добара у рејону где се води рат, 800 или 8 од сто је сасвим разорено, а 5.000 или 50 од сто пострадало је толико да за дуго времена неће моћи обновити рад. Материјална штета становништва, само за првих пет месеци рата, износила је 3 милијарде и 200 милиона динара. А међутим, крај рата се још не може ни да сагледа !...

Министров распис о дуд! Не дају болс> ,ање болесницима Пре кратког времена изашао је један распис министра војног којим се, сасвим умесно, наређује да се оним војницима који су лежали пегави тифус или врућицу даде боловање бар од 40 дана те да се људи довољио опораве.

Али, једно је у земљи Србији закон и распис, а друго је његова примена. И у колико је један закон или распис бољи у толико се он мање примењује. Тако се ради и у овом случају. Жале нам се, например, болесници из осме резервне болнице како управник те болнице, г. Богдановић, не допушта толико боловање, него и кад лекари даду коме по 30 или 40 дана, он то одмах скреше на 10 или 15 дана. Тако је то: кад треба у команду онда се одмах мора ићи, а кад се после тешке болести треба макар мало оиоравити, одморити код своје куће и видети своје миле и драге — онда се за то нема времена ни могућности! Овоме гажењу министарског расписа треба одмах учинити крај.

ЛИПКНЕХТ ЗА РОЗУ ЛШЕШРГ Против реакције у Пруској

Ових дана уапшена је у Немачкој Роза Луксембург, велики теоретичар и неуморни револуционарни агитатор немачке Социјалне Демократије. Поводом њеног апшења, Карл Липкнехт држао је у Пруском Лантагу један силан говор којим је жигосао реакцију у Пруској и који је завршио овим речима: „Као достојан образац за такво држање може да послужи само противнародна политика руске владе. И као год што је апшење социјалдемократских посланика у Думи изазвало негодовање код великог дела цивилизованога света, тако ће нсто, убеђени смо, ово апшење Розе Луксембург не само револтирати неколико мислених људи, него нас потстаћи да га искористимо за наш циљ: сурвавање данашње Пруске и подизање нове, слободне Пруске на место ове старе“. Говор Липкнехтов био је стално прекидан, а свршетак му нису ни допустили.

ШТА ЈЕ УРАДИЛА РУСКД ВОЈСКД ЛО ДАНАС Француски резиме

Билтен дез Арме де ла Репиблик објавио је историјски преглед шта је све урадила руска војска за осам месеци рата на основу званичних извештаја, у коме се износи вредност напора и успеха руских. Ево како он на крају резимише ту руску акцију: 1) Још од почетка иепријатељстава руска војска на најлојалнији и најпотпунији начин вршила је своју савезничку дужност, жртвујући своје заштитне трупе, како би привукла на себе што већи број немачких трупа ; 2) Она је успела у исто време да задобије одлучне победе над другим својим моћним противником : она је сломила аустријску војску пре него што су Немци имали времена да превуку на источни фронт снаге дигнуте са западног фронта; 3) У месецима, који су следовали, она је, истрајношћу своје акције, одлучила немачки генералштаб да пошаље против ње више корпуса војске и принудила га да од новембра месеца напусти офанзиву на западном фронту. 4) И поред пребацивања трупа Немци и Аустријанци већ одавно нису дошли ни до каквог резултата на источном фронту; наши су савезници стално постизали да изиграју Хинденбургове планове и Варшава је остала недирнута. Напослетку губитци које су претрпеле немачке јединице за дуго су сломиле њихов офанзивни напрр;