Радничке новине

БРОЈ 90

НИШ, ЧЕТВРТАК 2. АПРИЛА 1915. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА налазе св У ШТАМПАРИЈИ „ГУТЕН^ЕР Г" Број 5 пара Излазе сваки дан

КО ВДАДД НА БДДКДНХ

3. Официри и динаетије

У обавештењима којаједао атинској штампи, Венизелос каже на једном месту ово: „Предао сам саопштење сер Едуарда Греја Његовом Величанству (тојест, позивање Грчке да пошље војну помоћ Србији. Пр. Ур.) Сем тога, позвао сам потпуксвника Метаксаса, начелника одељења при генералштабу да даде заједно са тим своје мишљење о војној помоћи коју треба пружити Србима. Г. Метаксас је био мишљења да заједничка акција са Румунијом, као год и један грчко-румунски савез не би били довољни да отклоне бугарску опасност. Г. Метаксас је сматрао да нам је неопходно потребна сарадња Бугарске, и ако би она чогла и као савезница напасти једнога дана Грчку.... Г. Метаксас био је мишљења да енглески предлог -треба одбдцити. Такво је било мишљење генералштаба које је он истакао у току министарске кризе, и он се није огранинавао само на то да ствар гледа са нисто војне танке, него је јоин истицао и препоручавао своју политику, која није допуштала ни по какву цену и ни под каквим условом да Грнка напусти своЈу неутралност па ма какве биле гаранције и компензациЈе које би се њој дале\‘ Јасно је и сувихпе шта Венизелос оће овимдакаже. Господаофицири свакако да нису за неутралност зато што су пацифисти и противници рата ; него зато што су присталицс Неманке и Аустрије а противници политике споразума на Балкану, противници Балканске Конфедерације. А кад је реч о официрима, онда дабогме то у првом реду важи за врховне команданте. Себични интереси династија и милитараца, помешани са средњевековним традицијама и шовинистичком мржњом, надјачали су и овога пута једну паметну и реалну политику балканскога споразума која би задовољила не само интересе народних маса него ако оћемо и правилно сваћене, шире интересе и саме буржоазије на Балкану/ И ма да је, у овом случају, представник такве политике био један од најпопуларнијих и, нема сумње, најспособнијих , државника не само на Балкану него и ул*елој Европи, ма да се за политику балканскога споразума анга-

жовао у Грчкој један Венизелос ипак је он банкрогирао заједно са својом иолитиком, а нашло се у редовима грчке буржоазије и сувише лакеја за спровођење тесногрудих и безумних династичких, официрских н шовинистичких тенденција. На овом се примеру до очигледности показало да у Грчкој влада, неограничено влада, једна династичка и милитаристичка клика. На овом се примеру докумеитовало очигледно и опипљиво оно што Балканска Социјална Демократија толико година доказује: документовало да су дворови и генералштаби највећа препрека Балканском Споразуму и Балканској Федерацији. И на овом се примеру, нажалост, потврдило да полигика балканскога споразума нема код балканске буржоазије чак ни онда изгледа на успех, или бар на победу у будућности, када се за њу ангажују и заложе, најпопуларнији буржоаски политичари, и највећи буржоаски ауторитети! Жалостан пример! бедне перспективе Балкана! И оно што се сад догађа у Грчкој, то се већ догађало и догађаће се у Србији и у Бугарској. Грчки генералштаб спречава 1915 споразум са Бугарском! Српски генералштаб онемогућава 1913 споразум са Бугарском! Бугарски генералштаб гура 1913 земљу у рат са Србијом и Грчком, у моменту кад парламенат у Београду, истина тек под пресијом рускога цара, вотира политику арбитраже и мирно решење спора! Ето ко влада Балканом и ето ко је највећа препрека слози и срећи намучених балканских народа!

НА БРЗУ РУКУ

Комунална политика у Србији Добио сам овај дневни ред за седницу Одбора Општине Нишке од 30 марШа, који од речи до речи гласи овако: 1. Уверења. 2. Понуда за лиферовање ценШрифугалне пумпе и цеви за водоводну мрежу. 3. НаплаШа таксе за продају млевене кафе. 4. Проширење гробља. 5. Накнадни кредит. за поправку друма Ниш — Прокупље. 6. ИсплаШа накнаде шШете за угинулог коња Јорданке ОШаменковић. 7. Издатак за прославу заузеђа Ншемисла. И Шако даље. Ето шта ради општина нишка и остале наше варошке општине: Приређују лимунације и проширују гробља...

ПРОТИВ ТРБУШНОГ ТИФУСА И ВЕЛИКИХ БОГИЊА Педцовање Лекари Фрацуске Мисије почеће у понедељак 6 ов. м. вакцинисање здравих лица против трбушног тифуса и великих богиња. Вакцинација ће се вршити у Пастеровом Заводу у Нишу свакога дана од 2 часа по подне, а тако исто у Ваљеву, Београду, Крагујевцу, Крушевцу, Зајечару и Ужицу. У интересу свога здравља потребно је да се грађанство одазове у што већем броју и вакцинише, јер ће се на тај начин осигурати на дуже време од оболевања од поменутих болести. Вакцинација против трбушног тифуса је потпуно безопасна, изазива мале нелагодности и мало повећавање температуре, које траје један дан или мало дуже — без икаквих последица.

СРБИЈА И БУГАРСКА Вадандовеки инцидент Јутрошња Блгарија, орган г. Данева, доноси ово саопштење: Обавештени смо да је питање о валандовском случају на путу да буде регулисано између наше и српске владе.

Шта каже једно пиемо Драги Коста, Писмо које си писао 11 ов. м. добио сам и на исто одговарам. Несрећан случај који је задесио твога брата Вељка и његову задругу неописан је: од њих 11 чељади остало је двоје живо, а 9 умрло. И ово двоје деце умрло би да их није узео себи Живојин и брижљивом негом спасе их. Ове несрећне жртве, које није хтео нико да гледа, пропале су нешто од болести нешто од нечистоће, зиме и глади. Из Томине задруге није хтео нико ни да се наткучи да би им ватру наложио и воде донео. На писку ових несрећних људи и деце давали им кроз прозор хлеб и остало што се могло. Било је мртвих са болеснима по три дана несахрањени. Њих осморо укопано је више куће, а Вељко је укопан на спасовишгу код Томе. Живојин је пешто од имовине, што је могао, однео кући, а нешто су комшије покрале. Живојин прича да му је поп узео 65 динара што је само једном изишао те их опојао укопане!?

Па онда замисли праву пропаст. Војници неколико пута кроз нашу општину пролазише на границу и враћашесе натраг, па баш све опустише. Аустријски војници | тако исто. А поред овог зна довели су аустријске заробљенике и просто нас заразише и пропадосмо. Прими поздрав од твог брата 21 марта 1915 у Бијосци. Владислава Кнежевића земљодслца из Бијоске

Купујте и читајте „Радничке Новине“

И БД/ВДСКА фЕДЕРАШШ Два документна I По географском положају својем, Балкан чини економски комплекс, којн има све потребне погодбе за самостални економски развитак. Као економска целина, он једино може постати нињеница са којом се мора озбиљно рачунати, и која има потребну снагу да, у свакој прилици, озбиљно и стварно узме у заштиту своје легитимне интересе. Окупљање око те животне потребе Балкана, потребе његове будућности и слободна опстанка, треба да буде чврста основа за даљи живот Балканскога Савеза. Свест о тој потреби ваља неуморно ширити и развијати у маси народној, јер она је та која је кадра дати снаге и живота тој идеји. Око тога имају сада да се труде балкански државници и политичари. Савез међу балканским државама, као здраву политинку комбинацију, препоручују и помажу: географски положај балканских држава, релативна једнакост њихових снага, интерес првога реда заједнинке им безбедности, скоро једнак ниво њиховог економског и културнога развитка, племенска и верска сродност, и најзад, паметна тежња за обезбеђењем заједничке будућности.

Балкански Савез ће остати политичка догма свега што зна разборито и трезвено мислити на Балкану, и што искрено љуби слободу, самосталност и напредак својега балканскога завичаја. Самоуправа, 23 март 1913 II Оно што је данас балканским земљама потребно више но релативно одбранбено поуздање, то је пуно, широко спокојство, мирна и безбрижна преданост привредном и културном раду, државном организовању, у којима су Балканци још толико слаби и заостали, и без којих им у XX веку нема будућности поред све њихове храбрости. То благотворно, пуно спокојство, услов свеколиком напретку, култури, богаству и националној снази, обезбеђује само једна тако широка и напредна политич-