Радничке новине

.» олгокдцмж Јгрмкм« Дрнгч*** Дзпч«*гћ. еозвшр.

правде општине ужичке, са знањем а без сумње и у договору са председником и кметовима опшгинским који су да су хтели, за мале паре могли наћи људи да притеку у помоћ овој сиротињи те жито до своје куће да однесе, а не да је иа овај начин пљачкају.

Из трстеничке болнице Несавесан управник

Никола Војиновнћ, молер Жика Ристић, столарски радник Таднја Н. Ћирковић, кројач. рад. Драгољуб Тодоровић, столар. рад. 1 Сви из Књзжевца. Сви одлични другови и чланови својих организација. Прва двојица погинули су иа Црној Бари, друга двојица умрлп су као регрути у Тетову. Слава им и вечан помен међу друговима, који ће их умети достојно осветити

На управника трстеничке резервне болнице жале нам се са много страна Болница је благодарећи његовом нехату и несхватању дужностн, сасвим неуређена. Ниги он обилази болеснике, нити им поставља дијагнозу болести, нити о њима води рачуна. Људе који болују од запаљења или друге које болести, трпа међу заразне. Божину Милојевићу, поднаредпику, например издао је уверење да је лежао пегави тифус — а човек лежао запаљење плућа, као што му је то констатовао лекар у Врњачкој Бањи. Требало би обратити строгу пажњу на овог господина, јер нам болесмици подносе доказе о његовој иесавесности у сваком погледу.

ПОД РАТНОМ косом

Никола Драгнћ

ИЗ ДАНА У ДАН Леп пример. — Наши другови Мика и Коста Петровић обућ. радници послали су нам преко свога млађег брата Николе Петровића столарског радника 10 динара добровољног прнлога за Радничке Нови не у место четрдесетодиевног помена њиховој умрлој мајци Зајки, која је умрла у Нишу, и сарањена 1 марта. Црвени Крст. — Грађани којима је због даљине тешко долазити у Дом Српског Друштва Црвенога Крста у Нишу, да дају прилоге, могу то учинити у рздњи господина Николе Јовановпћа, ћурчије, у Главној улици у Нишу, који је благајник Одбора Црвенога Крета за град Ниш, и који ће на положене прилоге издавати признанице Из целе Србије кајбоље је слати иовац упутницом на адресу: Црзени Крст — Ниш. Ко брани лопове и пљачкаше Каква је буржоаска шгампа

Умро је 26 марта у београдској болници од опаке болести. Друг Драгнћ је био један од наших интелигентнијих другова. ГБегов рад у „Абрашевнћу“ био је угледан и по преданости и по способностима. Жалећи дубоко за озим знатним губнтком, морамо рећи, да би ова жртва била немогућна да је покојнкк довољно лечен и негован. Овако остало је четворо деце и слабуњава жена да пропадају без храниоца.

Балкан рекламира „ радњу “ Коста Илић п Синови, која је била глазни лиферанШ румунских опанака. Мали Журнал брани „радњу " Луке Милишића, којп је сакрио у сзоју цаглану жизоише намирнчце само да их не би продазао гладноме сзету по \НПзр1јеној такси.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

(ТЕЛЕГРАМИ СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ Артиљеријска борба око Београда Крагујевац, 5 марта. — Четзртог овога месеца око 10 часоза узече наша је батерија избацила неколико метака на Адакале, јер је било опажено да је на Адакале дошло 10 чамаца аустријских војника. Непријатељ је на то одговорио, отварајући затру на наше положаје код Текије. Непријатељ 1е избацио трипут више метака од нас, али без икаква резултата. Бравуре француских авијатичара Париз, 4 априла. — Наши авијатичари су се показали веома активни: бацили су 10 бомби на радионице на станиц 1 . у Леополд-Шерб, источно од Хунинга, које су сад употребљене за фабрикацнју зрна. Десет бомби бачеио је на барутану у Ротвелу. Шест бомби произвеле су велики црвени пламен, изнад кога се дизао густ днм. Делови од експлодираних метака допирали су чак до авијатичарских апаратз, али су се они вратили неповређени. Четрдесет бомби, од којих је већина имала дрјства, било је бачено на електричну централу у Лиезие ле Мец, која је на 15 километара северно од Меца. Фабрика снабдева електрицитетом варош и утврђења. Из централе дигао се густ дим. При повратку авијатичари су срели три непријатељева аероплана, гонили су их и принудили да се спусте на земљу; није им се ништа десило и поред јаке канонаде из утврђења у Мецу.

ПРЕС-БИРОА) Америка и Јапан Беч, 3 априла. — „Франкфуртер Цајтунгу “ јазљају из Њујорки, да је америчка штампа зеома узнсмирена вестима из Калифорније о искрцазању 4000 Јапанаца у 1ирлБе на мексиканској територији, гдг је ратни брод „Асама" насео. Микадоса влада је послала одмах пет ратних бродова и шест лађа за угаљ, изјавивши да је потребно бранити „Асаму" од евентуалних непријатељских напада. Јапанске трупс су подигле логор и радиотелеграфску станицу. Вашингтонске власти изЈаељују, да су те вести претеране, али листови траже анкету. У Дарданелима Атина, 4. априла. — Нема никакве потврде односно искрцавања трупа у Сароском заливу. Ова се весг приписује тој околности, што је звапично потврђено да је већи део трупа сконценгрисаних у Египту, отпутовао. Тајмсов дописник са Митнлене јавља да ће акција против Дардзнела ускоро почети, а тако исто и напад на Смирну. Власти у Смирни попустиле су у строгости према хришћанском становништву које иапушта варош. Извиђања хидроплана произвела су панику у вароши. Утврђивање форова грозничаво се продужује под надзором немачких официра. Слабо дејство немачке блокаде Лондон, 3 априла. Званично. — БраШански адмиралитет јавља, да је у Шоку кедеље између 25 марша и 1 априла от-

пловило и допловило у пристаништа Сједињене Краљевине 1432 брода. Од тога броја дза су брода немачки подморски бродови потопили ; један од Ша два брода био је „Арпалис“, на коме је био Шовар са храном одређеном за белгијско становништво. Гањање Грка у Малој Азији Атина, 4 априла. — Ситуација Грка у Ајвали постала је несношљива, пошто власти регрутују све без разлике од 19 до 45 тодине. Сваког дана 860 војника врше претрес по грчким кућама. Венизелос одлази Атина, 4. априла. — Г. Венизелос ће вечерас огпутовати за Ллександрију на броду „Сирија", који Не се нарочито задржати у Паросу. Цепелинн над Енглеском Лондон, 3 априла. — У двадесет минута после поноћи појавила су се два 1 Цепелина изнад Малдона, на који су бацилн четири бомбе, али ннсу причннили никакву материјалну штету. Бомбе су бачене тако исто и на Сеи Босие и Хесбрпж, где је запаљено неколико кућа. У I један час изјутра један Цепелин је бацио ј три-четири бомбе на Ковстов, које су изазвале пожара једна жена је лако рањена, а три коња су убивена. Бачено је шест бомби иа Сутвалд, па су потом Цепелини отишли пут мора. На подие је један Цепелин бацао бомбе на Ситинбурн н Фаферсхам у Грофовији Кент. Пештански парламент Будимпешта, 3 априла. — Влада ће поднети у пдући понедсоник скупштини законски пројекат о продужењу највише за годику даиа трајања посланичких мандата, којима рок истиче идућег јуна месеца, пошто се многн бирачи налазе на бојном пољу и пошто је за време рата слобода избора ограничеиа. ’ Борба између Енглеза и Турака Лондон, 2 априла. — Држазни секретар за Индију јавља, да су Турци, пошто су добили појачања, напали на британске позиције у Курни, Ахвају и Саиби. Напад на Аурну и Ахвају ограпичио се на артилеријски двобој са великог растојања; турска ватра је била сасвим без дејства. Напад на Саибу је изведен са великим турским снагама 15 хиљада људи; 31 марта је турска пешадија отпочела борбу потпомогнута арјтиљеријом, алије тај напад потпуно пропао. Енглески губитци износе од прилике 80 рањених. Сутра дан су Енглези прешли у офанзиву противу северне стране непријзтељевог положаја и напад им је потпуно пошао за руком. Непријатељ је одбијек и оставпо је два топа и више застава; 18 официра и преко 300 војкика заробљено је.

Сиоразум између америчке паробродске компаније и Енглеске Беч, 2 априла. — Јављају ил Лондона да је дошло до споразума нзмеђу једног америчког друштва и енглеске владе о откуну товара са пароброда „Вилхелмпне"; Енглеска је иристала да плати цену сопственицима, коју би сопствеипци имали да добију у Хамбургу. Изборни суд ће утврдити накнаду, товар ће се предатн енглеској влади и пароброд ће бити нуштен. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

Борба авијатичара Париз, 5 априла. — Један енглески авион оборио је један немачки аероплан у Белгији код Безента. Аероплам је пао међу наше редове. Пилот је погинуо. Осматрач је заробљен. Један наш дирижабл бомбардовао је станицу и авијатичарско склониште у Фрајбургу на Бризгави. Енглеска санитарна мисија Солун, 4 априла. — Више од 100 енглеских лекара, болничара и болничарки стигло Је овде; они путуЈу за Србију. Енглези и Турци Атина, 5 априла у подне. — Енглеске власти у Тенедосу обесиле су муфтију са острва, који је био оптужен да је у дослуку са турским властима у Малој Азији.

О Г Л А С И 0* пиип и ■ зи Д а Р ски и цимермански потребнн гбДпИЦИ. су одмах, плата добра. Јавитн се I Лазару Рацковнћу, инжињерскв оделење Вардарј ске Дивизије. 3—5 Један пш ми је Ђорђу Поповићу, кројачу из Соко Бање, плата по II алексиначквј класи, посао сталан. 3—3

Господину Е. Ефремидееу санитетском поручпику при УШ рСз. болннцн. Господине Докторе, пе могу да пропустим прилику а да вам и овим путем не заблагодарим на Вашем труду, заузнмању и лекарском зиању које сте уложили тс да мог супруга спасете од опаке болести пегавог тифуса. Што је мој супруг потпуно оздравио имам једнно да заблагодарим Вама, госиодинс докторе. Поштује Вас 3—3 Настасија Ђ. Радовановмћ Опанчарека Задруга уВдаеотинцу потребујс раднике. Зарада је добра. Намирнице су у овом месту јефтиније и зараза не влада. 3-5

Са неизмерним болом у души, извештавамо сроднике, пријатеље и познанике, да је наш мили и никад непрежаљени син, брат, синовац, ујак и унук МИЉКО СИМЕУНОВИЋ ТРГОВАЦ ИЗ ПОЖЕГЕ после многих борби и патњи, у сва три рата, као војни обвезник I позива, на непрекидној дужности, испустио своју много напаћену душу, у ваљевској болници 3 марта ове год. у најлепшој младости свога живота, од опаке болести запалења ; а далеко од своје родбине, да му могли указати ма какве т. моћи при последњем часу његовог живота. Услед прекннутог саобраћајз, нисмо могли имати ни то задовољство, да последњи пут видимо нашег доброг Миљка. Посмртни остатци милог нам покојника, сахраљени су привремено у ваљевском гробљу. Крушевац — Пожега, Марта 1915 год. ВЕЧИТО ОЖАЛОШЋЕНИ : отац Милисав Симеуновић, трговац, браг Миленко Симеуновић, трг., сестре Катарина и Љубица, стричеви Милић Симеуновић инжињерски мајор, Јанасије Симеуновић и Новица Симеуновић, стрине Мара и Иванка, баба Јелка, сестричине Ангелана и Анка, зет Драгаћ Цвијоваћ и остала родбина ■ I ——. ... III I, . || и I