Радничке новине

БРОЈ 97.

НИШ, ЧЕТВРТАК 9. АПРИЛА 1915. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕЛ! 1ИШТВО н администрација налазе СЕ У ШТАМПАРИЈИ .ГУТЕНБ Е Р Г“ Број 5 пара Излазе сваки дан

„Домаће уетанове

II Ко је носилац продукгивних спа-ј гп, производње у једној земљи? Јесу ли то радници, који својом енергнјом и својим способностима, својом физичком и својом духовиом снагом, оживљавају и оплођавају мртве елемепте природе? или су то капиталисти, који су све излишпији у; процесу производње, који и свој јединн задатак: оргаиизапију п управу подузсћа преносе на плаИене агенте 11 дпректоре, који су такође про- ј летери своје врсге, док се онп све више ограничавају само на згртање профита и на његово распуИкавање п бацање у ветар? Одговор је за свакога паметног п поштеног човека јасан; и ко год^ оНе да развија и подиже производ-1 њу у једној земљи, тзј мора обратити сву пажњу на носиоца те производње: на радничку класу и на њен положај. Међутнм, овакав привредни режим какав данас у Србији влада, кочи и сузбија развитак домаће привреде: он убија у клици нашу будућност. Докле постоје капиталистички типови као што су Влада Илић, његова браћа, н остала његова браћа у ширем смислу речи; докле њима држава даје све могуће привредне и финансијске повластице; докле их власти штите и помажу у њиховој бездушној експлоатацији незаштићених радника, радница и радничке деце; и докле наша жалосна јавност, са великим патриотским листом Балканом на челу, даје моралну санкцију њиховој зликовачкој пљачки и сатнрању произвођача: све дотле ова земља неће имати привредне будућносги, све дотле упропашћиваће се домаћа радипост, све дотле, по оној старој изреци, клаће се кокошка која носи златна јаја, и све дотле ова земља системагски ће се претварати у једно гробље! Док на челу нашег привреднога живота буду стајали типови као што је Влада Илић, и док држава, дајући им лиферације и капом и шаком, буде потпомагала концентрацију производње у њиховим рукама: дотле ће у земљи остајати не новаи, него раднички костури, а сав новац ће ићи у Атину, Букурешт, Солун, Беч и Париз, онде где се буду кретали ови капиталистички бароии, ради уживања или ради шпекулације. Ако оћете да се привредни жи-

вот развије — опда поправљлјте положај радничке класе која је његов носилац, његов главни нерв, његов, извор, његова будућност! Ако оћете да новац остаје у земљи — повећавајте наднице оним многобројним хиљздама пролетера, који све својеј потребе задовољају у својој земљи, | и који пе као добри потрошачи исто тако сиажити остале гране производње као што ће као добри, солидни, лепо плаћени пропзвођачи снажпти своју грану производње! И суиише би сложен и обиман проблем био кад бисмо ми, насупрог овом коицеспонарско-плзачкашком систему такозваних домаћих установа, изиосили свој план правих и корисних домаћих установа. За то уосталом није слд ни погодан моменат. Али оно што би држава још сад, и баш. сад, могла кормсно у том погледу урадити, то је да сама организује лиферовање артикала који су јој' у рату потребни; да сама, без лиферантског посредовања и лиферантског баснословног профиТо, дође до много бољих и солидни/их производа а под условима рада много повољнијим за раднике. Зачетак таквог једног рада представља Државна Радионии,а за израду војничкога веига у Нишу, којој на челу стоји заузимљива и симпатична госпођа Љубица Кнежевић, 1 инспекторка Мниистарства Привреде. Тоје установа коју држава треба да прихвати, да развије и да организује широм целе Србије. Међутим, иа првом кораку већ, та установа наилази на сметње, или бар не наилази ни на какву предусретљивост. Кад је тражен од ■ Министарства Финансија кредит од | 100.000 динара, да би се то подуј зеће учврстило и даље раширило. | Министарство Финапсије питало је Министарство Прнвреде — да ли ће моћи да му врати ту суму! 25 шиваћих машина иозајмљених од ; Савеза Земљорадиичких Задруга из ; Београда још никако да стигну и ;ако толики посао чека! Министарство Војно једва је пристало, после грдних мољакања, да том подузећу даде лиферацију 300.000 војничких торбнца, док се оној лопужи Влади Илићу и његовим компањоннма даје без речи лиферација 600.000 па-

ри летњег одела! А поврх свега, Вла- ј да Илић, коме ова радионица квлри ; његове експлоататорске планове дајући повољније услове рада радницама, узео је за 500 дин. под закуп целу кафану Европу, у којој се данас налази та радионица! Ето како се пресрећу установе које би хтеле да колико толико сачувају од бездушне капнталистичке пљачке и раднике и државу! Его колико се искрено мисли на помагање домаће рздиности! Ови капиталисти и њихови агенти у бедној српској журналистици, са Балканом на челу, теже у стварп не оргпнизовању домаће радиносги иего организовању домаће пљачке , коју ће после делити међу собом ио утврђеним процентима!

ЈОВДАН КРСТИЋ Јуче сазнадосмо из Српсках Новина страшан и тужан глас: да је паш добри и неуморни друг Јордан Крстић, дугогодишљи адмииистрагор Радничких Новина, умро 3. јануара овс године као заробљеник, у Маџарској. Ужасан рат за целу ову земљу! Најужаснији за нашу Партију! Пада као снопље један по један из нашс социјалистичке гарде, тако младе по годинама а тако старс по раду, по мапорима, по нечујним жртвама поднссеним за узвишену ствар Социјализма... Још пре дванајест годинз, друг Јордан је био одговорнп уредник нашега лнста и као такав добио награду која му припада: тежак затвор у Пожаревцу. Када је одлежао казну за политичке кривице на коју га је осудио елободоумни радикалски режим, он је ступио у нашу администрацију и служио јој предано, и

НА БРЗУ РУКУ Највеће зло Цензура нам је забранила спомињати ова два за Србију највећа зла : ГЈрво: Пегави тифус. Друго: Седу Таласасту Браду.

ОКО БДЛКАЦИ Немачкн планови Г. Баучер, кореспондент Тајмса, послао је своме лнстј овај телеграм из Софије: Обустава путничког саобраћаја на аустроугарској железничкој мрежи последица је замашних војних принрема које се овде тумаче као нова експедиција против Србије у којој ће, како веле, узетн учешћа и сто хиљада немачких војника. Тешкоће које су сиречиле тај аустронемачки илан у почетку ове године, постоје још. Држање Румунијеје неодређено. Руси не одступају са Карпата. Дунав је грдно надошао због великих киша. Прет■ прошле недеље, зараза у Србији дости-! гла је толике размере да је због тога затворсна бугарска граница. Немачко-аустријска војска, груписана ночетком ове године око Дунава, одавно се распрштала: један дсо отишао је на север па Карпате,'а други део на западни фронт. Али, због опаснога положаја Цариграда, у коме све више понестаје муниције, и због бојазни да младотурци не ј напусте своје савезнике, изгледа да је решено да се изврши очајан покушај да се дође у везу са турском престоницом преко Србије, а можда и преко Румуније. Овде влада извесно неспокојство због немачке намере.

Рентгенов кабинет Бесплатно фотографисање Из руске мисије молили су нас да саопштимо ово: Рад у рентгеновом кабинету при X резервиој војној болници руске мисије, у новој мушкој гимназији, већ је отпочео. Сваки дан од 9—12 час. прг подне примаће се сви болесници, којима је потребно фотографисање Рентгеновим апаратом. Сваки болесник мора са собом понети и прибелешку од доктора. Фотографисање је бесплатно.

њој и целом нашем покрету, све док га нису одвукли у рат, ранили тешко у груди, понова отерали онако болесног, новембра прошле године, у најстраховитији окршај и најзад му дошли главе. И опет ће наши бестидни шовинистички прогивници декламовати, из удобних канцеларија и топлих кафана, како смо ми издајници земље и како не подносимо никакве жртве за њу! Племенита и маркантиа фигура друга Јордана Крстића, носиоца наше црвене заставе на свима мајским и осталим демонсграцијама, остаћс вечито у успомеНи безбројних пролетера који су га добро познавали и толико волели. А његовој породици, и нарочито његовој другарици Дани, вредној и доброј администраторки нашега листа, изјављујемо искрено и дубоко саучешће.

НАРОДНА ШПШТИНА 7 април Данас је г. Пашић обавештавао народне посланике о спољној политици, разуме се — у конференцији, која је једна врста таЈне седнице, те тако јавност, то ће рећи: народ, и даље остаје потпуно у мраку. 8 април У данашњој седници је настављена дискусија о опанчарској афери. Говорили су г. г. Светозар и Михаило Ђорђевић, Милан Марјановић, Иван Павићевић, и сви су тражили брзо суђење лопужама и продужење анкетирања других злоупотреба при војним набавкама. Г. Илија Илић држи да би се и без претходне истраге могла одмах повести стварна кривична истрага над овим злочинима. Министар Правде и Министар Војни настојавају да се не приступа кривичној истрази док се не сврши ова претходна.