Радничке новине

БРОЛ 104

НИШ, ЧЕТВРТАК 16. АПРИЛА 1915. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

РШКЧКЕ НОВКНЕ ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДНИШТВО

лЛМИНИСТРАЦИЈА

МАЛАЗЕ СЕ.

У ШТАМПАРИЈИ „Г У Т Е Н В Е Р Г* Ерој 5 пара Излазе сваки дан

РДI Н СКУЦОЋЛ

СкуИоћа животних намирница је међународна појава. Она је и до светског рата веома тешко погађала широке пародке масе; али сада када на све стране пламти светски пожар, она је узела толике размере и постала тако несносна и опасиа за народне масе да је_ у питању оистанак нашег најважнијег фактора у привреди. У сзима земљзма сада се ово гштање у велико претреса; У ратујућнм државама предузимају се разноврсне мере ’за сузбијање . скупоће; при универзитетима, општинама и другим јавним усгановама одавмо су се веп образовале многобројне комисије за проучавање овог тешког пптања. Али ипак ова скупоћа нигде се не осећа тако оштро као код нас у Србији, Ми смо небројено нута пнсали о томе, како се ова скупоћа може објаснити садашњом стадијом економског развигка у којој се налази Србија. Прво и прво, свуда где год се констатује убрзани преображај натуралне привреде у новчану, опажа се очигледно поскупљивање жпвотних намирница. Друго, Србија се све више и внше увлачн у капиталистички вртлог, српска села потпадају све впше под власт светске пијаце услед развијеног саобраћаја. С ћоскупљивањем аграрних производа на светским тржиштима скачу цене тим истим продуктима и овде, у Србији. А што се тиче фабричких еспапа, ту се пре свега мора констатовати утицај наше заштитве, царипске и концесионарске привредне политике. Благодарећи оваквој политици, поскупљавају не само еспапи који се довозе из иностранства већ и они којн се производе код нас. Као непосредни резултат садашњег рата с Аустријом јесте затварање наше северне границе т.ј. пресенање трговачког промета са Аустријом и Немачком. Центар наше трговине пренео се на југ: из Београда у Ниш. Јужна граница је отворена. Преко Солуна Србија мора морским путеч да буде у трговачкој вези са Француском, Италијом, Енглеском и Америком. Одмах после објаве рата био је забрањен извоз многим пољопривредним производима, али ипак поред свега тога су све животне намирнице веома много поскупеле. Наши надлежни фактори врло радо понављају како је за време рата поремећен железнички саобраћај и како услед тога настаје необична скупоћа. Мора се признати

да је једним делом ово истинито. Али с друге стране, мора се рећи да и наша ћифтарија врши колосалие шпекулације у трговачком промету. Гас, шећер, кафа, дрва, брашно и др.: ето то су вам понајважнији артикли на којима наша буржоазија докумеитује свој патрнотизам и спроводи своју „соиијалну политику“. Наша народна привреда пеома се тешко прилагођава иозим условпма п приликама. Готово сви наши економисти мисле да наша привредна заосталосг лредставља у суштини велику надмоћнос-^-у борбп са иашнм културнијим, технички наоружанијнм противником. Ова тачка гледишта веома је примамљива, али њој ипак ништа пе смета да буде само један иразан софизам, јер он губи из впда да у привредно заосталим земљама обично нема оних актавних фактора 1 који би могли искористити ове или | оне погодне економске моменте у садашњем рату. Код нас се баш у : погледу скупоће најрељефније пспољпла мизерна дезорганизација иаших јавних установа — почевши од општипа па завршујући нашим конзулатима и трговачким агенцијама , која је тако карактериа за земље пр .вредио заостале. Наша самоуправна тела: општине, среске иокружне скупштине, наше научне установе, наше трговачке агенције у иностранству, наши мнбгобројни конзулати и т.д. и т.д. до дан данас никакве реалне и практичне мере не предузимају за сузбнјање скупоће. Многи ' колонијални продунти којп се увозе овамо из Сзлуна, као што су на пр. кафа, лимунови, чај и т. д. | много су скупљи у Нишу него ли Ј на пр. у Софији или Букурешту, 'ма да су ове вароши удаљеније од ' Солуна него ли Ниш. У свима гогово ратујућим земјљама одаано су већ оргаиизовани |Одбори за сузбијање скупоће, како централни тако и месни. У ове одборе обично улазе стручњаци, представници свију класа — јавни радјници, научењаци и т. д. Општпне, 'среске и окружне скупштине, сва министарства шиљу своје делегате у централни одбор, који проучава пмтања: колико има животних намирница у земљи; како се може регулисати довоз иајбитнијих намир ннца у поједина потрошачка места; како ће се сеоски иарод снабдети семеном; како ће се реквирирати храна за снромашна места и тд. Поједине општине, као пређе гросисте, отварају велике магацине и стова-

ришта, купују најважиије животне намирнице и продају их по цени коштања становништву. Огварају се у свима местима државне продавкице. Сви ови главни и месни одбори за сузбијање скупоће штампају ради контроле СЕоје месечне извсчптаје. Сем тога при свима Универзитетима организовали су се научие комисије за проучавање узрока, којп изазивају ову страшну скупоћу. Озе научне оргаиизације сматрају садашњи моменат као веома згодан за појефтњавање животних намирница. Даље, свм ови одборп најенергнчније настојавају на томе да се радничке 'наднице ие смањују, већ напротнв да се повећавају. У једном таком одбору енглески мп нистар Лојд Џорџ изјавио је да онај народ нема будућности, чији се радници задовољавају малим надницама. Али још шго је најважније сви озп главни одбори за сузбмјање скупоће у споразуму са министарствима у велико раде на организацпји целокупне производње у земљи. Ето у иеколико речи шта се и како се ради на сузбијању скупоће у другпм земљамЈ. А како је код нас ?...

НА БРЗУ РУКУ Сумљива утеха Јављајући нам јуче о усшупању Цалмације Шпалији као о свршеном факту, париски извештач додаје, ради утехе, ове речи: „Ствар може поаравити једино Русија Знамо већ шта значи ова утеха... 'Го му много личи на лекара који, кад се наће пред самртником, шапуће, ради утехе, ове речи његовој породици: „Ниј још изгубљена сва нада: уздајмо сг у Бога“. Паметна родбина зна већ шта то значи: она одмах иде па купује воштаницу, нове ципеле и покров... Јер, Бог је несумњиво добар — само што то ретко кад оће да покаже. И Русија је , нема сумње, тако исто добра — само ито то још нисмо имали прилике да вадимо, па нећемони сад видети...

још бљутавије оде нашам дубокоумним дипломатама : „Велико је искушење пред које се стављамо. Да ли да поверујемо да смо грешили кад смо имали бескрајно поверење у оне, којима смо без резерве поверили своју ствар? Да ли да поверујемо да су принципи, ради којих је вођен овај рат, били само празна фраза, само реч без садржине? За права малих народа, ради слободе угњетених, за принцкп националности вођеи је овај рат. Тзко нам је свсчано поручивано и ми смо, побожне душе, веровали у те јеванђелске речи и ради њих смо подносили жртве без краја, патили без роптањо, жртвовали се до самоодрицања. Је ли могуће да је сад дошао дан да се погазе та свечано дата обећања и да се наше жртве, толкко пута гласно признате, награде незаслуженим болом? Је ли могуће дозволити да се рат, који је историја требала да забележи као ослободилачки рат, заврши новим поробљзвањем милиона Далма-тинаца, Хрвата и Словенаца? Чиме су то они заслужили? Да ли тиме што су браћа оне Србије, која месецима лива своју најплеменитију к носи нзгшре н жртве у а равних? Чиме смо то заслужилн ми? Да ли својом безграничном љубављу према својим прнјатељима, којима смо поверили сиоју судбину и своју будућност?" * * *

штн

Кукњава буржоаске штампе ч • Кад смо водили опозицију данашњој политици и кад смо се смејали фразама о слободи и правима малих народа зарад којих, тобож, воде рат велики капиталистички грабљивци и угњетачи — нас буржоаска штампа умало што није линчовала, и нас су Новости и њихова остала шовинистичка браћа називали бестидницима, издајницима, политичким будалама и томе слично. » Дошли су најззд догађаји — које ми нисмо желели — да потврде које управу; дошло је отимање Далмације; и ево шта јутрос пишу Новости, један од представника те бесомучне шовинистичке штампе, један лист који је до јуче псвао бљутаве оде овом безумноме рату и

Чиме сте заслужили и шта сте ззслужили ? питате, о ви шовинистичке будале! Заслужили сте винешто више : заслужили сте ви да се сваком од вас, заједно са вашим државницима и дипломатама, оцепи најмање по двадесет и пет батина ! Заслужили сте да будете најурени за навек из ове земље чијом сте се судбином тако бездушно и тако блесаво титрали ! Заслужили сте да вам се имена покрију вечитим срамом и проклетством 1 Заслужили сте оно што стс нама толико пута подло пришивали : заслужили сте да се назовете убицама и гробарима српскога народа!

Талијански апетити Намигују и на Малу Азију Мобилизација у Италији — тако пише јутрошњи Мир орган г. Гешова — изгледа да ће бити питање од неколико даиа. Све су припреме извршене. Већ су мобилисана два позива. Има знакова по којима би се могло закључити да Талијани, као год и Грци и ми, р.шавају питање о напуштању своје неутралности поглавито у всзи са акцијом према Гурској. Талијани верују да ће питање о Трентину, Трсту и Валони решити повољно и без оружјз, доцније, па и ако су прекинути преговори с Аустријом и нагомилавају војске и на једној и на другој граници. Међутим, ако се стане озбиљно решавати питање о деоби Мале Азије, Игалија се не може надати да ће искористити овај положај ако не помогне Тројни Споразум војном силом. За Малу Азију Италија има велике претензије, ма да