Радничке новине

Добио што је тражио! Како пролазе провокатори Она протува Петар Муњић, који је на ' прексиноћњем збору приређивао скандалозне сцене само да би онемогућио говор другу Душану Поповићу, добио је' на крају крајева оно што је и тражио и што провокаторима увек и следује. Још за време самог збора, он је иза- ј звао опште негодовање и осуду. А после збора пришао му је сарадник једног београдског листа и тако га ншамарао да овом полицијском типусу за дуго времена неће пасти на памет да квари и компромитује зборове слободних грађана. Тај сарадник је, у једном опипљивом облику, изразио расположење целога прексиноћњег збора и дао одушке његовом револту. ЕЦНДОГ Тиче се и г. Мин. Унутраш. Дела Пишу нам из Прилепа ово: Занимајући се недавно на овом месту личношћу и радом председника прилепске општине, потврдићемо сада да смо билн потпуно у праву, пошто је овај био принуђен да да оставку. Тек је његово уклањање дало могућности да се открију многе ствари које потсећају на једну малу паланачку Панаму. Како смо извештени, полицијски преглед рада у општини, а специјално финансијских операција, пружа таква факта да би власт могла одмах да хапси одговорне. Наиме, трошарински приходи који би требали да износе око 100.000 динара, забележени су у књигама примања у суми око 30.000 динара\ Јер трошаринске књижице које се у свима општинама нумеришу серијама и редним бројевима и чувају као хартије од вредности у каси, код нас у општини, штампале су се изгледа произвољно само са нумерама серија без реднога броја и налазиле су се у гомилама по собамз председника, књиговође и благајннка! Као што се види, финансијске операу^/шје општине су пошле „правим путем”. <ПЈ тнска каса је оштећена само на троша^ини огромном сумом, з да не говоримо о другим приходима међу којима нгра важну улогу приход од великог опшшинског непокретног имања које није ни означено ки заведено по књигама како би требало. Истрага полпције по овој ствзри свакако ће изнети на светлост још коју ствар ове врсте. Доиосећи овај епилог двогодишњег председниковања овога господина, намерни смо да скренемо пажњу још и на ово: Поменути бивши председник подлежи сада војној обавези. Међутим он бесправно и без објаве војне станице одилази у Ниш и тамо преко својих људи бива примл>ен код министара где гледа да се поново дочепа положаја да би успео да заташка прљаве финансијске операције и да би се спасао хапса.' Г. Министар Унутрашњих Дела, — кад већ на његов протест наређује ииспекцију ок^жиог начслника да би дао могућност овоме човеку да подиже репутацију и плаши нас министарским ауторитетом, — бол-е бн било да сем наведеног од коисулатских службеника у 1911 и 1912 г. потражи податке о историји његова одласка на солуиски турски универзитет, као и на докуменат од 5 априла 1911 године који се палази код старог српског свештеника г. Дамњана Пеливановића. Нас се слабо тичу „национална чуства“ г. бив. председника, али не би желили да се поред свега овог.а, допусти да нас један човек без вредности малтретира место да искуси последице закона. Иначе ћемо бнти доведени у могућност да се разрачунавамо и документима који неће бити погодни за јавност. Осигурација! Безбедност у Нишу Један овдашњи хотелијер оштампао је ову опомену својим гостима: „Моле се сви гости да добро чувају своје ствари. Новац пак треба да предзду гогтионичару". И требао је са.мо још додати: „А дуи^у Господу..."

ПОД РАТНОМ косом

МИТА ДИНИЋ ТИПОГРАФ

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

(ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

После свој‘их четрдесет и неколико губитака, које је Дружина Типографских Радника претрпела за последњих девет месеци овог убијаша невиних људи, бележи оиа још један осетан губитак. Тек пре неки дан ожалости нас немила зест: да је 17. јануара ове године наш одлични и симпатични друг Мита Динић, типограф, по сили обвезник 4 прекобр. пука, умро као заробљеник у Нађмеђеру (Мацарска) у напону своје снзге, у тридесетој години. * Колико се Дружина Типографских Радника осећа погођена смрћу М. Динића, и колико су његове заслуге биле за њен развој задњих година — немогуће је константовати у неколико збијених редова, а нарочито је немогуће у овим приликама о томе доносити суд; тек тада, када се будемо понова прикупљали око своје ор»анизације, осетићемо сву тежину наших губитака у овоме рату, који нас је осетно проредио... Ко није познавао Миту Дикића, увек скромног, тихог, али вредног и доброг неће зажалити за њим; али такви су можда „беле вране“. Јер он не само да је био исправан члан своје професионалне организације, него и један део шеног тела: дугогодишњи вредни функционер у њеном Надзорном Одбору. Међу првим члановима оснивачнма и певачима тнпографског певачког хора „Јединства" био је и Мита Динић; а душом и телом социјалдемократа, и то искрен и убеђен социјалдемократа, — њега на рад као таквог не покретаху никакве амбиције иити фанфаронада, већ сама љубав н уверење о потреби онога рада коме је он служио прерано све док није отеран на људску кланицу. Смрћу његовом Дружина Типографских Радника и „Јединство“ губе једног свог члана, чије ће им осуство бити тешко, а његов рад у шима једна светла успомена; а будуће генерације наше, када буду прелиставале дружинске записнике седница њених, увек ће наићи на име Дим. Динић, које ће им бити подстрек за нови рад. Социјалистичка партија губи у њему једног ваљаног, одушевљеног н убеђеног члаиа и ревнцсног читаоца „Радничких Новина“; а .»»егови скрушени стари родитељи, лГстра и два млађа брата, којима је најтеже његова смрт пала на душу нека се теше тиме, да је он за собом оставио светао траг, по коме ћемо ићн ми, сећајући се њега и заједничке идеале остварити једног црвеног дана преко телеса и крви баш оних гладијатора и безумника који толике животе уништише на крвавој арени ове незапамћене у историји касапнице, крунишући тиме своје најнекултурније и најварварскије инстикте на срамоту баш овог најкултурнијег века. Несторовић

ЈУТРОПЈЊИ ТЕЛЕГРАМИ

Димитрије Васиљевић

ТРГОВАЦ

20 овог месеца умро је у Призрену друг Димитрије Васиљевић, трговац. Друг Васиљевић био је добар члан нашега покрета и сем тога и марљив и савестан лродавац Радничких Новина. Изјављујемо наше искрено саучешће његовој породици, и његовом брату, другу Драгутину Васнљевићу садашњем продавцу нашега листа у Призрену. Ф Е Љ Т О Н

Купујте и читајте „Радничке Новине*

Дани садашњице (ПОСВЕЋЕНО СЕНИ МОГА БРАТА ЂОРЂЛ) Свуд мртва пустош, уздаси и сузе, Тренут нам сваки нове јаде носи, О, клето време ти нам све, све узе Смрт зашла редом па ништи и коси. — Умиру снови, а сунце се гаси Свет ропски пузи, нигде мнсли нове, Док ноћ без звезда стере мрке власи У понор пакла демон људе зове. И докле светом милиони пате Ја још верујем и надам се дану И ако често мој рођенн брате Завидим теби па твоју смрт рану. Јер знам да зздњи прамнчу се часи Времену овом које болом плаче И да се сунце само зато гаси Да би још сугра синуло што јаче. Марко Шарчевић.

Очајна борба у центру Петроград, 25 априла. — Двадесет трећег априла непријатељ је задржавајући карахтер фронталних напада, нападао на целом борбеном фронту али без икаквог успеха. Непријатељ већпоказујесимптоме јаке заморености. Наши против-напади све су чешћи. За време нашег повлачења у правиу Дукле, велике непријатељске снаге заузеле су пут одступнице 48 дивизије и опколиле су ту дивизију са свиЈу страна. Међутим та дивизија, којом ]е командовао храбри ђанерал Корнилов, покадалп се да ]е досшојна своје славне борбене прошлости, Ше је преко непријатељских лешева прокрчила себи пут и ујединило се 24 априла са својим корпусом. У правцу Стриа било је само пушкарања. На горњем току Ломнице 23 априла је непријатељ, који се попео на планину Јаворник, био одбијену правцу Харсека. Енглези потиснути код Ипра Лондон, 22 априла. — Маршал Френч објавио је коминике, по коме је губитак у тгерену од прошле недеље, који је произашао услед немачке употребе загушљивих гасова, изазвао нужну исправку борбене линије пред Ипром. Та исправка јуче је успешно завршена. Нова линија иде западно од Зомабеке. Борба на ееверном руском фронгу Петроград, 25 априла. — Југозападпо од Митаве наша офанзива се успешно развија у правцу Поњевеж—Росиени. Двадесет четвртог априла водиле су се огорчене борбе западно од средњег Њемена. Примећене су непријатељске извиднице у крају горњег тока Шешупе у правцу Млаве. Одбили смо 24 априла нов немачки напад па мајур Помиани Дево од Висле влада потпун мир. У Карпатима се продужује жива борба. Пашићу праве комплименте! — обрали смо бостан! Париз, 21. априла. — Поводом изјаве г. Пашића у Скупштини „Журнал де Деба“ пише: Време је да се сетимо, да се Југословени, тежећи за својим ослобођењем, плаше изнад свега да не пређу под власт какве несловенске државе. Ако не могу постати независни или се ујединити у једну словенску државу, они претпостављају да остану у дуалистичкој монархији. Под режимом терора и унижавања Југословени су се заверили да се сви уједине кли заједно погину. Њих није на то подстакла Србија, већ су јој окн сами пришли као једином ленгеру спасења. Срби и Југословени држе да су у праву да једном без скрупула сврше са свирепим непријатељем. Њихове су наде у толико основаније, што Србија с величанственом неустрашивошћу брани ствар права и цивилизације на Истоку и што је већ жртвовала цвет своје омладине ствари коју ззједнички браии са солидарним савезницима. Разумљиво је, дакле узбуђење Срба на вест да је једна велика сила, још неутрална, ставила као услов за своју интервенцију признање њенкх права, као своју „последњу реч“, на области Јадранског Мора, које су насељене са внше од 90% Словена. Пашић је државник, чије особине подсећају на Венизелосове. Предвидљив, постојан, умерен, увек лојалан, исправан, човек који улива и заслужује поверење. Удес је хтео да буде нагоњеи да своју земљу брани од намере, које се приписују држави према којој је он свагда

осећао најживље симпатије. Србија је са разлогом сматрала Игалију као своју природну савезницу. У самој ствари једна пријатељска балханска Славија била би Италији најдрагоценији излазак, цајсолидарнији ослонац противу будућих аустро-немачких захтева. У Јадранском Мору има места за обе државе. Са Валоном би Италија имала стратегијску превласт. У економском и војничком погледу, она би поред слободне Славије стекла положај, који би је штитио од будућих опасности. Очекнимо аутентичне погврде, као што то Пашић чини, пре сваке критике. Ми не можемо Ееровати, да би Италија, која је подигнута на принципу мародности, желела да отежз своје односе са народима, који су неизлечивн непријатељи анексије. То би била политичка погрешка неизрачуњивог ДЈмашаја. Нека се сете кампоформијског мира и Бонапартине неразмишљечоети. Нека се свако опомене шта је сгало Аустрију напуштање Венеције. Црногорци и Аустријанци Цетиње, 25. априла. — У току 24 априла непријатељ је отворио артилеријску ватру са которских утврђења противу Прчије Главе, алн без икаква резултата. Једна иепријатељска ратна лађа долазила је до „Порто Милене“ и ту хтела да зароби један наш брод, али кад је наша артиљерија отворила ватру, непријатељски ратни брод одмах је отплоано не успевши да изврши.своју намсру. Мемачка флота пред Либавом Петроград, 25 априла. — Службени коминике главног ђенералштаба од 24 априла гласи: Нсмачке крстарице и торпиљери, који се налазе пред Либавом, бомбзрдовали су пристаниште. Наша мина бацила је у ваздух један непријатељски торпиљер. Немилосрдна борба на мору Лондон, 22 априла. (Задоцнио). — Немачке подводие лађе продужују да воде немилостиви рат противу енглеских грговачких лађа. шлепова и рибарских лађа убијајући послугу са ших. Потопили су и норвешке пароброде „Америка“ и„Балдви“. Листови шведски и норвешки јављају о нападима немачких подводних лађа на шведске и норвешке пароброде. Шталмајстер за шталмајстера! Петроград, 24 апркла. — 8 октобра заробили смо у Ловићу шталмајстора саксонског краља Фридриха Авгусга III, генераллаЈ‘тнанта фон Хаука. Тај ззробљеник је био интерниран у Ташкенту, где је уживао релатнвну слободу у колико то допушта уредба о ратним заробљеницима. Међутим, дозналн спо да Немци примењују строг тамнички режим према пређашњем гувернеру Варшаве барону Корфу, који. се налази у немачком ропству. С обзиром на разлиху у поступању са Корфом у Немачкој и фон Хауком у Русији немачка влада је била извештена, да ће фон Хаук бити затвореи у ћелију ако у одређеном року Корфу не буде одобрен режим који у Русиј 1 ужива фон Хеук. Пошто Немачка пије послала одговор у одређеа року дворски шталмајстор саксонског краља, стављен је данас под ћелијски режим у днсциплинском затвору у Ташкенту. О Г Л А С И Етак иа рампа т Р ажи Ј еда “ п Р°фесор. ои1СШ оС1 ћиМЦс! братити се одмах уредн. 1 штву Радничкпх Новина. 3-3

Наша мила н никад непрежаљена супруга, мпјка, снаја, јстрва и ташта Алгксандра Д- Настасијевић нспустн своју племениту душу после краткс,,, али тешке болестн — пегавог тифуса — 14. мар-Јј та о. г. у 44. годинн своје старости. Паланка, Априла 1915. ождлоштшни : Супруг, Димитрије; ћсрка, Софија; дсвер, Филип; јетрвз, Мтрица; зет Адам са осталом породицом. 1 —2

Дсагзш кклу&и

Ммзза П. *- Наж,