Радничке новине

БРОЈ 116

НИШ, СРЕДА 29 АПРИЛ 1915. ГОДИНЕ.

ГОЛ. XV

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Рат и народна ис^рана

УРЕДНИШТВО к АДМИНИСТРАЦИЈЛ ВАЛАЗЕ СЕ У ШТАМПАРИЈИ .г .у Т Е Н Б Е Р Г* Број 5 пара Издазе сзаки дан

Дуго је се Немачка спремала за војну и финансијску мобилизацију и кад је дошао потребан моменат, она је се показала спремнз, јер је обе мобилизације извршила брзо и систематски. Алн зато је треНа мобилизација а наиме: економска била при своме спровођењу пуна противречности, она је вршена без системе и веома поаако н траљаво. Али треба признати, да ако се Немачка у економском погледу није као ипо треба спремила, то још не значи, да су се њени противкнци боље припремили. Они проблеми који су се појавили пред немачком народном привредом, са свим су непознати другнм земљгша. Оие тешкоће, које она преживљује, скопчане су са њезиним изузетним географским положајем и њезини противници немају да решавају она компликована питања, над којима у Немачкој ломе главе сви почевши од министарских каниеларија пз завршујућн куварицама. Немачка јс изолована од цслог света — ето у томе је суштпна свију њезиних економских проблема. Немачка морска трговина сасвим И била заустдв-љена у току зрло кратког времена. Пре него што сс могло. очекивати Енглеска је установила своју владавину на мору. Овде и треба тражнти решење питаЈва, зашто је Немачка била тако иеспремна у економскоме погледу. Она је, нема сумње, рачунала, да ће дуго временл моћидобијати потребне јој продукте из Америке. А кад јој овај рачун није испао за руком, онда је она почела на брзу руку и бсз икаквог млша да сгвзра своју војну екопо.мску полигику. Ни један од пређашњих ратова није знао за ове нове препреке које су тесно скопчане са елохом свегске прпвреде. Велики и дуги ратови пређашњих времена били су рагоаи аграрник землљт. Садашљи раг, го нам |е прзи велики раг у епосн оне светске прлареде, којч је са хиљаду конаца в«зата уједно све земље и народе. А кад се ови концч раскидају онда се мора све понова градиги. Немачка је увозила годишње на 10 милиона тона хлеба и меса више но шго је извозила. Ако се узме само хлеб, овас и кромпир, то излази да је се увозило годишње више од 6 милиона тона, него шго је пзвоз износио. Немачка је производила 27 милиона тона ових продуката, али је употребљтвала 33 милиона. Дчкле дефицнг је у исхрлни износио гогово 20’/о. А го зтачи, да је у Немачкој хлеба било за 9 1 / 2 месеци, највише за 10. Шго се тиче пшенице, ље фали око 2 мплиона тона т. ј. 35°/ 0 оне количине која се у обично време употребљава. Одакле да се узму ови милиони потребни за народну исхрану? О Русијн не може бити ни речл. Из Амерпке се такође ништа не може довозитн. У неутралним држазама тако исто за сада нема доста хране,

(I) јер је. све продаио. Настаје питање: како ће се употреба хлеба још продужиги за 3—4 месеца? Сем овог главног питања постојн још читава серпја питања другог реда. Пре свега, како ће се стока исхранити? Немачка је увозила годпшње 5 милиона тона разних производа ради исхране стоке, а међутим свега је извозила на 800,000. Дакле, како ће се тај дефицит попунити? Тако исто ствар рђпво стоји и са месом. Извоз меса био је веома мали а увоз овог продукта износно је у месу 230.000 гона и у живој стоци 120.000. Које год производе народне исхране узмемо у обзир, увек се констлтује једно нсто: увоз надмаша извоз. За све је биао јасно дакле да хлеба пма мало и дт за стоку нема доста хране, нарочаго онда, када је било решено: да се на душу одргђује највећа дневна порција од 200 грама брашна. Али сасвим је друго питање: колика је оскудица хлеба и колико ће страдати иарод од ове оскудице. И ако се скратп употреба хлеба и меса, окда настаје пнгање I 'а ли ће се тај' фзкт одазвати на нзродно здравље. Да ли се пређе употребљавало више хранљивих продуката, него шго је потребно за одржање живота? И колико се може смањити храна за чозечијн организам а да се штетно не одазове на здрављу? До скора су сва ова питања имала академско обележје. Њ има су се занимали биолози и физиолози, о њима су се писале велике књиге много се спорило и до даи данас није било одређеног мишљења о свима тим проблемима. Као што нам је познато, од свнју хранљивих, пајелеменгарнијих састојака зз човека има најважнији значај бсланчгвина. Одређена колачина беланчевине неопходно је потребна за обнављзље ћелија у човечијем брганизму. А ако се организму не да ова одређена количина беланчевине, онда оа почиње да слаби, опада. Тако исто су потребне извесне количине масти и угљоводоника. Али којс су количинс беланчевине, масти, угљоводоника и топлоге апсолутно потребне т. ј. колики је тај минимум који може чоаек употребљавати без штете по своје здравље, — о томе се много спорило, спори и још ће се спорити. Али свт овз апогракгна испитивања и спорови одједанпут су посгали актуелни, кад је у питању била исхрана многих и многих милиона. И са чисто немачком тачношћу и солидношћу почеле су одмлх решавати ова питања групе научењака физиолози и економисти. Комисија од 16 члапова одмах је почела проучавати питање народне исхране. И после четиримесечног рада комисија је савесно оштампала свој колективни извешгај крајем децембра 1914 г. под насловом: .Немачка народна ис-

храна и енглески план исцрпљавањз глађу.“* У своме испитивању комисијаје ишла овим путем. Прво и прво она је израчунала, колико животних намирница Немачка може имати за време рата. При томе се одређивало: колико беланчевине и калорија (топлотних јединица) могу дати резерве њезиних животних намирница. Друга тачка испитивањз била је: колики је онај мииимум, који је неопходно потребан Немачкој, дабимогла исхранити своје становништво? Треће: Колико је хранљивих састојака становништво употребљавало у нормално време? При упоређивању ових грију цифара лако је израчунати, какав је дефицит у исхрани и какав значај он може имати. На крају крајева ова професорска комисија даје директиве, каква мора бити економска политика за време рата. У опште се може рећи, да је план овог рада веома занимљив и заслужује нарочиту пажњу. Али о томе ће бити речн подробније у наредном броју.

Држава ијш Општина Ко троши новац намењен за помоћ сиротињи Иомагање невољни.х у оату дужност ;е државе...' — Члан 1 закона о помагању неоољних. Већ је пег месеци како је донет овај специјални закон, који су изискивале специјалне ратне прилике ради одржања у животу многобројних гладиих и неимућних. За све то време Београд је за помагање сиротиње добио само 9.600 дипара и око 3.000 дин. за давање тренутне помоћи поглавито војницима која су, полазећи са боловања у команде, добијали по 2—3 динара те помоћи. Међутим, на помагање невољних и вољних у другим местима Србије издато је више милиона динара за месец два дана. Па зашто до сада није из државних сресгава давана помоћ и београдској сиротињи? То је питање на које треба да одговори београдска општина и њезин председник. Месни одбор је, полазећи од поменутог закона, још 9. марта упутио министру објашњења о страшним приликама београдске сирогиње и гражио помоћ за ову. Образложавано је да је то једна од јавних потреба, која се као таква мора у јавноме интересу подмирити. 9. 11. и 17. истог месеца послати су спискози за прву помоћ које је министар одобрио и која су 1, 2, 3 и 4 априла исплаћени. Из партиско-политичких разлога општина се побунила прот.чву те државне помоћи која је била три пуга већа од општинске помоћи, која у свему личи на слепачку милостињу. Због тога је 30 марта, без икаквог законског и уобичајеног реда, општина решила питање о новоме задужењу, не ставивши на дневни ред то питање. Журило се и председник је на врат на нос одјурио у Ниш да тај зајам закључи. По његовим сопственим речима он је рекао министрима да ћеу Београду биши револуције ако не.иа нужне помоћи, а у седници меснога одбора, као члан тога одбора, рекао је да са оиштинском помоћи сиротиња није поцркала ни зимус а још мање ће то цркавање насшуииши летос. Ерго: председник је противу веће помоћи а у исто време и противу државне помоћи! — Он је за општинско помагаше... Сад је питање: да ли се председник на овоме помагаљу осећа као министар

; који чува јаку државну касу од издатака јјли се осећа као председник онштине који чува слабу опшгинску касу од издатака кији се морају покривати чак и зајмовпма?! Требало би да је ово друго, али није тако блло. Председник је се осећао више министар него ли председиик и радо је иравио ззјмове. То се може објаснитн само тиме што је општини потребноза млатесаојих чиновника 150200 хиљзда дчнара месечао. Ради тога покрића оГиитински председник маскира потребу зајмова потребом помагања сиротиње... У место да се помагање сиротиње преноси на државу оно се подмеће иога месноме одбору кад од министра тражи државну и већу номоћ! У тој улози општина личи на пакосну маћеху која је фарисејски за^рлила своју пасторчад не да их згреје већ да их угуши! Опшгина се боји да не будс дгпопуларисана ако сиротиња пређе са њене мале на државну већу помоћ, а ни мало се не стиди да две трећине зајмова, закључених за помагање сиротиње, троши на сасвим друге ствари. У целој општини има неколико десетина чиновника и каква стогина служитеља а не стиже јој за њихове плате 70—80 хиљада динара месечних прихода општинских... Последњи пут је председник обећао г. Министру да ће општина извршити повећање помоћи, а председник је изјавио у последњој седници општинског одбора да то није истина. Кад је предложен/ да се о томе тако одговори на акт мц/ нистров онда је председник био п^бт^ тога. Ј Сада су делегати месног одбора о в а вештени и од министарства да је такав споразум учињен и тиме је разголићена сва мизерија и дволичност улоге коју председник игра већ месецима борећи се противу веће помоћи београдске сиротиње ! Будући о томе и раније обавештени наши су одборници на последњој седници општинског одбора предложили да општина изврши повећање сиротињске помоћи, али председник са својом већином није хтео пристати на тај предлог већ је предложен један други двосмислен и рђаво формулисан предлог по коме опшгина нн у будуће неће издавати мању помоћ месечно него што је то до сада чинила. Г1а ни тај такав предлог није гласањем оснажен и обезбеђен. Сада су делегати меснога одбора у споразуму са министром добили за сиротињу ратом створену ову помоћ: За старешину у породици по 15дин. месечно а за остале укућане по 6 динара месечно. И то да се ратом створена сиротиња пренесе са општине на државу. А до сада је општина давала по 9 динара на старешнну а по 3 динара на укућанина месечно. Да није општински председиик лагао и министра и месни одбор у чему је де'лом и успео, јер је извукао већ одобрене зајма, ова би помоћ била, као што ју је министар првобитно био почео давати, по 30 динара месечно на старешину породице а по 9 дин. на укућанина. Овако нека београдска сиротиња благодари богу и председнику општине што ће и даље цркавати гладна. Свевид

* ЦЈе с1еи15сће Уо1к5отпШжту ипс! с1ег епућбсће АизћипјЈегипцзрћт." Ве;1!л 1914.

Лесковачки арамбаша Насиља једног дектетива

Жале нам се другови, војни обвезници из Лесковца, на некога по злу познатог Јована Цакића — званог „Ване Саију“, који је као командир страже последње одбране стараца и као детектив, толико осион, да врши хапшења наших другова радника, па чак и оних, који су војни обвезници п који се налазе као болесницн по болннцама. Тако је 23 априла, на Ђурђев-дан ухапсио, стражарно спровео у првостепени суд и наредио да