Радничке новине

БРОЈ 180

НИШ, СУБОТА 4 ЈУЛИ 1915 ГОДИНЕ

ГОД. XV.

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

уредништво и АДМИНИСТРАЦИЈА налазн сн ' У ШТАМПАРИЈИ .ГУТЕНБЕРГ' Број 5 пара Излазе сваки дан

П у

Резуптати рата

У Србији, поред нашега, иостоји у ствари само један партијски орган То је — Пијемонт. СамоуПрава се зове орган радикалне партије, али она никад не изражава њено мишљење; и ако човек оће да пе зна шта г. Пашић мисли и намерава, он треба пре свега да чита његову Самоуправу. Одјск, који се рачуна као орган | радикалне демократије, још горе сгоји у том погледу. Оп додуше има по неки пут похвалну демократску тежњу да изнесе и пред контролу јавности оно што његови мини стри и партијски шефови мисле. Али штл то вреди кад паргија чнји је орган и не води никакву политику н када на сваком кораку пружа жало. ну слику крајње помс-тености и копфузгје? И баш у колико је Од јек израз своје партије у толико мање може читалац добити из њега неку политичку оријентацију. 0 Правди већ н да не говоримо. Кад би се нешто и испунила ова два неверовагна услова: прво, да на-1 предњачка партија у ствари постоји, I н, друго, да нешто мисли и ради: ј чак ни тада Правда не би могла ј ништа клзивати и нзражавати, са својим младим редакторима који су класичан пример журналистичке и политичке старачке немоћн. Постоји према томе само један партијски орган који често пута има да каже нешто круино а који понеки пут уме то да каже и лепо. То је Пијемонт. орган најјаче партије у Србнји: партије. О једном њешвом важном и симптоматичном државно-правном и политичком нолигегу ми смо пре једног извесчсг времена дискутовали. То јС теорија о свемоМи Врховне Ко манде као једином правом и потпупом изразу држлве. Кроз ту теорију Пијемонтл, Врховна Команда је систем апсолугизма заменила систем једног савршеног милитаризма. Некада је монарх узвикивао: Цржава то сзм ја1; данас генералштаб узвивује: Држава, то сам Ја\ И пошто је у теорији прокламовала себе за суверепог фактора у земљи, орглнизаш ја почиње сад, преко Пијемонта, развн јати спој систем политичче и социјалне организације земље у појединостимл. Пошто нам је отприлике стављено до зпања ко ће владати Србијом не само сад у току рата него и после рата, данас нам сенаглашава кско ће се у њој владатн пссле рата. Ево шта каже Пијемонт о томе у броју; 178 од четвртка: »Мш увек хоће да глорификују наш традиционални политички демократизам и неће да схвате да су баш у обом рату однелн победу оне особине народа којима се он битно одваја од концепције наших професионалних политичара и да је било успеха ратног само зато што српски појник није у рат понео политичзра, што је нешто од кедемократске душе оне успаване расе, која је рушила турску империју, избило у тренутку кад је Аустрија била пред нашим тамним и ћугљиаим

гЖг Ш^прсзтив милитаризма. Илч, плзитивно! јизражено: прва лаж, кач<> се >'вај води за тријумф нацлон 1 лне и- ( дсје, а друга лаж како се овај ратј Рудником. Л,ииа Србије у овоме рату водп за тријумф демократије. није оча Ороста и банална душа ка-\ ДОн см0 енергично протестовали кјп је у кочцеОцијама нашег пола- П р 0ТИВ тих две ју лажи. Ми СМО нешичког демокрашизма и треба схва- г ЈЈ . , тити да са идејама нашег досадашњег престаио говорили: Ама како ће то по.штичког демокранпзма треба ки- велики капиталистички грабљивци| дати не само аато што он није израз ослобођаватп мале народе? и отку-, праве, добре расе, но и зато што се ј да ј е могућно да милитарци уништа-

у политичким и социјалним пробле мима који долазе неће моћи оријентисати ако се пође од застарелих и неинтелигентних доктрина. Српски сељак није без мана, али он није ни онакзв како наша полуобразован« вај:т демократија замишља. И крај свих његовах заосталнх ћуди, општинских иарави, он је у овоме рату показао да он може да буде грађанин једне јаке и дубоке државе. Глапнн проблем пред којим се интелигенција назззи је дакле: хоће ли државу или досадашњи демократи

вају милитаризам? Догађаји су нам за оно прво већ одавно дали право. После трагедије Далмацнје види се како Четвопнм Споразум води рат за ослобођење малих народа. А из овог чтанка у органу нашег види се још јасније колико они што н '•де ратове воле демократију. И другп циљ рата, дакле, којим се заварзвају масе: уништење милитаризма. види се сад колико је

лажан. Како могу тежити унизам и док тај проблсм не реши, док истењу нсмачкога милитЈриз ма јој он не буде јасан сви проблеми, они којима јс државна и милита који све више долазе на дневни рел. ристичка организација НсМ хчке биће погрешно решени. Лгдеаг, као што јасно избија из ове

Главни је, дакле, проблем (и сам чланак Пијемонта носи наслов: Пред главним проблемо и) у томе да се створи једна „јака" и„ дубока* државау ко-

теорије Врховне Команде која је формулпсана у Пијемонту ? Далеко од тога да спасе и ослободи мале народе, овај рат ће их само изнурити и смрвити И да

јој ће се раскинуги са свимд диса- - леко 0( ) (р мга Ј) а сруши немачки Д !! ,0 : ^Р^ Т 1 КИ .1 милишаризам, овај рат ће га само популарисати и увести и у оним

у колико их је у опште било: једна држава по концепциЈи генералштаба која ће бити негација и искључење сваке демократије. Тојепрви задатак Велике Србије, то је циљ овога рата. Ми смо, као и увек, захвални господи на њиховој бруталној искрености којом увек откри вају своје праве намере и своје интимне жеље. У толико су они много симпатичнији од шовинистичких и псеудо-демократских дрекаваца у буржоаској штампи и буржоаским партијама, који умотавају реакционарне циљеве у демократске обланде и који, обмањујући на тај начин свет, искоришћавају народ и његове снаге за једну политику која је из основа противна народу и његовчм потребама. Само, хгели бисмо учинити једну искрену и услужну успомену бити имајућој влади чији се ембријон већ сада формира у Крагујевцу. Хтели бисмо да им кажемо ово: Кад почну једиога дана усрећавати Велику Србију, то ће рећи: кад стану стварати једну „јаку“ и

земљама где до сада није био: у Енглеској у повом реду, па, као што се види из обећања Пијемонтовог, и у самој Србији.

НА БРЗУ РУКУ

Енглески парламентаризам Њ^гово Краљевско Височанство Врховни Командант војске и отправник краљевских послова Престолонаследник Александар благоизволео је усрећити своју војску на Петровдан једном наредбон у којој се говори о војначком ордену Карађорђеве Звезде с мачеаима и у којој се између осталог каже и ово: „Пошто данас вршим прво одлико вање овим Орденом, то сматрам за потребно, да Мојим храбрим ратницима саопштим, да сам већ предузео преко Мога Министра Војног, потребне мере, да се донесе Закон, по коме ке они подофицири, каплари и редови, које ратна срећа послужи, да учине такво дело, да заслуже Златни Орден Карађорђеве Звезде са мачевима са њим стећи право и на :“ Ту се сад ређају привилегије и права побројана у законском пројекту који је

„дубоку “ државу која ће значити {додуше изнесен пред Скупштину али унишгење демократизма, онда нека!*°^ з ^ 0, “ ни Ј е усвојен и ко/и има јаку не напрежу миого своје мождане п ЈУ ' ћелијице, нека се не зиоје и нека

много не измишљаЈу:

нека само

Међ\>тим. Његово Височанство сма тра да је то већ свршена ствар, пошто је он предузео мере преко Свога Мини-

погледају у Аустрнју, и нарочито у стра ВоЈног да се тај закон донесе... Немачку, па ће ту одмах наћи практичан модел свога магловигог идеала, остварење својих снова... Немичка је п1аЈ тип „ јаке “ и „ дубоке“ државе кД х значи негацију (1е■ мократије а којој наши официри теже ! — ' Још од почетка рата, народима . се сталпо декламују две колосалне Купујте и читајте „Раллажи, највећс у историји Човечанства: прва лаж како се овај рат води иротив угњетавања малих народа н друга лаж како се он водИ|

чичке Новинр'

Опет пожар Немарљивост Скопљанске општнне У недељу 21 ов. м. усред бслог дана, у 4 сата. у центру вароши, изгорела је једна велика кућа у Скопљу. Срећом била је од каменог материјала па се тако спасла цела мала која би иначе могла иагорети пошто су околае куће од старог дрвеног материјала. Тек после два сата јавили су се војници III позива и жандари да гасе с једном малом пумпом коју су нам још Турци оставили у наслеђе, а комшилук је морао носити у каигама и лонцима и.з бунара воду! Може ли се замислити да у великом модерном Скопљу становништво само мора да се спасава од пожара!!! Раније смо лисали неколико речи о Једном другом пожару и о немарљивости овдашње општине; али за глувога све то мало вреди. Међутим сад је становништво револтирано и негодује против ове општинске управе, јер сад је очигледно општина убчца. У пожару пожару погинули су и из развалина извзђено 7 мр • твих и 9 шешко рањених\ Зј ова убисгва узрок је сама општина, што до сад није организовала пожарну чету. Једна лепа књига Добили смо на приказ КОШУЉА од Анатола Франса Ово је једна од корисних и лепих књига иа које је тако тешко наићи у овој бујици од превода који се издају кајвећгм делом ради шпекулације. Анатол Франс је највећи модерни живи писац; сем тога, Анатол Франс је и члан Француске Социјалдемократке Партије. Додуше, ову ствар Анатол Франс је писао раније, пре но што је, под силним утицајем Жоресовим у Драјфусовој афери, постао социјалист; али ипак, и ово његово дело има све одлике ненадмашнога стилисте, отменог скептика, дубоког познаваоца људских страсти и скриIвених покрета, племенитог и доброћудI ног сатиричара, који више жали него ' што се подсмева, више подиже него што ј обара. Превод је леп, од Радивоја Караџића, који је ставио себи у задатак да нашу * публику упозна што више са овим дубоким мислиоцем.и савршеним уметником. Цена књизи је 1 '50. Продавцима 30% ! за готово. Поруџбине се могу вршити на адресу: М. Тимотићу, штампарија Гутенберг, Ниш. Исто тако може се добити и у свима нишким књижарама. ИЗ ДАНА У ДАН Насртљивац. — Јуче је г. Љубомир Урошевић, административни чиновиик у иижињерској касарни, двапут ошамарио друга Петра Мајера, зидарског радника, који ради тзмо иа неком послу. Ошамарио га је без икаква оправдања, на једну лажну доставу стражареву. Овог насртљивца треба узети иа одговор и казнити, у толико пре што ои ради такве ствари тамо у касарни да бн, «»ч го насртања на мирне и озбиљне раднике, требало да увуче главу између ушију па да ћути н да буде мањи од макова зрна. Саучешће. — Другарици Вукосави Станковића монополској радници из Ниша умро је отац Петар Стгнковић у овдашњој окружној болници 3 овог м-ца оставивши за собом петоро нејаке деце и жену. Изјављујемо другарици Вуки наше саучешће .