Радничке новине

БРОЈ Ј81

НИШ, ПОНЕДЕЉАК 6 ЈУЛИ 19'5 ГОДИие

ГОД. XV.

ОРГАН СРГ1СКЕ СОЦИЈАЈ1НЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗН СР 7 ШТАМПАРИЈИ .ГУТЕНБЕРГ* Број 5 пара Излазе сваки дан

ГРЧКН

Досад су свега две балканске много боље према Грчкој. Крстаридржаве иредстављале по један велики це Велике Републике каскају по знак питања: Бугарска и Румунија.! Средиземном Мору за дреднотима

У последње доба придружује им се и трећа: Грчка. Њено држање постаје све неодређеније, њеиа ситуација све замагљенија.'Немз вишени трага од многохваљене балканске равнотеже и стабилпости, коју је тобож требао створити Букурешки Уговор; данас Гржа пмаједан врло лабилан међународни положзј.

капиталистичке Британије и I опу њавају празнине у обручу који је Енглеска обавила охо Грчке. Према Русији нккакво нарочито осећање у Грчкој није ни постојало. Њу за Русију не везују никакве историјске трчдипије нн нека уобрзжена словенс а солидорност. У к-. ли '0 је и в д л< политику ТроЈ 1 <

лабилна. Ту неодређепост и лабил ност још више појачава одлагање новог, веиизелистичког, парлзмента који се требао састати сутра, одлагање које је извршено „због болести краљеве". И ко зна шга још све може бити са Грчком. Али како се год окпене, осгаје увек ова жалосна ствар: Једне бал ■ канске државе служе Јројном Споразуму, друге служс, ила ће слу жити, ДвоЈном Савезу, — али ни-

Енглеска и Грчка Грчка тврди да њене лађе нису вршиле никакву контрабанду; али их Енглеска и даље држи под смотром Британско посланство је објавило листу грчких бродова, које су савезничке крстарице задржале. Штампа истиче да листа садржи имена свега 29 пароброда и једрилица, од којах само пет су грчки, а остали су сумњиве народности. Од тих 29 бродова 14 је пуштено без икаквс

Пре свега, она је много зао- јСпоразума, )<■ јс бил л англофилска штрила односе са Енглеском. Пад а ие, као у Србији, русофилска поВенизелосов Бритација је схватила | литика. Данас међутим, када је главкао своју увреду. И она је одмах ни циљ рускога ратовања освојење

предузела акцију према Грчкој. Почела је протестима а завршила пресијом. Данас је Грчка готово нсто

Цариграда, грчки грандомани који оће да са данашњим Консгаитином наставе онде где је стао последњи

тако блокирана енглеским лађама ј Палеолог, осећају само неЈтасполокао и Немачка. А то значи дарнути жење и ратоборност према своме Грчку у живац, пошго је поморски < „конкуренту" са далекога Севера, саобраћај главни извор њеног при који н (, ма ннкаквих историјских вреднога живота. И место да попу- светлих успомена везаних за Царишта, енглески челични обруч све се, град: нн борбу плавих и зелених, впше стеже, кзо што нам то јутрос ни скандалозие историје визаитијсаопштавају очајнл телеграми из скога двора, ни узвишене сцене по циркусима... Са четвртим чланом Сооразума,

Једна не свужи Балкану ч б лка< : рпч. као из заблуде задржанкх; чес.к ; н народима\ Сви 6 <п !ј ј ј и | туђе интерссе упроаашћујући своју заједничку будућност '

НА ВРЗУ РУКУ Пансловенски геније /'. Риста Одавић, професор, написао је шу скоро један патриотски комад од ј кога се много диже к 1 'са и подчлазе ј В8 Р а

су пушгена оошто је улапћен јелан део њиховог товара, као нпр. један од њнх, који је имао око 15 килограма динамита чамењеног риболову у грчким водамз; 11 бротова је задржано поглавито шго су имали неуредне хартије или што су повредили трговинску блокаду Турско, за коју нису знали; неки пак бродови су задржани због подозривог тоОчекује се да Не поморски суд

Атине. Већ сам тај корак Енглеске значи не само неповерење него и једно из- са Италијом, одчоси стоје још горе. весно непријагељство према Грчкој.' И на острвима и у Малој Азији Начин, међутим, иа који је то Ен-. претензчје панјелинизма сусрећу се глеска извела значи још и потцењи-! са рачунима талијакскога империјавање и малтретирање грчког помор-1 лизма; и поставши мезимче Тројноског пигмеја. Наиме, енглески ио- са Споразума, Италија је I рчку наслакик у Атини није сматрао за по-1 правила пасторчетом 1ројнога Спотребно ни да саопшти ту крупну разума. Отуда гртг.и напади на Иодлуку своје владе Гунарисовој вла- талију у целојГрчкој шгампи; отуда

ди, него ју је просто објавио преко извесних грчких листова, и на тај

бојкот грчких сспапа у талијанским пристаништима; отуда дипломатски

начин стазио до знања и грчкој вла- протести и на ЈедноЈ и на другој ди и осталима заиптересованима! Ми страни

немамо никаквих симпатија према политици коју представља Гунариеов

Па ни са Србијом не изгледа да ствари стоје баш славно. Самоу-

кабинет; баш напротив; и ми смо то ; права је већ написала два уводна зимус, пишући о спору Венизелос чланка о потреби и користи српско—Гунарис, отворено и јасно пока - грчке заједнице. То већ човека монсе зали; Д а збуни Самоуправа исто тако пише о нотреби и користи покојне Балканске Заједнице... Врло често, Самоуправа има об;.чај да пледира за оне ствари које су већ пропале... Шта више, српска влада је била принуђена да у једном демантију доказује како српско-грчки уговор о савезу није раскинут. То може да буде; то је још верпватно; алп ипак велики број грчких листова непрестано о томе пише, а грчка влада некако се не сећа да објави један овакав деманти као што је то урадила српска влада. Као што рекосмо, полнтика данашње Грчке је врло неодређена а њена међународна ситуација врло

жмарци. Ја сам га, будући даимаи јак' ослободити н те бродове, од којих је патриотизам и слабе нерве, јсдва издр- једаи задржан што је нос*"' уље; после лсао. Уопииие, дасам некааласШ, ја бих ј Х ога ни једна лаНа није више задржана на шу предсан ву иуштао само оне која.' и ,,„ „ ' ^ Ј Коми)шкеу еиглеско1а адмирала о оатпоред улазнице, имају још и уверење од . . у специјалмстп :ш н.е/.вне болести да су 1!0 Ј контраоанди нримећује се, да и ако потпуно здрпви ч исправни. \ се листа такввх бродоза ограничава на Сад, што је г. Одавић написао тој 29 лађз, ипак се готово сви бродови комад, који се зове „Хеј Словени" , шо Г р Чке трговачке марине и даље неппе ну и Лг разуием. ГГрво: он Је сад као , А Ј С ’ неп Р е неки чинозник у нашем Пресбироу, а у савршспхуЈ Сасаослиии и досади у којој живе чланош нашег прес ппрг,„ може да падне свако чудо на памет. Сем Шога, то је учињено у једном. моменту патриотске екстазе: а V патриотизму се чине и много веће глупости, Г. Одавић има дакле за овој свој комад (мал не рекох злочин\) две олакшавне илити ублажавче околности: прво беспослеФ је и друго п гтриота је. Али шта ћемо рећи за Самоуправу која је, у јучерањем уводном чланку, пронашла да је ово сочиненије, које најзад и може пасЈвати за гимназијалске позорнице, читава синтеза словенске мисли, а у речи стојећи г. Одавић као неки други МицкиЈевић. или Толстој\ Зашто Самоуправа убија дух у војсци и у на.

стано подвргаваЈу прегледању и дуго задржавају без узрока и на њихову велику штету. Италија и Грчка Загустило Саопштавају из Рима да је талијанска влада учинила и формалне протесте код грчког пуномоћног министра Коромилиса против напада грчке штампе на Италију. А владин лист Ђорнале д’ Италија, орган Сонинов, иде и један корак даље. Он назива Грке „достојним синовима негдашњих гусара“, и додаје да гроф Боздари, који је талијански пуномоћни ми-

роду? Јер ако је то та Словенска Мисао која тоеба да подмлада досадашњу дегенерисану цивилизациј 1 ,', онда ће бо- ниста Р У Атини, месго што држи конфегами цео свет дићи руке од даљег рато ■ ренције на којима убеђује Грке у пријатељство Игалије, боље би урадио да се послужк оним средствима којима се служе Немци (поткупљивањем) и којима Грци не могу да одоле.

Па ни Француска, којој је некада Грчка била мезимче и која је у својој револуционарној прошлости подносила све напоре само да би рестаурисала Грчку у уверењу да тиме обнавља Омирову и Платонову Јеладу, ни Француска се не односи

вања и прићи нама социјаласшама. Заузеће Скадра !Један интересантан чланак НаЈ*е Фраје Мресе

Организација производње

у Енгпеској

Поводом заузећа Скадра од стране! Црногораца, бечки лист Наје Фраје Пресе, који се у питањимз спољне политике 70.000 инжињера за израду војможе сматрати као орган владин, изја- ног мате Р и ЈЗ ла • вио је ово: ,. . ‘ ћ На апел енглеске владе за мобилиза„Задовољпво коЈе амо у овом ци ју П р ОИЗВ одње одазвало се 70.000 енслучају легитимно је и ми га исказујемо глеских инжињера који су се ставили слободно. Када смо ми оно 1913 хтели на услугу за израду ратног материјала да извршимо притисак на Црногорце да потребног сувоземној војсци и флоти. напусте Скадар, Талијанн су се успротивилн томе. Још тада се Италија упињала да нас понизи, па чак и да нас увуче у светски рат; и ако тај рат није тада букнуо то је било само због тога што Тројни Споразум још није бпо спреман. Данас су Срби и Црногорци поста-

Енглеска и Дрбанија Шта каже Дељи Кроникл

У једној специјалној кореспонденцији, у броју од 1 јула, овај велики енглески лист излажз арбански проблем и закљули господари једнога дела Арбаније Ч уј е да се окупацијом Арбаније одстраи Талијани су већ ..олурили да се с њи- не рЈталије, Грчке и Србије арбанско пима заваде. Тек ће сад Срон и Цраогор- тање не може пресећи, пошто ћс и даље ци увидети колико им је лакше бнло да посто ј ати један арбански народ од мисе споразумеју с Аустријом“. лион Д у Ша са сво ј нм националним теж' ■■■“' ! њама и захтевима.