Радничке новине

м пжглаооп томпшк Опшппр* Лим***»к. мп*м**п

Шмммаом!« в Г^*«б«ог а Миш П, ОвФиошАд — Н«

Можда је ова гсШиниша, а можда ]— „О, птичице лепе, и ти, цвеће уило, /е она исШи итп: - што се мене тиче, Нека вас не мучи радозналост клета! . , з Појаве вам ове пр<тмачит могу, ј% не веруЈем ни у Једну на у другу. -- 1 к • Ј Кад I од чита наше буржоаске листове, човек мора да се сети ових паметних Тллеранових г

Но скривено нек је од пзкосног света!

Еутомобипска чета Добровољци из Америке Заузимањем г. г. Ђорђа Тревељана, књижевника из Лондона и М. Пупина, почасног консула Србије, у Њујорку је образована чета аутомобилских добровољацо. Њу сачињавају 25 ђака са КолумбиЈа универзитета и 25 Срба досељепика у Америку. Чета је снабдевена са 25 лаких аутомобила и свом спр.'мом (шатори, кујна итд.) за самосталан живот. Она стиже ово дана у Србију да се стави на расположење нашим грађанским и војним властима. Чета ће вршити пренсс болничарског и санитетског материјала, као и пољопривреднпх ствари и других нотреба у крајеве, које је опустошила аустријска војска. За набавку ових аутомобила приложили су: „Комите оф Мерси Њујорк“ 150.000 долара. Српски Пољопривредни Одбор 50.000 динара. Српска Народна Одбрана у Њујооку 2500 долара. Г. В. Валори вођа је чете и њен административни управитељ. У чети су и две Американке, госпођица Ана С. Мичел и једна болничарка. Оне ће спремаги кујну у логору. Студенти Америчани остаће у Србији до почеткг идуће школске године (15. септембра по новом). Они сви знају руковати аутомобилима. За време свога бављења у нашој средини, они ће обучити Србе, који долазе с њима, руковањем аутомобила. После свога одласка у Америку, чета ће уступити све аЈтомобиле, са осталим матер»,јалом у својину српског друштва Црвсног Крста.

Слушајте ме, дакле, и памтите добро: Што се сјајно сунце Западу већ клони, Зничи да је сито неправде на свету; Одлази да сузе у потзји рони! .." —

Тад на моје речи обарају главе И цвеће и лепе птичице на грани; А несташни ветар пакосно се смеје, Као да ми даље говорити брани... „А зашто се плаво небо мрачи?" Стидљиво мс из бокора сасв; А ваздух треае^п око моје главе Од сасиног болног, јецајућег гласа. На ово питање одговарам тужно. — „Ово плаво небо мрачи се баш за то, „Што свет и не мари за сјзјност његову, „Већ ужива кад му сија сребро, злато!* „Већ ужива кад му сија сребро, злато1“ — Одзива се ехо из оближњег луга, Па исчезне нагло... И све немо ћути Док цвеће и птице не освоји туга И не бризну у плач који срце цепа... А са блиског храма звона тужно звоне, Мешајућ се с плачем... И то тако траје Док у море суза вече не потоне... Мала

Шала и спрдња

Униперзална медицнна Прва крал.евско - српска повлашНена б, Крста Цнцварић, види само једно зло у светуТтљ вреје, и само један лек од зла : анШисемиШизам. То је решењк друштвен >га питања, Шо је спас аа Човечанство, Шо Је уннверзална медицина. Помоћу Јевреја он сбЈашњава свако зло и у Србији. Јевреји су, као нацијл, по њсгово) дубокоу.мној теооији, извор свеколике корупције и прљавштнне. РвЈуме се, да се човек мора иасмејати на ту полицијско-провокаторску логику. Има ЈевреЈа који су за презиркње: има нх доста; има их много и у Србији. Многи од њих збил>а врше гадне шпекулације. многи од њих учествују у прљавнм лнферациЈама, многи од њих беже од војне обавезе: мн смо први, много раниЈе од Балкана, и открили те њихове лоповлуке. Да, али настаје питање: кога треба вишемрзетн: да ли тс Јевреје који помоћу свога капитала жаре и пале како оНе? или пак оне Србе по минвстарствима, по команаама, по иаринарницама, н по остали.м надлештвима који, купљенн јеврејским парама, допуштају тим ћифтама да раде шта оће? Да ли су одвратнији Јевреји који купују власт н савест? или ови Срби којн за бакшиш продају своЈу власт и своју савест? И да ли би ти Јевреји могли куповати власт н привилегије да им ови Срби не продају и власт и привилегнје? Шта би могао Левић да нема за својим лећим као потпору Србе из Министарства финансија и кабинета? и ипа би могао Меламед да није имао за покровите.ља шефа економног одељења министарствз војног, пунокрвног Србина? И ко Је ту главни кривац? и где је извор зла? и на кога треба наперити своје стреле? Здрава памет каже: на цивилне и воЈне власнике (ко]и су највећим делом Срби). Крста каже: на ЈевреЈе као народ па били они богаташи илн сиромаси — н док напада Јевреје, он за то време пева лакеЈске химне свима власницима н властима у Србнји, не изостављајући ту чак ни Полицију коЈа ;е толико позната са своје коруппиЈе! Еј Крсто, еј будало: тако су миглили још и они Запорошци из Гогољевог Тарас Буљбе п'е неколико стотина година!

јљезом. Апарат је сав у пламену пао у ! немачке редове код Соасона. Наша ар| тилериЈа је и остатке апарата уништила. I 7УТРОШЊИ ТРЛЕГРАМИ

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТ

ПЕ./1ЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

ИЗ ДАНА У ДАН

СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ Огорчене борбе код Буга: одбијено 10 немачких напада за један дан Петроград, 5 јула. — Главни генералш.таб саопштава: Битка из- ј

Аустријанци потопили талијанску крстарицу Букурешт, 6 јула. — Ив Беча се јавља службено: Један наш Подводни брод поШопио је јужно од Цубровника иШалијанску оклопну крстарицу „ Ђузепе Iарибалди", која Је потонула запетнаест минута.

Потопљена турска товарна лађа . Петроград, 6 јула. Саопштење ђенералштаба кавкаске војске од 4 јула. — У приморју канонада. Наш ! моторни чамац погоппо је турску то'варну лађу. Турци немају муниције Париз, 7 јула. Француска штампа доноси телеграм из Атине преко Лондона да је код Турака велика оскудица у муницији, и да су тога ради влада Немачке и Аустрије решене да предузму крајње енергичне мере према Румунији да дој бију допуштење за провоз муниције која :је намењеиа Турској. Владе двеју царе1 вина спремају ноту која ће имати облик ултиматума. Трупе аустро-немачке скупљају се сад на румунској граници, да би I се учинио притисак на букурешку владу пре него што 6и се предао ултиматум. Изгледа, да ће турска војска на Галипољском Полуострву ускоро бити у врло критичном положају. Ако Турска ускоро не буде добг.ла велике количине муниције, отпор галипољске војске брзо ће ј бити сломијен. Муниција која сада тој 1 во сцн стоји на расположе 1 ве биће исцрпена за петнаестак дана а производња двеју Јурских фабрика, које дају по 500 граната дневно, апсолутно је недовољна да подмири потребе ове војске. Међутим, не може се посигурно рећи да ли Немачка и Аустрија озбиљно смерају да употребе силу или само распростиру узбудљиве гласове да би узнемиравале румунско становништво и олакшало рад немачких агената у Румуннји.

Нз Државног Одбора нас уверавају: стигла Је 4 ју 1 а крајњу јачину. да он није непосредно куповао пумпе о н т рупе са храброшћу и упор којима Је Јуче било речи, већ преко воЈне 1 , г г ' л г власти. \ ношћу одбијпЈу неприЈатељево нап , „ .. дирање у иравцу Лублина. НеприПобеснела Свиња. — Има у Нишу 1. . г 1 Ј „ > . „ „ једна велика сви!ва. Неким чудним слу- ] а ®- ел ) е ' вршећи на а е на целом

фрон-

НиЈе државни одбор већ војна власт. међу Вивле и западног Буга до СТЗЊС НЗ ОСТЗЛИМ товима Петроград, 5 јула. — На фронту села Грабовјец — БерешНе непријпгељ је вршио огорчене нападе 3 и јулд и после понављаинх јурпша

ОГЈ! АСИ

чаЈем поси и крштено име. Поп је погрешио па га прозвао: Миливоје Теодосијевић... Његова рупчага, то је она чарапарница преко пута кафане Руски Цар. у Обреновићевој улици. Из ње с времена на време излети и нападне понекогз. Тако је јуче "з члатио ни кр'"' л . ии дужна једног малог дечка што продаје Радничке Нопине, Ђенаднћа. А насрће својом прл,авом њушком социјалисте.

фоонту, концгнтрисао своје главне

4

Н 1 П 0 Р : V обласши Вилколаи,а.где на ба 1 0нет осво !"° само два Р ова току дана одбили преко 10 наше две чете -

смо у напада. Велике масе немакких трупа напале су у току дана наше трупе на левој обали Вјепша. Непријатељ је успео овде да напредује ка северу у области Издебна код Красностава. И поред претрп-

и на друге, нарочито на\ љених губитака наше трупе јуначки су одбиле помамне непријате-

Ми ово износимо на јавност прво ради | - „ 1 . _.. . тога дз се мирни пролазници клоне ове, -^ еве нападе, кога су потом гониле свиње која је побеснела због јулских вру- ј до позно у ноћ. На десноЈ обали ћннз; друго због тога да полиција поведе : Вјепша неприЈатељ је 3 Јула имао о њему рачуна те или да му натакне врло велике губитке у току својих рогу око врата или да га отера у оп- ј на цЈба на наше положаје на реци штински ооор; и треће ради тога да му 0 ... ^ Ћ, ’ наши другови и читаоци упамте добро В° ли И и ' г ^ е С У наш. ро 0 име те дз никад више не кроче својом вима лежале читиве гомиле неприногом у његову руп- ,гу што се зове ча-! јатељевих лешгва. рапзрницз. Повлачење од Пшасниша

Сикдикални преглед

Сансз опанчарских радника. Пододбор у А. Паланци, отпочео је рад и изабрао управу: Председник Милосав Петровић, секретар Петар Чупић, благајник Лука Лазаревић, чланови управс: Властимир Јевтчп, Мијанло Стефановић, Данило Урошевић, Аранђел Остојнћ, Милош Тиранић. 1 . цзоони одбор: Радисав Марковић, Мијаило Ж. Стсфановић, Стеван Јовановић.

Ф Е Љ Т О Н

Између Гучаве и Буга одбили смо многобројне непријатељеве нападе и истерали смо га из Метелинске шуме. На Бугу, код Вилколице, Целонце Коњопи непријатељ је 4 јула покушао да пређе на десну обалу реке, али смо га успешним против-напа-; дом одбнли. У области Рига—Ша-1 али непријатељева офанзива на Ту-! кум—Алтауц наставља се. У тим правцима су 4 јула вођепи бојеви. Сем многобројне коњице учество- 1 вала је и пешадијт са обе стране. ; Источно од села Подољанн за- 1 добили смо за време једног срећ- 1 ног напада 500 немачких заробљеника са 9 официра и 7 митраљеза.

Опсадно стање у Прето рији ПреторнЈа, 5 јула. — У целом југо-

западу проглашено је 9 јуна опсадно

Вечерња сета

Петроград, 5 јула. — Одбили смо непријатељев напад северно од Шавли. Немачка офанзива у правиу Пшасниша, којп је вођена на широком фронту, нагонила нас је стање да заузмемо положаЈе ближе Н 1 -\ ц */ реву. На то нас је нагонила по -1 **& Кавказу треба да гиупишемо своје снаге на Петроград, 5 јула. — Коминике кавлевој обали сле, Што смо извр- кзског генералштаба од 3 јула. — У пришили без г 1ака. морској области долазило је до пушка- [ *’■' I рања. На фронту Коп—Кормучџе наставI ља се огорчена бооба. Наше трупе су Један успех на Дњестру потукле Турке код Коплеса и нагониле их у дивље бегство; заплениле су Петроград, 5 јула. — На Дње- " а смо у току дана 3 јула по-

Приватна Гимназија — у (1ишу Но нарочитоЈ дозволи г. Министра Просвете и Црк Послова и ове године отварам школу за спремање ученика. Спремаћу како пј нвттне, тако и редовне ученике гимназија и осталих школа, из свију разреда и из свију предмета. ссиричиагу аа*књу скрећем ученицима ко\и и.чаЈу да Полажу виши течаЈмм ииш, ..... који други испиш, у наредној школској години. У школи ће раднти петнаест дипломираних професора. Над радом и аасПитањем ученико обратиће се нарочито строеа пажња. Сиромашни ученици. Ооред часова, добијају бесблатно : сее уџбенике ч сва Потребна учила. Ученицима са стране осигуравам интернат. Хонорар незнатан. — Плаћа се у напред. Скреће се пажња родитељима да због недовољности локала пожуре са уписом. Журс сШраних јвзика. Г1од днрекциЈом ове школе налази се и курс за учење страних Језика. Дипломирани професори којн су провели дуго времена на спецнјалвом изучавању ових језнка, даваће Т|асове нз: Руског, Француског, Енглеског, ТалиЈанског н Чешког (граматика, сннтакса и конверзација) За даме и децу нарочито практична метода. А1ЈХ БТРА^СЗЕРБ: 1еуопз рагЦгиИбгз Де 1а 1ап, ^ие зегће, ({Јгатаће, зуп1ахе е! сопуегзаНоп). — б’ аЈгеззег: а )а МбасПоп „Рабпћсћке Мо\'!пе’. У гимназијн и на курсу предавања почињу лакључно 20 о. м. Упис се врши сваког дана од 10—1 сах. и од 5-7 сах. по подне у згради „Зелене ГимвазиЈе* — Обреновића улниа. Директор школе 1—3 Душан Пејовић

Тражи се служитељ. 22«“ тистике потребан је служитељ са платом од 75 до 90 динтра мессчно, без стана. Служитељ има бнтн пнсмен, да није воЈни обвезник и да има нсправу о добром владању.

ГТОТРРЋ Д н Ј е 1 ед|ш КАЗАНЏИСКИ ра 1ШЈГ1ЛЈЛ1Ј дник П реко седамнаест годнна. Награда добра. Обратитн се на адресу: Цени Николићу, казаџији. Неготин. 2—3

Када данак бели свету „збогом“ каже, И нестане сунца, небо се замрачи, Тад птице заћуте а цвеће се згледа, Као да се пита: „Шта ће то да значи?“

Стру стигли веома значајнеуспехе према непријатељским трупама, које су прешлс реку. У току дат а смо задобили око 2000 аустријских заробгеника са 8 митраљеза.

заплениле су 4 тоНа осталом фронту нема промена.

Уништен немачки аероплан Париз, 7 јула. (Радиограм). — Један наш авијатичар погонио је један непријатељски аероплан и оборио га митра-

5 6

АБАЏИСКИХ РАДНИКА потребии су радњи РадоЧшра Иваиовнћа и Друга у Чачку. Зарада добра, рад сталав. 2—5

Наш син н брат Чмкир р. 1)9|ПРР0ВК|| стулснт фнлозофије преминуо Је носле дужег боловања 17 ов. мес. Јављамо ову тужпу вест сродницнма и приЈатељима покојииковим. Ожалошћени: Ранко МаЈсторовић: мати, Л>убипа; браћа: Мнлош и Михаило. 1—3.„