Радничке новине

■ оетовопп умјнжк Двмлнша Дте

шовтгао

ШтвмовооЈа а г угсмбмпг" Имт П. СтефикжА« — Н

Раштежа кд Вмк&р* Турск о резонован 'Ј

Енглеска и СједињенеДржаве Један еиглески протест

Царигрздски лисг пише ово; Гледиште Буг треба по сва 1 идеале; дг' нс тор' г -фуго, остале балканске државе) Он је скренуо америчкоЈ влади па-

.асфири и Ефкар, Енглески представник у Вашинггону ; протестовао је код америчке владо што арске је ово: прво, она се задржавају лица која су се уписала .у цену да оствари своје као добровољци за енглеску војску.

ра

_ . п и& никако да се повећају да те жњу на тај факт да немачки резервисти .мере ие наруше балканску равнотежу напуштају Њујорк без икаквих сметња на штету Бугарске. ј и одлазе у Немачку. Међутим, пошто ЕнОве дие тачке сач .њавају за њу једну глеска нема онај систем војске који има нераздвојну целину. Ето због чега влада Немачка те не може да позива резервиг. Радославова, у своме одговору силама сте, Америка је дужна допустити јој приЧетворнога Спорззума, тражећи д .1 се купљање добровољаш. уступи Маћедонија Бугарској, захтева уј 1 исто врсме да сазна шта ће се дати дру-' у пиглплћ гим балканским државама. Јер увећавање ЈвДиЛ 1)Д1 (ЈВ0ЈЈ остапих балканских држава до размера које оне желе своди на нулу значај Поштованој редакцији Раднич. Новина Бугарске, Овдашњи лист ,Гласник“ поводом Ако данас Бугарска, у замену за Ма- отва р а ња Приватне Гимназије у Нишу, ћедонију, допусти својим суседима да се донео Ј‘е и озо: да нисам професор, да

рашире колико оће, они ће јој сутра опет одузети ту Маћедонију и најурити је из ње. Ако се увећају балканске државе, Румунија ће постати држава са најмање 13 милиона становника, Србија са 9, Грчка са 7—8 милиоиа, док ће Бугарска, и кад јој се присаједини Маћедонија са један милион становника, имати свега 5 милиона душа. На тај начин, она ће бити најслабија држава на Балкану. Због тога Бугарска, тражећи Маћедонију, стаеља у исти мах до знања да полаже много на балканску равнотежу и да неће допустнти суседима да се увећају на штету те рапнотеже. И пред том сулротношћу интереса између Бугарске и осталих балканских држава тешко да се може постићи споразум измећу њих. * * * Тако резонује овај турски лист. Донекле, ово је тачно. И докле год се буде полазило са те глупе и фаталне тачке што се зове „равнотежа" балканских држава, све дотле неће ннкада бити равнотеже на Балкану. Равнотежу, стварну равнотежу на Ба°кану, то ће рећи мир и хармонију који ће одвести благостању, могућно је постићи једино Споразумом односно Савезом балканских народа. Једина могућна равнотежа на Балкану, то је ФедерациЈа балканских народа. Бесппатне амбупанте Једна животна потреба У Нишу постоје две бесплатне амбуланте: једна при руским заразним баракама а друга при нишкој општини, где руски лекари врше медицинску помоћ и дају бесплатно лекове. Просечно у овим амбулантима сваког дана дзеста болесника добијаЈ'у бесплатну лекарску помоћ. Према свему овоме може се очигледно видети, како грађанство осећа велику потребу у бесплатној лекарској помоћи и бесплатним лековима. Сем тога, ваља нарочито споменути још и X рез. војну Г.олиицу руске мисије, која ле а % искључиво ра, нике, а поред тога организовала је .: бесплатно прима ње приватчих болесника по хирургиЈ'и. На ову симпатичну појаву трсбали би да обрате пажњу и наше хирушке болнице. Сад кад је затишје и кад су већи део наших болница празне а лекари беспослени, било би од велике користи, да се одмах при свима овим болницама отворе бесплатне амбуланте и за приватне болеснике. А ако наши лекари не би имали толико хуманих осећаја за ову ствар, онда су надлежни министри дужни да гримораЈ'у све беспослене лекаре, који већ примају од државе г ату, на организацију бссплатних амбуланти. Барем је сада кЈзајње време да се престане са докторском експлоатацијом болесне сиротиње, која и даље у свима готопо местима плаћа лекару за визиту 5 динара. Накнадно ћемо саопштити шта су надлежне власти предузеле поводом установе беЛкатних амбуланти у свима местима. Купујте и читајте „Радничке Новине“

немом одобр: ’ г. Министра за рад с деиом. Тендециозк еистина. Свршио сам наш Универзитет са врло добрим успехом и пробавно две године на Сорбони и Нансиском Универзитету. Министарско одобрење имам. А „Гласник" не рече ништа да ли су професори оних пегнаеач ро господе који ће радити са мном. Нарочито захваљујем на љубазности, и пошгује Вас, г. Уј.едниче, Душан ПеЈовић, наст. нишке гимназије

ИЗ ДАНА У ДАН

Пажња Зајечарцима. — Француски лекари вршиће почев од 16 јула ов. год. пелцовање Зајечарског становништва против колере у згради там гимназије. И то I) Мушки — четвртком и петком од 9—11 саги пре подне; II) Женске и деца (почев од 3 год. па на више) четвртком и петком од 3—5 по подне: Обраћа се пажња друговима Зајечарцима, да се ) што већем броју пелцују ј против колере, да би избегли епидемију, која је прсшлих година косила њихову околину. Успех је антиколеричне маје потврђен пелцовањем мнлиона л>уди у Француској и Енглеској, те треба сузбијати све лажне гласове, да и пелцовани могу добити колеру. Пелцујте се, друговн, у што већем броју и што пре.

Шала и спрдња

Најтежа увреда Ирва српска повлашНена б>дала, краљевскн републиканац и иарскн демократа, Крста Цицварић, вападао је нашу Партију и клеветао н>ене људе бсзброЈ пута. Измећу осталога, оа је толико иута тврдио нарочито ово: 1. Да смо ми агенти Николе Пашића, и 2. Да смо ми агенти цара Виљема. Колико Је тачно оно прво риди сс јасно по овом другом, а колико је истиннто ово друго види се брзо по оном првом, — а колико је лаж и Једно и друго внди се најбоље кад се тс двоје стави напоредо... Разумс се да смо се ми н на тс клевете као и на небројене друге само смеЈали, заједно са пелом публиком. Алн је нејзад Крста пронашао и паписао једну ствар коЈа нас је до срца заболела и којом нас Је Једино могао увредити. Она Је у овоме. Доказујући у јучерањем, (8/, броју Балкана како су не-

мачки соотЈалиети Виљемови агенти, прва краљевско српска будала узвикује нам овако: .Социјалисти српскн, браћо моја, Је ли то социјализам ?■ ПрнзнаЈемо: ниЈедним својим чланком од три, четнрм па и пет метара није нам Крста толико нашкодио колико овим кратким узвиком од две речи! Још од јуче, чим Је прочнтан овај узвик Крстин, почеле су нам стизатн депеше са свнју страна Србнје и са полож»Ја, депеше у коЈима наши наЈбољи и наЈпреданији другови изјављују да иступају нз наше Партије и да ће се уписати у сваку другу паргију само да нм Крста не буде брат. А Драгиша Лапчевнћ и Трнша Каилеровић послали су одмах у Српске Ноеине ову изјаву :

.Чули смо да се некаквв битавга и пробисвет, по нмену Крста Ципварић, Јавно и у приватним разговорима прсдставља као наш Срат и покушава да се на та) начин користи иашим кредитом. Изјављујемо да нам горепоменути Крста није вД род ни помозн бог н далеко му лвпа кућа. А дугове које учини на наше име не признајемо. Ниш, 9 јула 1915. Дрдгнша Лапчевић и Триша Кацлеровић. наролми посланици,Имтерегантно Је самоједно питдње: пошто прва краљевско-српска лопужа Влада Илић доће у неку руку као стриц Крсти Цнцварнћу, — да ли Је сад он и нама стрип?

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

(1ЕЈ1ЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ Сазвана Дума Петроград, 8 јула, — Објављен је царски указ,. којим се сазива Савет Государствене Думе за 19 Јули. Аустријски покушаји на нашој граници Крагујевац, 9 јула. — У току последњих дина непријатељ је на више места покушовао да се утврди на левој обали Саве и Дунава, али Је у Шоме увек био спречен. На француском фронту Париз, 9 јула. (Радиограм) — Званичан француски коминике од 8 јула. — У Артоа се наставља канонада. Око Сушеса водила се борба торпедима и ручним бомбама, али пешачке акције није било. На источним ивицама Аргоне непријатељ Је успео да заузме један наш ров којн је чинио оштар угао пред нашим линијама. Између Мезе и Мозела жестоко бомбардовање у Тет де Ваш, у шуми Апрмоп и у шуми Ле Претр. На Сен-Дио је избачено око 20 граната. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

Стање на руском фронту Петроград, 8 јула. — Службени коминике главног генералштаба гласи: У крају Рнга—Шавли Оило је 7 јула борбе у крају западно од Митаве и на путу који води у село Јанинки. На Нареву непрнјатељ је бомбардовао Остроленку и покушао да наступа ка мостобрану између Ројани и Пултуска. Десно од Нарева завршили смо неколико локалних напада и успели смо да у неколико потиснемо непријзтеља. Лево од Висле 7 јула непријатељ нас је безуспешно напао у правцима Зволина и Гњевашова. У правцу Лублина зауставилп смо непријатељеву офанзиву код Пукудолиа иу правцу села Рејонца где се отворила 7 јула огорчена борба, која се продужила до позне вечери. Немци су потиснути са више сектора и имали су великих губитака. На фронту Војславице отворпле су се 7 јула јаке артилеријске борбе. На Бугу у секторима Литовиј, Сокал, Потурица наше трупе потпсле су непријатељска оделења, која су прсшла на десну обалу. У огорченој борби заробили смо 1000 непријатељских војника. У другим крајевима није се десило ништа важније. Борбе на Кавказу Петроград, 8 јула. — Службени коминике кавкаске војске од 6 јула гласи: У правцу приморја траје пушкарање. У правцу Олти, у крају Ака наша артилерија успешном ватром растерала је турску пешадију. У крају Дајар наше патроле напале су турске страже и побиле доста турских војника и многе заробиле. У правцу Моха, у крају Енвжалу више ескадрона Суварија покушати су да пређу леву обалу Еуфрата, али су били одбачени. Турци евакуишући позиције Кур-

мунџа хитно сејјповлаче гоњени од наших трупа. У крају Вана козачка патрола истерала је Курде из села Дизе. На осталом фронту нема никаквих промена. Акција француских авијатичара Париз, 9 јула. — Триестину аероплана бомбардовали су јуче железничке станице Конфланс и Жарнисн на важним тачкама укрштања. Три пројектила од 155 и 4 пројектила од 90 мм. добро су погодилл станице. Депо локомотива погођен је пројектилима од 155 мм. Три авијатичара принуђена су на бегство од аероплана који су пратили ескадру. Један авијатичар принуђен је да се брзо сиђе на земљу. Два аероплана бомбардовала су поново јуче по подне Колмарску станицу. Четири пројектила од 155 мм. и четири од 90 мм. пали су на железничку пругу. Чеси у Паризу Париз, 7 Јула. — Вечерас је био велики скуп чешке колоније у Паризу. Пошто су чешки делегати из Сједињених Америчких Држава изложили акцију н словенску пропаганду противу Немачке у Америци, скул је решио, да се установи чешки народнн савез у Француској са седиштем у Паризу, слично оним савезима, који већ постоје у Америци, Енглеској и Швајцарској. На француском фронту Париз, 9 јула. — Службени коминике од 8 јула 3 сата по подне гласи: У крају Артоа за време прошле ноћи било је топовске ватре око Сушеса и Невила. За време прошли ноћи Соасон је бомбардован. У шуми Апромон непријагељ је напао наше позкције код Тет де Веш и Во Фели али Је одбиЈен. У Вогезима било је јуче по подне и прошле ноћи Јаке пешадијске акције. На висовима који доминирају источно од долине Фехта па* ралисали смо немачку одбранбену организацију и нешто смо напредовали до линије гребена.

ОГЛ АСИ

100

ца број 4.

ПАРИ ЛЕТЊЕГ ОДЕЛА дечјег одела за децу од 4-12 година имам на продаЈу. Цена 5.50 днн. до 6.50 динара пар. Госпо^ка улн(код Среза. 2—3

Тражи се елужитељ. жХГс^ тистике погребдн је служитељ са платом од 75 до 90 динзра мессчно, без стана. Служитељ има бити писмен, да није војни обвезник и да има исправу о добром владању. 3 - 3

5-6

АВАЏИСКИХ РАДНИКА потребни су радњи Радомира Ивановића н Друга у Чачку. Зарада добра, рад сталан. 4—5

РАЉСКА ФАБРИКА ЦЕМЕНТА Акционар. Друштво у Раљи ПО^КАЧА потребуЈе одмах спремног : «11 \_к/1\г\ Тг\. Место је стално. Усмене приЈаве примају се сваког дана кол управс Раљеке Фабрике Цемеита А. Д; у Раљв. 3--5

I Плаћам 80 динара месечно и цроценат. Може гтупити одмбХ, што пре. Веља Милићевић, фризер Ваљево. 3— ј

Наш син и брат Чедоннр Р. Ма|(торовнЈ| студент филозофије преминуо је после дужег боловања 17 ов. мес. Јављамо ову туаиу вест гроднииима и прнЈатељима похојниковим. Ожалошћснн: Ранко МлЈсторовић: мзти, Л>убица; браћа: Милвш и Михаило. 3—3