Радничке новине

ВРОЈ '87

ИИШ. СУБ0ТА"11 ЈУЛИ 1915 ГОПИН&

>-оп

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈР

./ркпнтптпо 1 $ А Д МИНИСТРА ЦИД * плллзп СР У ШТАМЛАРИЈЈ) „Г УТ Е Н В н Р ГВрој 5 пара Ичлазе свакк аан

Србија и Бугарска

Код нашега света има грдно I Бугарска у овој европској кризи не много наивности и оптимизма ујскида никако ока га Србиј Ј .

посматртњу проблема које је данашњи рат истакао на дневни ред. Нчгде, међутим, та наивност и без-

И цела њена неутралност има да јој послужи само томе цил>у. Држећи се на страни, у резерви, са

брижност није тол-жо велика — и ■ пола милиона свежих и сигурних толико неоправдана — као у одмо- бзјонета, Бугарска стоји и пушта да сима према Бугарској. јој две зарзћене европске групе поРетко ко разуме данашњу неу- степеио подижу лицитацију док не

тралност Бугарске. Има их који веРУЈУ Д а Ј е т0 неутралност ради неутралности, и да је Радослзвов чува само зато што неће никако рат. Испало би према томе да нигде нема толико пацифиста као на челу Бугарске, и да влад.т либералне коалнције, у којој има и стамбуловиста, може да конкурпше по својој мирољубивости и самим социјалистимз. Други већ нису толико наивни. Они слуте да се нешто иза те неутралности крије. Они назиру комешање таласева под мирном и глатком површином, и они осећају извесну зебњу и бојазан. Али го је све. Даље од тога не могу да виде и осете. И, не схватајући потпуно опасност, они је самим тим брзо заборављају. С времена на време, кад им падне поглед и на ту страну, преко њиховог чела пређе један о

подигну на ону суму коју она оће. И погрешно је кад се мисли да јој ово „оклевање" сваким даном^убија цену! Напротив, као што нам сама факта говоре, оно јој само подиже цену и иовећава тансеве. А то је и сасвим разумљиво у овој оригивалној међународној ситуацпји у којој су се велпке силе безмало парализовале. Оне се све већма узајамно обеснажују, и све се више иде томе да у тој приближној равиотежи моћи, упран' 1 >ћи, велике си ; постају ма > - ма 1 е постају вел-;! С ким-. 1. Бугарска ? Са оним који јој загарантује Маћедонију! Учини ли то Двојпи Савез: лепо! Учи ни ли то Четворни Споразум — још лепше! Њој је то безмало свеје дно; њој је средство споредно; за њу је циљ главно. А немздне ли се изгледа за го ни на једној ни на другој страни,

ку заједницу у којој ћемо г одједнако уживати лепоте и б татства нашега Балкана! НА БРЗУ РУКУ Тешко питаље Између толиках других, данашњи рат истакао је на решавањс и ово тешко и сложено питсње: ко је поштенији: Влада Илић или Аврим Левић? Ово тешко питање решавају већ неколико месеци Балкан, орган Вл иЈе Илића, и Трибуна, орган Азрама Левића. Али без икаква успеха. Ја мислим да је Шо пптање немогућно решити, и ба оно много потсећа на оној с/пори схоластпчки проблем: ко је сшарији: нокошка или јаје .? Јрр отприлике у таком односу и стоје Влгда Илић и Ав уим Леви/г. коо кокошка и јаје. Сад је само питоњс ко ј ' г.б кога произашоо. Моје је уверење Ол би решавање тога питања (иреболо најмање пунчх дчадесеш годин.а. И да сам нешто нека власт у оној земљи, ја бих и Влади 11лићу и Авраму Левићу дао по двадесет година осуства од дужности те да о државном трошку решавају било у Пожаревцу било овде код Ниша та/ зг! нимљив и интересаншан ОроЛ : V.

Односи на Балкану Грчкз, Румунија и Бугарска 7ан пише: Немзчка дипоматија експлоат;!шу1ш повлачење Руса, коалирала је ове германофилске слементе и бацила их без устезаша међу балканске влзде. Немачки утицај омета грчки народ да ..скористи своје лоследње шаисе; грчко јавно мишљење ее и јаснило за Четворни ‘ Споразум, али њсгова осећања ие могу да постану дела. Изгледа да је Четворни Споразум дефинитивно усвојио све Бра! ћанове услове, али догађаји у Грчкој по^ казују да треба чекати повољаи трену■ так. Рздославов не захтева предходно ’ усгупање Маћедоније, као Генадијев, него само осигурања. Радославов тврди, да његов захгев одређености не значи одлагање. М жда бн тај утисак дефинитивно ишчезао кад>. ч би Рздославов сам са, општио своје тачне услове.

блачак; алн после тога као да већ она ће у последњем моменту, сама, ништа није ни било. Њима је др- својом снагом, урадити оио за што жање Бугарске загонеШно, апошто!данас тражи приставак великих. У их мрзи да решавају загочстке, онп свзком случају она, не мисли да се чекајуда се та загонетка сама реши. врати кући прнзних шака, без МаМеђутим, и ако није отворено, ћедоније. Неутралност за њу има држање Бугарске није ипак ни за- лрема томе двојак циљ : или да јој гонетно. Методи, њене политике, У међусобној самртничкој конкурендодуше, још се не знају; али се зато Ц И Ј И Д зе ЈУ зараћених европских груможе јасно видети њен циљ. Не може па пружи оно што у нормалној месе још оценити — и вероватно да ђународној ситуацијк пе би добила; ни сами бугарски управљачи то још или > ак0 се У томе 1!е У епе . 011аа ла не знају — с ким ће се наш сусед ј°ј оч У ва сиаг У за она Ј последњи деборити; зли се већ одавио може. финитиван тренутак, када ће Маћезнати за шта ће се он борити. ДајД° ни ЈУ зграбити силом и када се на ли ће Бугарска прићи Четворном та Ј !Вен акт може чинити протес.т али не може ни са које страие дати отпор. Мора се иризнати: у вечитој борби око Парисове јабуке, око-Маће доније, ( орби коју већ деценијама па, и столећима, воде Србија и Бугарска, у овом тренутку шансеви на-

Споразуму? или Двојпом Савезу? то је збиља у питању. Али шта она тражи, то више није у питању. Бугарска има аспирација на разппм странама; али пре свега и цише свега, она оће Маћсдонију. Она на Маћедоиију — с правом или без права : то је питање у које се не- шега суеедл несравњено су бољи

ћемо упуштати — има отприлике опако исте упорне претензије као и ми на Босну и Херцеговину. Целокупна њена националистичка ц шовиниетичка идеологија наштимована је у том правцу, и пре ће се Бугарска измирити са сваким другим губитком него ли са овим. А пошто данас Србија држи највећи део Маћедоније у својим рукама,

И то би требао да буде један разлог више за увиђавпост наших управљача. Често пута, уступајући добија се више иего не уступајући. Жртвовање спеиијалиих ингереса на обема странама једиии је с.пас за обадва братска народа; и место вечите и крваве мртве страже на овој н оној сграни Тимока и Вардара, треба већ једанпута створити брат-

ЛУЗЦТАЦ1Ш. Резултдт комисијске истраге Објављен је овај извештај с:уда под цредседииштвом лорда Мерсеја о прнлккама под којимз је уицштеиа „Дузнтани)а“. Суд изјављује да |е пропаст поменутог прекоокеанеког пароброда и путника ка њему изачвао једаи пемачки подморски брод баченим торпедима. Намера подморског брода није била само да потспи брод, него и да изазове смрт путиика. Владање посаде било је саевим на своме месту. На „Лузитанији" је било путннка: 994 Енглеза, од којих је погинуло 584; од 159 Америкгнаца погинуло је 124; сем тога погииуло је 77 путннка других иародности; 472 лица је спасено. Товар лађе је био обичан, изузев 5090 сандука метака, који су били заведени у записаик брода. Ти сандуци су били намештени на предњем делу брода и заузели су отприлике простор 50 метарз; сем тога никаквих других експлозива није било на броду. Немачка влада је навела да је „Лузитанија“ била снабдевена сакривеним топовима и да је на броду било аргиљераца и специјалне муницијс. Сем тога оаа нааоди да је брод преиосио канадске трупе и да је повредио законе Сједињених Америчких Држава. Сви тн иаводи су измишљотине ни на чем основане. »Лу зитанија" иије носила ни топове ни артиљерце, ни специЈалну мун ц • ју, нити ма какве трупе; она није иовредила иичији закон. Напад немачког подморског брода може се карактерисати само речју убиетво, с обзиром на умишљену и пот пуно неоправдану намеру непрнјатеља да убија људе. Чак и саме иемачке власти тврде, говорећи о ратном закону, да изван сваке сумње постоји увек обавеза, и ако је понекад доиуштено уништавати непријатељске грговачке бродове, осигу рати живог лица, која се налазе на броду.

Купујте и читајте „Рал* ничке Новине"

ЗА ДЕДЕЗШЧАРЕ ГЈоводом норака наших посланика

На питање наших посланика о тешком ' стању железничара, г. министар 1 рађсвииа одговорио им је овим писмецим ;актом. Г. Г. Триши Кацлеровићу иДрагиши Лапчевићу народаим посланицима Ниш. На ваше пнтање од 17 маја текТЛод. улућеио ми преко Иародне Скупштине, част ми је одговорити: 1. Питање о давању иовчане хране жслезничком особљу није мојој надлежности, нити имам буџетг...е могућпости да би га могао решити. За решаваше овог питања прелузет је рад код надлежних и надам се да ће ускоро бити повољно решеио. За железничко особље које прима половину плате зато што је на војној дужности, ја сам, да се не би чекало на погребну законску измсну, наредио Дирекцији, да такво особље, п.реведе на положаје сталних службеника које и за време рата ужива целу плату, и Дирекција је извршила превођсње свих где законских препрека није било, те тако сад они уживају целу плату и ако се налазе на војној дужности. 2. Плаћање накнаде железничком особљу за ноћни рад предвиђено је чл. 64, 0 уређењу Железничке Дирекције, по том законском пропису: Станично особље кад врши ноћну службу у станицама јаког саобраћаја добија за ноћни рад награду и то: чиновници по 2 динара, званичниии по 1.50 дин. Служитељи по 1 динар. ■ Које ће особље и у којим станицама добијати ову награду одређује Мчнистар Грађевина на предлог Жслезничке Дирекције. Нз основу оног законског иаређења а по иредлогу Железничке Дирекцнје, од стране мојих предходника оглашене су за стаиице јаког саобраћаја: Београд, Младеновац, Ланово, Ћуприја, Параћии, Ниш и Скопље, и особљу ових станица, кад врше службу ноћу издаје се. одређена накнада. Истина је да поред побројаних станица, сада због измењеннх нрилика и развијеног саобраћа има појачаног саобраћаја и у другим станицама, али дирекција није могла учинити предлог, да се оне све огласе за станице јаког саобраћаја, зато што нема буџетске могућносги, да се особљу издајс накнада за ноћни рад. У колико сс уштеди на нозицијн одређеној за београдску станицу, која сада не врши ноћиу службу, та ће се уштеда