Радно и социјално право

И. Јанковец: Закон о предузећима и клаузула конкуренције 337

одговорношћу, акционарског друштва, друштвеног и јавног предузећа које обавља исте или сродне делатности као и предузеће у којем је запослено, односно чији је прокуриста. Оно не може поседовати ни радњу која обавља такве делатности.

Ова је одредба једна од оних којима се уређује један друштвени однос у којем су интереси учесника супротни, али је нужно и једном и другом од тих интереса пружити одговарајућу правну заштиту. На једној страни је интерес сваког физичког лица да се запосли или да се бави неком привредном делатношћу. Слобода рада је универзална тековина човечанства) На другој страни је интерес сваког предузећа да буде заштићено од конкурентних активности запослених у предузећу и чланова управе предузећа. Најчешће је врло тешко нормативно уредити на задовољавајући начин такве односе у којима учествују сукобљени, а легитимни интереси.

Цитирана законска норма односи се на читав низ ситуација. Ради лакше и једноставније анализе те норме, имаћемо у даљем тексту у виду само једну од могућих ситуација: лице које је запослено у једном предузећи жели да постане члан друштва с ограниченом одговорношћу које обавља или ће обављати (ако је у питању друштво које се оснива) исту или сродну делатност као и то предузеће. То друштво на тај начин конкурише или ће конкурисати том предузећу на тржишту.

Питања која се у таквим ситуацијама постављају има много. Међутим, пажњу ћемо усмерити само на питање да ли је цитирана норма императивно правилог Ако није, којим се актом предузећа и у ком смислу од ње може одступити2 Који орган предузећа о томе може донети одлуку:

Искључиво језичким тумачењем члана 91. став !. Закона о предузећима требало. би закључити да је у-питању ш5 согепх. Међутим, не треба изгубити из вида да је језичко тумачење тек почетни метод у тумачењу једне правне норме.»

У члану 92. став 2. Закона о предузећима одређено је да се оснивачким актом, односно статутом предузећа могу утврдити иста

2) Универзална декларација о правима човека, члан 23; Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, члан 6.

3) "Ко само ријечи законске знаде, тај још закон не зна, док му не схвати разум и смисао" Општи имовински законик за Црну Гору из 1888. године, члан 993.