Радно и социјално право

354 С. Марковић: Запослени као интелектуални стваралац

моде, образовања и сл. све више се професионализује, комерцијализује и постаје зависно од замашних инвестиција из јавних и приватних извора. На тај начин радни однос постаје претежан правно-економски оквир интелектуалног стваралаштва. Примера ради, у развијеним земљама, између 60% u 90% од укупног броја проналазака чине проналасци створени у радном – односу.) Истовремено, као илустрација 3a размере комерцијализације интелектуалног стваралаштва које се штити ауторским правом и сродним правима може да послужи податак да вредност привредних активности у сектору производње робе и пружања услуга везаних за то стваралаштво достиже у просеку око 2,5% бруто националног производа развијених земаља, са тенденцијом раста за 1 проценат сваких дванаест година.)

Кључни разлози антиномије

Првенствени разлог антиномије садржан је у чињеници да радно право и право интелектуалне својине почивају на супротним начелима која се тичу правно-економске судбине резултата рада.

Према темељном радноправном принципу, сви резултати рада запосленог, за које он прима утврђену накнаду (плату), припадају послодавцу. Разлог који мотивише послодавца да плаћа рад запосленог је управо у томе што он (послодавац) стиче својинска овлашћења на резутатима таквог рада свог запосленог. Интелектуална творевина је само једна врста резултата рада запосленог, на основу чега однос између послодавца и запосленог не престаје да бива радни однос, тј. не бива изузет из режима радног права.

С друге стране, према темељном принципу права интелектуалне својине (који важи у земљама континенталне правне традиције), изворно право на "присвајање" интелектуалне творевине има (увек и само) лице које

2) International Labour Organisation: The Protection of Salaried Authors and Inventors. Geneva. 1978, стр. 8, са подацима и изворима тих података за Данску, Аустрију, Француску, САД и Немачку. Највеће процентуално учешће бележе САД (80%) и Немачка (80%-90%).

3) За САД процена износи 2,38%, за Велику Британију 3,20%, за Холандију 2,20%, за Шведску 3,16% БНП-а. Резултати су из студије Skilbeck: The Economic Importance of Copyright. International Publisher’s Association, 1988. (waseqeHo mpema Jehoram, H.C: Some Reflections on the Economic Importance of Copyright, pebepaT nogHeceH Ha конгресу Међународног удружења за књижевност и уметност /АГАГ, одржаног од 5. до 8. октобра 1988. године у Минхену, стр. 3,5).