Радно и социјално право

56 В. Поповић: Судска заштита права запослених

Ако је поступак пред арбитражом окончан неуспехом, а запослени није истовремено покренуо и радни спор, рок за подношење тужбе, по нашем мишљењу почиње да тече од првог наредног дана од дана доношења закључка да о спорном односу није постигнут споразум.

Савезни и републички закони се нису изјаснили о року у коме запослени може да се обрати арбитражи за радне спорове, што може довести до неоправданог продужења рока за подношење тужбе у случају неуспеха пред арбитражом. У циљу спречавања злоупотреба и отклањања преклузије за покретање судског поступка, арбитражни поступак би требало да се покрене у року од 15 дана од дана пријема коначне одлуке надлежног органа послодавац, дакле у року у коме запослени има право да се обрати суду за заштиту повређених права.

Остваривање новчаних потраживања

Услови за подношење захтева суду ради заштите одређених права из радног односа не примењују се када су у питању новчана потраживања. Запослени може да бира коме ће се прво обратити - послодавцу или суду, а нису предвиђени ни преклузивни рокови за подношење тужбе. Решавање спорова за накнаду штете врши се применом општих начела о одговорности за штету, а осталих спорова применом закона и колективних уговора.

Карактер судске одлуке

Заштиту права из радног односа у спору пред судом запослени остварује пресудом којом се оцењује законитост одлуке надлежног органа послодавца или пресудом којом суд коначно решава спорни однос (спор о законитости и спор пуне јурисдикције).

Суштина разликовања карактера судске одлуке у радним споровима не произлази из Закона о парничном поступку, нити материјалних прописа којима су регулисана питања заштите права запослених из радног односа, већ та разлика произлази из природе спорног односа о коме се суди.

Код оцене законитости одлуке надлежног органа послодавца суд испитује правилност примене прописа (закона и колективних уговора), као и истинитост чињеница на којима се побијана одлука заснива. Таквом пресудом суд не налаже чињење, већ само утврђује да ли је поводом захтева запосленог или овлашћеног органа којим се иницира одређени поступак, правилно примењен одговарајући пропис. За такве пресуде се каже да нису