Радно и социјално право

В. Поповић: Судска заштита права запослених 57

донете у спору пуне јурисдикције, јер у споровима за оцену законитости суд има само касаторну улогу да поништи или укине незакониту одлуку.

Међутим, постоје и спорови о законитости sui generis, y KOjHMa суд оцењује законитост оспорене одлуке послодавца, али и налаже одређењу чинидбу уколико је такав захтев постављен. Таква судска одлука појављује се у спору покренутом ради поништаја коначне одлуке о престанку радног односа или о распоређивању запосленог, као и у стамбеним споровима. То практично значи да суд кад оцени да је спорна одлука послодавца незаконита, исту поништава и истовремено налаже послодавцу да донесе нову одлуку у складу са ставом израженим у судској одлуци.

У спору пуне јурисдикције суд суди када су у питању захтеви који се односе на новчана потраживања: зарада, накнада зараде, накнада штете, јубиларна награда, накнада за службена путовања и сл.

Досадашња судска пракса је наведену поделу поштовала, а нема

разлога да то не чини и убудуће, имајући у виду да се новим прописима није изменио карактер судске одлуке у радним споровима. Изузетно је суд другачије поступао и то онда кад је овлашћени орган послодавца, злоупотребљавајући свој положај органа који у поступку интерне заштите искључиво одлучује о правима запослених, упорно доносио одлуку којом очигледно повређује права запосленог, не поступајући по примедбама суда из пресуде којом је поништена одлука истог тог органа. То се нарочито дешавало код стамбених спорова кад надлежни орган послодавца доноси одлуку о додели стана у закуп или о додели кредита за стамбену изградњу запосленом који нема присритет и тиме, и поред судске одлуке којом је ранија расподела поништена, на незаконит начин онемогућава заинтересованог заносленог да оствари своја права. У таквим случајевима суд обавезује послодавца да призна одређено право запосленом (да донесе одлуку о додели стана), а ако то не учини у остављеном року, да ће судска одлука заменити одлуку надлежног органа послодавца. Такав став заузет је у одлуци Врховног суда Србије Рев. бр. 731/95:

"У спору о додели стана, суд, по правилу, одлучује о законитости донесене одлуке. Изузетно, суд може обавезати предузеће да раднику са повољнијим местом на ранг листи додели стан, ако је раније већ поништио одлуку о додели стана другом раднику или ако у предвиђеном, односно разумном року не оконча започети поступак."

Овакав став суда треба посматрати у контексту опште заштите права запослених, којима треба омогућити да своја права остваре на што ефикаснији начин у складу са законом, чиме се остварује и сврха покретања судског поступка.