Радно и социјално право

Ж. Мирјанић: Транзиција и развој радног права у Републици Српској 61

уређења, уређен систем радних односа као у земљама с претежно приватном својином и тржишном привредом. То одговара и концепту економског и друштвеног уређења предвиђеног у преамбули Дејтонског Устава Босне и Херцеговине, у којој је констатовано да се штити приватно власништво и омогућава развој тржишне привреде да би се помогао "развој општег добра и економски развој". Утицај специфичних економских и социјалних околности и специфичних обиљежја правног поретка Републике Српске и Босне и Херцеговине на примјену законских одредби указују на значај сразмјерног приступа радном законодавству. Сразмјеран приступ подразумијева уважавање тих специфичних околности и обиљежја. Упоредо са преношењем законског текста из одговарајућих закона Републике Србије у Закон о радним односима“ и Закон о радним односима у државним органима» испољен је још и данас присутан различит однос према (радном) законодавству у Републици Српској у односу (радно) законодавство у Р Србији u CPJ. У законодавној дјелатности у Републици Српској придаје се мањи значај уређивању економског и социјалног уређења, као нормативној основи за рјешавање економских и социјалних питања. Већи значај придаје се уређивању организације власти у Републици Српској, независно од тога што је уређивање ових области међусобно условљено. На промјену односа није утицала ни чињеница да проблеми отклањања и ублажавања економских и социјалних посљедица рата све више долазе у средиште пажње јавности, заједно са захтјевима да се кроз запошљавање, заштиту инвалида рата и незапослених лица и кориштење других права из радног и социјалног права рјешавају поменуте посљедице. На администравино-технички приступ радном законодавству утиче и чињеница да је у претходној Југославији републички закон о радним односима доношен према савезном закону о радним односима и да отуда потиче правило да се само ближе уређују поједини институти радног права у складу са већ утврђеним системом радног рпава. Према Уставу Републике Српске, а што је потврђено и у Дејстонском уставу Босне и Херцеговине, Народна скупштина РС самостално уређује радне односе и друга питања из радног и социјалног права. Република уређује и обезбјеђује радни однос, заштиту на раду, запољшавање, социјално осигурање и друге облике

4) "Службени гласник Републике Српске", 25/93.

5) Исто, бр. 11/94.

6) Развој радног законодавства у Републици Српској започео је 1993. године доношењем нових закона којима су у цјелини замјењени до тада важећи закони и допунама закона који су донијети у СФРЈ и СР БиХ. Законодавна дјелатност започела је доношењем истовремено и Закона о допуни Закона о штрајку, "Службени гласник Републике Српске", бр. 25/93.