Радно и социјално право

62 Ж. Мирјанић: Транзиција и развој радног права у Републици Српској

социјалне заштите, здравство. Према Дејстонском Уставу Босне и Херцеговине општа надлежност за стварање права припада ентитету, а питања која су наведена у том акту таксативном методом припадају заједничкој надлежности.5 У Дејстонском Уставу Босне и Херцеговине није поменута надлежност за уређивање радних односа. Поред тога, проблем инвентивности и знања поставља се и услијед промјене нормативног приступа уређивању радних односа запослених у државним органима. Радни односи ових лица су предмет посебног закона, док су у претходном раздобљу развоја радног права уређивани истим законом као и радни односи других ралника. Законима о државној управи уређивани су према начелу јединствености друкчији поједини институти радног права. Исти проблем поставља се и пред субјекте колективног преговарања и колективних уговора усљед промјењепог положаја колективних уговора у скали извора радног права. То показује примјер Општег колективног уговора о раду који је закључен са закашњењем дужим од једне године, и којим је уређен само дио питања која су предмет колективног уговора. Колективно преговарање и закључивање посебних и појединачних колективних уговора не може се завршити у року од 6 мјесеци који је одређен у Општем колективном уговору о раду. Питање инвентивности и знања потребног за нормативну дјелатност није само проблем радног законодавства, већ и аутономног уређивања радних односа, као и шири проблем стварања права код промјене правног система.

Околности и обиљежја развоја радног права

Приближавање концепту радних односа у европским земљама, посебно земљама у транзицији није усмјерило промјену радних односа у развоја радног права у смјеру пројектованом радним законодавством. Промјене радних односа су само дијеломично пратиле промјене радног законодавства. Развој економских и социјалних односа удаљио се од уставних одредби о економском и социјалном уређењу. Поред економских и социјалних промјена утицала је и стихијна разградња правног поретка, и инерција самоуправног нормирања радних односа. Процес промјена је више текао спонтано, пего организовано, односно више као негација претходног система, него као осмишљења изградња радног радног права својственог

7) Устав РС, Амандман 32. 8) Анекс 4. Устава Босне и Херцеговине, чл. 3.