Радно и социјално право

Ж. Мирјанић: Транзиција и развој радног права у Републици Српској 63

тржишној привреди. На прелазак у нови систем радног права на такав начин пресудно утичу слиједеће околности:

- пад стопе запослености, због тога што су многа предузећа престала да обављају дјелатност или је сведена на мање од 10%, с тим да се и даље смањује број запослених,

- велики број радника упућен је на чекање с тим да се тај број и даље повећава, без стварних могућности да се у року на који су упућени покрене привреда,

- просјечна плата није довољна да покрије основне животне трошкове радника и чланове његове породице, с тим да су исплате плата све нередовније и неизвјесније,

- незапослена лица немају могућности да се запосле, а социјалне могућности да добију законом прописану накнаду су све неповољније,

- судске пресуде којима се штите права запослених се не проводе, или изостаје судска заштита, уз повећање броја нерјешених радних спорова,

- знатно смањење постотка радно способног становништва због инвалидности стечене у рату, од чега претежно код млађих лица,

- велика миграција становништва, усљед чега је промјењена професионална структура становништва, тако да је нарушена равнотежа између стручног профила кадра и кадровских потреба привреде,

- грански синдикати се споро конституишу, а већ конституисани савез гранских синдиката нема већег утицаја на законско уређивање радних односа и заштиту права радника,

- колективно преговарање око услова рада и закључивање колективних уговора касни и двије године послије завршетка рата закључен је само општи колективни уговор о раду,

- ријетки штрајкови осим штрајка који је организовао грански синдикат запослених у образовању и култури, трајали су кратко и били ограничени на једно предузеће,

- процес промјене власничких односа и промјена субјекта на страни послодавца је у току, иако се Закон о приватизацији још не примјењује, нити су донијети подзаконски акти потребни за његову примјену.

Социјални положај већине запослених, радника на чекању или запослених је такав да су упућени на штрајк као једини ефикасан облик синдикалне борбе на једној страни, и на бављење "сивом економијом" и на "рад на црно" на другој страни. Могућност синдикалног дјеловања зависи од претпоставки за организовање и вођење штрајка. После доношења Закона о радним односима слиједи доношење закона о штрајку, на шта