Радно и социјално право

68 Д. Драшковић: Ново законодавство о раду - путеви и дилеме

су били присутни остаци ранијег нормативног система радних односа из периода договорне економије али и новог система чије је изграђивање споро текло.

Последњи и сада важећи савезни Закон из области радних односа, Закон о основама радних односа ("Сл. лист СРЈ", бр, 29/96. у даљем тексту: савезни Закон) који је усвојен средином 1996. год. као један од нових савезних закона реформског карактера, којим треба да се обезбиједе нормативне предпоставке за коначно увођење тржишне привреде на подручју радних односа, а посебно једног од њених најзначајнијих сегмената, тржишта радне снаге, доноси нова решења у области рада и радних односа. Слиједе републички закони и то Закон о радним односима Републике Србије ("Сл. гласник РС", бр. 55/96.) који је ступио на снагу почетком 1997. год. и још неусвојени нацрт Закона о радним односима Црне Горе (април 1997.год.), који у пођели нормативне надлежности за регулисање радних односа у позитивном законодавству као потпуни закони даље дограђују систем радних односа у цјелини према потребама и интересима република, у складу са основама које су утврђене савезним Законом.

Овђе ће се даље укратко сагледати нека решења у концепту нове законске регулативе радних односа која изазивају дилеме и садрже одређене недоречености и противуречности.

ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

1. Ново законодавство утврђује нову концепцију заснивања радног односа у којој најзначајнију новину представља правна форма којом се изражава сагласност воља (сопзепзиз) његових субјеката, радника и послодавца, да заснују радни однос. Та правна форма је уговор о раду који има улогу правног основа за заснивање и трајање радног односа и израз је слободе радника да ступи у радни однос, али и слободе субјекта који му посао даје. Тако уговор о раду послије четири деценије у којима је био присутан само у виду појединих елемената различитих концепција заснивања радног односа и као правни основ радног односа радника на раду код послодавца, али не и као непосредан акт заснивања свих радних односа, поново постаје реалност у његовом аутентичном значењу и то сада као законска категорија. Уговорни односи се постепено проширују на све радне