Радно и социјално право

В. Брајић: Актуелна питања радног права у условима тржишног привређивања 11

саопштењу које указује на категорије тзв. привременог и трајног престанка потребе за радом запослених (РСП, 3-1, стр. 191-214).

У погледу технолошких вишкова разматрана је садржина постојећих прописа и њихова примена. У овом врло сложеном питању радних односа у датом обиму није се могло ићи даље у смислу покретања проблема везаних за типичне и специфичне (атипичне) узроке технолошких вишкова и њиховог регулисања.

Повољност решења садржаних у нашим прописима и њихова атипичност индиректно, или директно, постављају питање измена и допуна прописа у овој области.

У целини радних односа, а и социјалног осигурања, такође се поставља питање потребе за променама (изменама, допунума). Питање тих потреба постављено је у реферату о новом законодавству о раду (РСП 3-1, стр. 67-83) у којем су покренута значајна питања, као што су уговорни односи и уговори о раду, а затим и тражени одговори у погледу: дисциплинске одговорности, овлашћења директора, остваривања и заштите права запослених, ограничавања колективног уговарања и терминолошких аспеката законодавства. Нека од ових питања и раније су покретана.

У реферату о систему социјалног осигурања за случај незапослености, у лепези питања која су разматрана, посебно је значајно оно које се односи на залагање да се другачије регулише питање осигурања за случај незапослености. После дугог периода у коме је питање осигурање за случај незапослености третирано у оквиру концепта заштите права незапослених као посебне заштите, ван система социјалног осигурања, значајно је диференцирање те заштите и њеног повезивања са социјалним осигурањем. Квалитету овог разматрања доприноси употребноправни преглед (РСП, 13/97, стр. 105-22).

За област социјалног осигурања значајно је и разматрање које се односи на инвалиде рада и њихову рехабилитацију. Правници могу да се упознају с погледима и стандардима других стручњака и струка у овој области.

Значајно место су заузела и питања: 1. застарелости у дисциплинској одговорности с прегледом судске праксе (РСП, 1-3/97, стр.33-46) и 2. удаљења запосленог, такође са судском праксом (стр. 239-252). Иако је концепт дисциплинске одговорности Har ip RHE неадекватно постављен,

нису само радноправни.