Радно и социјално право

Сећања на проф. др Александра Николића 139

СЕЋАЊА НА ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА НИКОЛИЋА

У плејади професора Правног факултета у Крагујевцу, значајно место заузима проф. др Александар - Аца Николић.

Речима се тешко може до краја верно осветлити животни пут и лик човека кога је, поред значајних научних резултата, посебно красио етички принцип хуманизма, неопходни захтев савременог друштва. Проф. Аца Николић рођен је 8. јануара 1932. год. у Дубони код Младеновца. Као ванредни студент, дипломирао је на Правном факултету у Новом Саду, 26. јуна 1963. год. Докторат правних наука стекао је 12. јуна 1978. год. на Правном факултету у Љубљани, одбраном докторске дисертације “Пословодни орган организације удруженог рада.

Проф. др Аца Николић први пут се запослио 11. децембра 1954. год. Радио је у “Трепчи - Косовска Митровица, “Зајачи - Лозница, “Натрону - Маглај, Железари - Смедерево, на пословима руководиоца општих, правних и самоуправних послова. Радећи у Железари - Смедерево, почео је да објављује научне радове из самоуправљања и радних односа. Након тога, запослио се у Центру за радничко самоуправљање у Београду, где је девет година био самостални истраживач. Истраживања су се односила на остваривање самоуправљања, уређивање самоуправних односа, самоуправно одлучивање, уређивање и остваривање радних односа и др.

На Правном факултету у Крагујевцу, проф. Аца Николић засновао је радни однос 1. септембра 1979. год. у својству професора за самоуправљање и самоуправно право. За професора Радног права изабран је 3. октобра 1983. год. Проф. Николић је на Факултету био члан Савета, шеф Катедре политичко-правних наука, руководилац више научно истраживачких пројеката. Велике заслуге припадају му и у извођењу постдипломске наставе из предмета Међусобни радни односи, Самоуправно право и Радно право. Било је задовољство слушати предавања проф. Николића. Био је спреман да свакоме помогне и да својим понашањем никога не повреди. Говорио је са лакоћом, уз спремност да до краја саслуша саговорника. Био је стрпљиви кад је нешто хтео да објасни другоме, често тражећи сагласност за изречено мишљење. Умео је достојанствено и ненаметљиво да каже оно шта мисли, да наговести и заинтересује, и да у сукобима делује умирујуће, остављајући утисак сналажљиве, јаке и снажне личности. Увек је прелазио преко онога што је рђаво, а заустављао се само на ономе што је добро.