Радно и социјално право
16 В. Брајић: Актуелна питања радног права у условима тржишног привређивања
у пракси. Спорна питања везана су како за тумачење, тако за односе субјеката, чиниоца и механизама у процесу објављивања и реализације штрајка. Супротстављени интереси у току штрајка воде понекад поступцима који су у супротности с правилима која регулишу дате односе или онемогућавају примену правила. Могуће су и опструкције, што је посебан проблем, јер то захтева квалификацију поступака и одговорности, а ни једно ни друго није лако остварити. Аутор предлаже не само нешто другачије регулисање ових односа већ и уношење дела ових правила у друге прописе.
У тексту о неким правним питањима поводом штрајкова у СРЈ (РСП –1-3/97, стр. 320-335) уложен је напор да се укаже на законске одредбе о штрајку које се најчешће крше, и то из угла обавеза послодаваца и права радника. Посебно је указано на чињеницу да на нивоу предуезећа, односно код послодавца, колективни уговори (појединачни) по правилу не садрже конкретније одредбе о штрајку, већ само понављање правила из других аката.
6.
У широко структурираном тематском оквиру Саветовања посебно место су заузеле тзв. суседне - граничне теме. Оне указују на потребу да се укључују у оваква саветовања, чак можда и у далеко већем обиму. Међу тзв. суседним темама могу бити оне које третирају питања која нису радноправна, али су од значаја и утицаја на радноправне односе, или друге односе који се тичу рада. Такве теме опет могу бити у тешњој или врло слабој вези с радним односима, а нарочито радноправним прописима. Са друге стране тзв. суседне теме могу бити једним делом радноправне, а другим делом у мањој или већој мери припадати неким другим правним институтима или гранама права. Ово треба имати у виду убудуће код конципирања тема за саветовања и њиховог структурирања.
Тема уговор о раду професионалних спортиста (РСП, 1-3/97, стр. 156165) може бити сврстана у теме о радним односима, као што показује дати реферат. Ипак, историја питања и чињенице да се поред радноправних односа овде јављају лиценцни односи, односи клуб-играч-савезни (и то у више комбинација), ову тему могу означити и као суседну. Методолошки то је добро и због чињенице да се на тај начин могу боље идентификовати радноправна и друга питања, а затим временом прецизно одредити шта су радноправни, а шта други односи.
Слично је с темом запослени као интелектурални стваралац (РСП, 1-3/97, стр. 353-363). Наиме, у реферату се указује на специфичност права по основу интелектуалног стваралаштва, али и на чињеницу да се у тим односима радни однос не може заобићи. Према томе и ако су ови односи регулисани у