Радно и социјално право

24 Jl. Паравина: Међународни радноправни стандарди и југословенска регулатива о раду

треба да постигну сви народи и све нације како би свако тежио ла допри-

несе признању и поштовању у њој садржаних права и слобода. 10)

Поменутим међународним пактовима о правима човека из 1966. Године сва су та права разврстана и систематизована у две велике групе. Првој од тих група намењен је Међународни пакт о грађанским и политичким правима, а другој Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима. У основи реч је о хронологији којом су се ова права, С позивом на чврсту политичку и моралну филозофију осамнаестог века и касније, пробијала и у националне уставе. 1) Тако су после дугих опирања, макар и као трећа генерација, иза класичних грађанских и политичких права, конституисана и интернационализована економско-социјална и културна права човека која чине основу правног и стварног положаја радника. Међутим, посматрано са становишта међународних радноправних стандарда с назначеном садржином тога појма, класификација права из наведених међународних пактова може се узети само као релативно тачна. Тако се нпр. Међународним пактом о грађанским и политичким правима: забрањује принудни или обавезни рад (чл. 8), установљава право синдикалног удруживања ради заштите сопствених интереса (чл. 22) итд., а бројна су и друга права нераздвојна од индивидуалних или колективних интереса радника. Права наведена као примери, како је претходно подвучено, у ауторитативном МОР-у квалификују се као фундаментална права човека по основу радних односа.

Релативна основаност претходне систематике произилази из чињенице да економска, социјална и културна права ипак чине саму срж правног положаја радника. Отуда државе уговорнице Међународним пактом о економским, социјалним и културним правима признају: право на рад (чл. 6); право на уживање правичних и повољних услова рада који обезбеђују нарочито: правичну плату и једнаку награду за рад једнаке вредности, безбедност и хигијенске услове рада, подједнаку могућност за сваког да будеу свом раду унапређен у одговарајућу вишу категорију узимајући у обзир једино дужину радног стажа и способност, разумно ограничење радног времена и др. (чл. 7); слободу синдикалног организовања и деловања, а ради заштите и унапређивања својих скономских и социјалних интереса, укључујући и право на штрајк (чл. 8); право на социјално обезбеђење, укључујући ту и социјално осигурање (чл. 9); право на посебну заштиту радници-трудници у току разумног периода пре и после порођаја (чл. 10 ст. 2) итд.

Већ почетком друге половине овог века, најпре индиректно, а потом и директно, све чешће се појављују и развијају уз оне универзалне и регионални извори међународног радног права. У поређењу с универзалним

10) Види Преамбулу Декларације. 1) У изложеном смислу ap R. Kyovsky: Delovno pravo, s. 105 i dr.