Радно и социјално право

36 П. Јовановић: Учешће запослених у управљању предузећем

Законом о радњама од 5. ХГ 1931. године (чл. 53) били су предвиђени изабрани одбори (суд добрих људи) за решавање одређених спорова) “из службених односа ималаца радње и помоћног особља (помоћника, калфа), занатских и фабричких радника и ученика (шегрта). Изабрани одбори били су састављени од председника и потребног броја чланова из круга послодаваца и радника свих струка и њихових заменика. Сем тога, Законом о радњама (чл. 386) били су предвиђени одбори помоћника који раде у трговачким и занатским радњама. Одборе помоћника бирале су радничке коморе. Помоћнички одбори заступали су интересе помоћника у питањима која додирују њихове интересе, а нарочито при претресању питања о радним односима. Где помоћнички одбори нису постојали, интересе помоћника заступале су радничке коморе.

1,2. После П светског рата постојали су у предузећима делегати радника, затим производна световања и саветовања директора с групама радника и стручњака о појединим питањима управљања. Крајем 1949. године, по заједничком упутству Привредног савета и Савеза синдиката Југославије, почиње организовање првих радничких савета, да би 1950. године Законом о управљању предузећима од стране радних колектива организовање радничких савета и управљање радника предузећем било подигнуто на ниво законског права.

Почетком педесетих година и надаље у југословенској пракси и теорији разликовала су се два облика управљања: (а) радничко самоуправљање и (6) друштвено самоуправљање. Радничко самоуправљање дефинисано је као први облик спајања политичког и економског суверенитета радног народа, а друштвено самоуправљање као основни принцип савременог друштвено-политичког система социјализма у Југославији. Елементарни облик и основу друштвеног самоуправљања представља самоуправљање радних људи у организацијама удруженог рада. Самоуправљање у организацијама удруженог рада друштвеним средствима радници остварују равноправно и у односима узајамне одговорности с другим радницима у организацији, одлучивањем на зборовима радника, референдумом и другим облицима личног изјашњавања, путем делегата у радничким саветима (које сами радници бирају и опозивају), као и контролом извршавања одлука и контролом рада органа и служби тих организација. У основним и другим организацијама удруженог рада друштвеним средствима образује се раднички савет као орган управљања радом и пословањем организације, односно други орган који по положају и функцијама одговара радничком савету (Устав СФРЈ, чл. 98 и 99). Другу линију самоуправљања чине друштвено-политичке заједнице, као симбиозе самоуправних институција (организација и заједница) и територијално-политичке основе јединственог друштвено-политичког система (општине, покрајине, републике и Федерација).

9 Изабрани одбори нису решавали спорове веће вредности, као ни спорове између послодавца и радника коме су поверене “важније службе (пословође, књиговође итд.).