Радно и социјално право
50 А. Петровић: Старосна пензија у праву земаља Европске уније нанела аи SR A einai А
У Аустрији је економска криза посебно погодила индустрију челика и црну металургију. Стога је у овим областима индустрије снижена старосна граница на 57 година за мушкарце и на 52 године за жене. Држава дотира послодавца под условом да се на три пензионисана запошљава један млађи радник. Могућност превременог пензионисања предвиђају и друге земље). Осим тога, у Шведској је уведена делимична пензија, о којој ћемо нешто касније подробније говорити.
Из извештаја са ХП седнице Сталног одбора Међународног удружења за радно право и социјално осигурање намењеног проблематици старосног, инвалидског и породичног осигурања, која је одржана у Стокхолму, октобра 1976, а на основу анкете у 28 земаља, утврђено је шест разлога за могућност превременог пензионисања, и то због: добровољног одлучивања о одласку у пензију, с тим што се висина пензије смањује за износ који је утврђен на основу математичких осигуравајућих предрачуна; нездравог рада; незапослености; посебних система који важе за службенике; снижавања старосне границе уз услов уплате доприноса и због неких других разлога").
за нас су, свакако, најзначајнија прва три разлога с обзиром на то да су у непосредној вези са другим облицима социјалног осигурања – инвалидским и осигурањем за случај незапослености 1),
Да би се радна снага задржала што дуже у процесу рада и да би заинтересовани осигураник померио фактичко пензионисање преко прописане старосне границе, неке земље су предвиделе право осигураника на повећање пензије уколико остане у радном односу по испуњењу услова за старосну пензију. Тако, на пример, систем осигурања за случај старости у Аустрији признаје повећање пензије раднику који остане у радном односу преко 65 година старости до 70 година, односно радници до 65 година. Слично као Аустрија, и СР Немачка је 1973. године дала могућност да радник може да продужи рад после 65 година, све до 67. године, с тим да му се висина пензије повећава за 0,6% за сваки месец рада после 65. године!!),
9 У том смислу в.: Информативни билтен ЕЈКАО 6p. 34/83 (“Le travailleur аве а Ја спзе есоnomique’. EURAG, Federation Europeenne pour les personnes gees, Bullitin d’ Information).
9 Подробније о томе в.: Б. Шпицар: Тенденције у развоју пензијских система, Сопијална политика, бр. 9/82, стр. 14.
10) Посао на опасним и по здравље штетним радним местима је најстарији и, даље, најраспрострањенији разлог за снижење старосне границе који почива на претпоставци да такви послови проузрокују прерано старење. По овом основу многе земље, па и оне у којима је општа старосна граница нижа од 65 година, предвиђају нижу старосну границу за ову категорију радника. Често је нижа старосна граница за запослене на опасним и по здравље штетним пословима предвиђена општим системима социјалне сигурности, мада то може бити учињено и посебним системима за те категорије запослених (пензијско пи инвалидско осигурање рудара у СР Немачкој. Уп. Преглед система..., оп. цит., стр. 31 и 90.
1) Види: Reyne internationale de securite sociale, Geneve, N° 4/73