Радно и социјално право

,

Др Р. Д. Вукадиновић: Примена начела једнаког плаћања 278 мушкараца и жена у праву европске уније EE ee МЕНИ О Eee јеве школарине код стицања одређених врста занимања, а тек касније је то проширио и на универзитетске трошкове школарине.

Временска ограничења се правдају првенствено практичним, односно економским разлозима и оправданом вером оних који су поступали на одређени начин, па би ретроактивно признавање директног дејства могло изазвати озбиљне финансијске и друге штете. Отуда се на ове изузетке државе чланице или друга заинтересована лица могу позвати само ако докажу да су разумно веровали да одредба у питању није имала директно дејство или да јој то дејство није било признато у одређеним областима.29)

С друге стране, Суд правде је у случају Defrenne V Sabena (Мо 2),29) направио и разлику између отворених и скривених дискриминација и заузео став да се појединци могу позвати на одредбе члана 119. Уговора о оснивању, само у случајевима отворене дискриминације. Тиме је практично појединцима дато право да се пред националним судовима директно позивају на одредбе члана 119. Уговора, само ако национални суд може простим упућивањем на критиријуме одређене у овом члану идентификовати да постоји отворена дискриминација у националним легислативним актима или у колективним уговорима којима је регулисано запошљавање. За разлику од отворене, постоји и затворена или прикривена дискриминација, коју је могуће открити тек ако се узму у обзир и додатне имплементирајуће мере. Прикривена дискриминација може бити омогућена спровођењем пратећих националних прописа. Тако се на пример пратећим прописима може обављање одређених послова условити поседовањем одређених вештина или искуством, или се висина примања може везати за одговорност која постоји при обављању одређених послова. У таквим случајевима заинтересована лица не могу остварити своја права директним позивањем на одредбе члана 119. Уговора о оснивању, јер им Суд правде у таквим ситуацијама није признао директно дејство.

Суд правде је на сличан начин поступио и код признавања директног дејства појединим одредбама комунитарног Упутства 76/207, о једнаком

29 У овом смислу Сем, оп,цит.пп. 26-27, наводи случајеве Ц-262/88, Вагђег, (1990) 1 ЕСЕ. 1889, у коме је Суд правде заузео став да одредбе члана 119. Уговора о оснивању обухватају и пензије и да се морају укинути све одредбе националног законодавства којима се прави разлика у погледу година за одлазак у пензију. Међутим, на ове одредбе се могу позивати заинтересована лица само у будућим случајевима. В. шири коментар у: Ј.ЛИоtson, European Community Law, Text, Cases & Materials, London, 1994, пп. 320-322.

29) Случај 43/75, (1976) ЕСЕ 455, навод бр. 18

30) СТемлв, ор.сп. р. 25. Исти аутор у напомени број 29, наводи да би од случајева прикривене дискриминације требало разликовати индиректну дискриминацију. Код индиректне дискриминације формално исти услови се у пракси неједнаким интензитетом примењују на мушкарце и жене. Таквом применом од жена се захтева да у већој мери, или доследније, испуне исте услове који се захтевају од мушкараца.