Радно и социјално право
,
Др Р. Д. Вукадиновић: Примена начела једнаког плаћања 284 мушкараца и жена у праву европске уније
као врховни суд. Осим наведених судова од значаја је и Комисија за (обезбеђивање) једнаких могућности (Еди! Opportunities Commission).
Као правна средства заштите комунитарних права појединци се могу позивати на општа начела комунитарног права, као што су: начело директног дејства, начело усклађеног тумачења!) и начело одговорности државе за штету насталу њеном повредом комунитарних прописа.42)
Питање директног дејства се поставља у случајевима кад државе чланице нису у предвиђеном року донеле одговарајуће националне имплементирајуће акте, или нису предузеле друге неопходне мере које су потребне за спровођење упутства, или нису у потпуности спровеле комунитарна упушешва. У таквим ситуацијама појединцима је практично онемогућено да стекну права из комунитарних упутстава која су на њих требала бити пренета имплементирајућим националним прописима. Пошто такве имплементирајуће прописе, као “конвертоване облике" упутстава,“3) државе нису донеле то се појединци у поступцима пред националним судовима не могу на њих позивати.“ Додуше, Комисија је овлапшћена да у таквим ситуацијама покрене пред судом правде против односне државе чланице одговарајући поступак и да захтева доношење одговарајућих имплементирајућих прописа, али је тај поступак, са једне стране, дуготрајан и неизвестан, а са друге стране, Комисија располаже дискреционим правом да не покрене такав поступак.
Стога је у таквим ситуацијама решење нађено у давању права појединцима да се директно позову на одговарајуће одредбе конкретног комуни-
41) Тако је Суд правде у случају 157/86, Murphy (1988) ЕСЕ. 673, заузео став да су национални судови обавезни да национално законодавство тумаче “што је могуће више" у складу са захтевима из члана 119. Уговора о оснивању, а у случају 14/83, von Colson v Land Nordrhein Westfalen, (1984) ECR 1891, "ito je Moryhe више у складу са Упутством о једнаком третману." 82) В. здружене случајеве C-6/90. i C-9/90. Andreas Francovich v Italian Republic (1991) ECR
1-5357.
S.Prechal, op. cit, p. 145
Комисији је, додуше дато право да у таквим случајевима покрене директну тужбу пред
Судом правде у складу са одредбама члана 169. Уговора о оснивању. Међутим, ово право је
дискреционе природе, тако да се Комисија пре покретања поступка руководи не само прав-
ним, већ и политичким разлозима опортунитета. На покретање, као и на исход поступка не могу утицати појединци чија су субјективна права управо угрожена. Чак и кад Суд правде потврди да односна држава чланица није испунила своје обавезе из уговора о оснивању (Тј. није донела имплементирајуће прописе), својом пресудом Суд не може оштећеним појединцима доделити ускраћена права, већ само обавезати односну државу да предузму потребне мере. Искуство из ранијих година пре потписивања Уговора о Европској унији, показује да су државе чланице овакве пресуде извршавале са великим закашњењем. Иако је Уговором
о Европској заједници дато ново право Комисији да у случајевима не спровођења пресуда
Суда правде у предвиђеним роковима, покрене нови поступак и предложи висину паушалне
казне (тзв. право на федералну тужбу), тиме није решено питање додељивања субјективних
права појединцима из таквих комунитарних упутстава.
43 ey
eo