Радно и социјално право

Др Р. Брковић: Актуелна питања о радним судовима у Европској унији 297

Јурисдикција првостепеног суда укључује и спорове између синдиката и запослених, а предмет спора је неприхватање запослених да буду искључени из чланства синдиката.27)

Када се ради о стварној надлежности, Закон о радним судовима Немачке у 5 2 1, га1 одређује да су радни судови искључиво надлежни у радним стварима. Искључива надлежност Радног суда значи да се законска регулатива не може мењати споразумима тужиоца и туженог. Према Закону о радним судовима Немачке, радни судови су, искључиво надлежни код следећих спорова: у грађанским стварима између радника и послодавца поводом недозвољених радњи, а које су у вези са радним односом, нпр. пуноважност отказа уговора о раду, накнада трошкова представљања, исплата наднице, и др. Радни суд је надлежан и за спорове који настају између чланова радне групе поводом поделе најамнине, затим спорови који се односе на накнаду штете према колегама са посла која је настала због туче на излету. Осим наведеног, радни судови су надлежни и у споровима који настају између странака тарифног уговора као и између странака и трећих лица, или због постојања у тарифним уговорима недозвољених радњи које се односе на мере радничке борбе, нпр. спор о пропуштању позива на штрајк, споро праву приступа синдикату у предузећу, тумачење клаузула тарифног уговора које се односе на спор о накнади штете ако се ради о противправном ттрајку. Радни судови у Немачкој су стварно надлежни и у стварима из равила о Статуту, нпр. спор о нужности установљења једног предузетничког савета или његов састав, спор који се односи на трошкове које сноси послодавац за послове радничког савета.

Када се говори о месној надлежности треба истаћи да се код радних спорова примењују правила која су утврђена Законом о парничном поступку. Који ће стварно надлежан радни суд пресудити поводом тужбе за заштиту индивидуалних или колективних и радних права зависи од начина регулисања те процесне претпоставке у националној држави. Наиме, у пракси поставља се питање где се, и пред којим месно надлежним радним судом, може подићи тужба и постоји више чињеница које одређују место подизања тужбе. Прво, тужба се подиже према избору тужиоца. Наиме, домицил радника за време радног спора је одлучујућа чињеница за месно надлежни суд.

Друго, месна надлежност се одређује према подручју седишта предузећа. Седиште предузећа је правна претпоставка за одређивање искључиве месне надлежности.)

Треће, месно надлежан биће суд према месту извршења радне чинидбе.

Четврто, месна надлежност се одређује према месту исплате накнаде зараде за извршени рад.“!)

30) Н Brox i B. Riithers, nas. geno, erp. 280. *1) E, Ullmann, Arbeitnehmerrechte, 4. Auflage Wien, 1994, crp. 87.