Радно и социјално право
Ј. Василић: Заштита права радника у случају ликвидације, односно престанка рада организације 305
Права радника у поступку који претходи стечајном поступку
Субјекти стечаја су предузећа свих својинских облика, што значи да субјекти стечаја могу бити задруге, банке, осигуравајуће организације па и јавна предузећа у смислу члана 4. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији. Стечајни поступак између осталих предлагача, може да предложи сам дужник, када утврди да је трајније инсолвентан.
Стечајни поступак покреће се еџ оффицио, ако је без успеха вођен претходно поступак принудног поравнања. У самом предузећу одлуку о покретању поступка стечаја доноси одређен орган који је предвиђен Статутом.
Према томе, радници могу да учествују у доношење одлуке о покретању стечајног поступка. Међутим, предлог за отварање стечајног поступка не значи да ће суд у сваком случају отворити поступак. Да би се утврдило да ли су испуњени услови за отварање стечајног поступка, уобичајено је да се проведе претходни поступак. Претходни поступак је време од поднетог предлога за отварање стеченог поступка до доношења решења. Циљ претходног поступка је пре свега у томе да стечајно предузеће испита могућност за закључење принудног поравнања и да га одобри ако су за то испуњени услови, а ако не дође до закључења принудног поравнања, да испита даље да ли су испуњени услови за отварање стечајног поступка.
Према томе, поступак стечаја се не отвара пре него што се испита економско-финансијско стање дужника у смислу члана 80. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији. Уобичајено је да испитивање економско-финансијског стања обухвата утврђивање трајније неспособности за плаћање - инсолвентност, односно да ли је дужник презадужен у степену који му онемогућава рад. За време провођења претходног поступка дужник је дужан да учествује у том поступку и да органима суда стави на располагање све потребне податке и обавештења.
Према томе, у време провођења претходног поступка уобичајено је да радници раде, примају своју зараду, учествују у органима руковођења и управљања.
Међутим, стечајно веће може по доношењу решења о спровођењу претходног поступка ограничити права овлашћених лица дужника за обављање одређених правних послова. Такође суд може донети привремену меру обезбеђења, којом ће одредити обуставу исплата са рачуна дужника или условити пуноважност одлука органа дужника, а које се односе на располагање његовим средствима, својом претходном сагласношћу, у смислу члана 76. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији. Сва ова ограничења суд је дужан да упише у судски регистар и да о тим ограничењима обавести организацију која за дужника обавља послове платног промета.