Радно и социјално право

Проф. др В. Брајић: Примереност прописа у области радних односа тржишним условима 11

Проблем је и у томе што се у формулацијама говори о правима рад ника везаним за посао и роковима за престанак радног односа. Нису се садашња законска решења на адекватан начин еманциповала од ранијих решења (садржаних у Закону о удруженом раду (ЗУР од 1976. г.). Тамо је било речено да раднику, кратко речено, који је постао "технолошки вишак" не може престати радни однос. Сада важеће одредбе које говоре о радницима, за чијим је радом престала потреба, имају исту дикцију као ЗУР, а пошто је решење у погледу престанка радног односа другачије, онда се о престанку радног односа говори неадекватно или стидљиво. Говори се о правима запосленог у погледу посла, коме ће послодавац "раскинути радни однос".

Ради се уствари о запосленима чији рад, према програму увођења технолошких економских или организационих промена, постоје непотребан и чији радно–правни статус мора да се реши. Он се решава на основу програма остваривања права запослених, односно не само програмски већ и нормативно поставља. Према томе само ако из овог програма, и примене критерија проистиче да раднику мора престати радни однос, онда се може говорити о раднику коме престаје радни однос.

Терминологија запослени за чијим је радом престала потреба, може се рећи, није, адекватна али се ни као таква не употребљава доследно у истом значењу.

Према томе, овде се поставља питање адекватности регулативе у правно техничком смислу, али и у смислу примене. Примереност прописа је овде у погледу наших потреба, али се не зна да ли је примерена нашим могућностима. Но, за тренутак је главни проблем у њиховој разумљивости.

ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ

Нормативна и практична реалност код нас је у томе да су питања око дисциплинске одговорности бројна и актуелна. Према томе, морамо узети да су и врло значајна. Тумачењем и применом прописа у области дисциплинске одговорности се нећу овде бавити, јер је то обрађено у рефератима. Указаћу, не први пут, на неке проблеме концепцијске природе.

Концепцијски посматрано, са становишта тржишне привреде, у нашем законодавству је превише норми, које се односе на дисциплинску одговорност. Није, дакле, само пренормираност у питању, већи нерационална преобимност, али, што је и најважније, неадекватан концепт дисциплинске одговорности.

У тржишним усло смислу речи) је веома в

JV dy

а пр,

Ba еђивања радна дисциплина (у најширем

ђутим, није формалистичка.