Радно и социјално право

6 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Слично је са конвенцијама које се односе на недељни одмор (Конвенција бр. 14 о недељном одмору у индустријским предузећима и Конвенција бр. 106 о недељном одмору у трговини и јавним административним службама).

Исто се односи на конвенције о ноћном раду жена и омладине (Конвенција бр. 79 из 1946. г. о ограничењу ноћног рада деце и омладине; Конвенција бр. 90 из 1948. г. о ноћном раду омладине; Конвенција бр. 89 из 1948. г., о ноћном раду жена у индустрији).

На овај начин чине изузетке и конвенције које се односе на медицинске прегледе младих и минималних година за рад. (Такве су: Конвенција бр. 78 из 1946. г. која се односи на лекарске прегледе деце и омладине, ради утврђивања способности за рад у ваниндустријским делатностима; Конвенција бр. 138 о минимуму година за запослење у пољопривреди).

По правилу стандарди МОР-а не праве разлику у погледу заштите запослених с обзиром где раде за свој рачун, према власништву на средствима рада и врсти организације.

Допуштено је земљама чланицама да ограниче примену неких правила, односно направе изузетке, с обзиром на величину предузећа, организације, односно радње. Из ових и других правила се може видети да се ту делом сусрећу правила о породичним предузећима и малим предузећима.

Са становишта стандарда МОР-а поменути изузеци се односе на радно време и године старости.

Изузеци постоје и у погледу заштите на раду с обзиром на величину организације. Међутим, то се не односи на мере сигурности већ на обавезе у погледу организације посебних служби које се старају о заштити на раду.

Неке границе су, као што се може видети из ове напомене, организационе природе.

(Све ово се мора имати на уму јер послодавци и пракса показују склоност према идеји да је све другачије (и да правно може бити другачије) код малих предузећа, самозапошљавања и нетипичних форми запошљавања. Не само да није тако већ се мора знати која су одступања, природа одступања од општих правила, и како се формирају посебна правила.

Самозапошљавање се може подстицати на различите начине. Један део у ту форму запошљавања може доћи из технолошког вишка, То под условом да се обезбеде средства од стране предузећа или посебних фондова.з

Раније на самом почетку увођења института исплате новчане накнаде у износу од 24. до 36. зарада, средства су могла бити довољна за обезбеђење запослења. Касније, и данас, тај износ нема ранију економску тежину, али се третира као једна форма социјалног обезбеђења, и евентуалног обезбеђења

3. Стратегија и политика тржишта рада и запошљавања у Републици Србији, Републички завод за тржиште рада, Београд 2000. г., стр. 312. Мала и средња предузећа и запошљавање у Републички завод за тржиште рада, Београд, стр. 261. в такође Уредбе о обезбеђењу средстава солидарности, Службени гласник, бр. 20 и бр. 28/1999. г.