Радно и социјално право

Д. Паравина: Рад код куће радника у пракси и најновијим радно-правним стандардима... 23

органе надлежне за утврђивање и остваривање националне политике о раду код куће радника. У Југославији би то, сагласно важећем савезном Уставу и местом ратификованих конвенција у хијерархији општих правних аката, требало бити Савезно Министарство за рад, здравство и социјалну политику, односно унутар њега образована национална комисија за рад код куће радника, и то на трипартитном принципу, следећи у свему сугестије садржане у тач. 3. Препоруке бр. 184 о раду код куће радника.

У вези с горњим тач. 4. поменуте Препоруке, више него разложно, се сугерише установљавање, прикупљање и ажурирање службене националне статистике о раду и радницима код куће са детаљним подацима како би послужили као основа за утврђивање националне политике о раду код куће радника и мерама које треба предузимати у циљу њеног остваривања. Податке ове врсте треба радовно публиковати и тако стављати на располагање најширој јавности. Већ је речено да званична југословенска статистика, рада, на жалост, не познаје и не прати рад код куће радника уопште. Овај

недостатак неопходно је што пре елиминисати изменама и допунама важећег савезног Закона о евиденцијама у области рада!', на начин у свему ican, |

наведеној Препоруци. Од тих новела највише би користи имала Југославија

њено тржиште, радници код куће и њихове породице. Национална политика о раду код куће мора (чл. 4. Конвенције) мора

колико год је то могуће, подстицати једнакост третмана између радника код

куће и других радника водећи рачуна о особеностима рада код куће и, ако је _

мог гуће, условима к који се примењују при обављању истоврсних или сличних послова које обављају интерни радници у радним просторијама предузећа. Једнакост третмана посебно треба унапређивати у погледу: а) права радника код куће да оснивају или се учлањују у синдикалне организације према

"сопственом избору и да учествују у њиховим активностима; 6) заштите рад- |

ника код куће од дискриминације у запошљавању и занимању; ц) заштите у

области сигурности и здравља на раду; д) награђивања за рад; е) заштите |

законског режима социјалне сигурности укључујући и социјално осигурање; ф) приступа информацијама; г) минималног узраста код запошљавања и х) заштите материнства.

Национална политика о раду код куће радника, према истим стандардима, треба да се остварује путем законодавства, колективних уговора, арбитражних одлука или на било који други начин сагласан националној регулативи и пракси.

Национална политика у обалсти безбедности и здравља односно њихове заштите на раду, важећа за интерне раднике, треба да се примењује и на раднике код куће, водећи рачуна о специфичностима таквог рада. У вези с тим је потребно прецизирати услове под којима поједине врсте посло-

1. Објављен у "Службеном листу СРЈ", бр. 46/1996.

аи)