Радно и социјално право
В. Брајић: Концепције и регулисање флексибилних форми запошљавања 3 р ye u pee)
2. ПОЛИТИКА ЗАПОШЉАВАЊА
Код тражења решења за флексибилне форме запошљавања морају се имати у виду не само практични проблеми који се решавају, већ и оквиру коме се начелна и конкретна решења могу тражити.
Прихватање или одбацивање тржишта као регулатора запошљаваља у новије време је значило и опредељивање у погледу активне политике запошљавања. Активна политика запошљавања се обично везивала за планску привреду. Није сасвим тако. Активна политика запошљавања се данас пре претпоставља, него што се одбија. Одбијање би било у корист потпуне слободе тржишта, која се у савременим условима, мање или више, ограничава.
У Конвенцији (МОР-а) о политици запошљавања (бр.122) активна политика запошљавања се одређује као пуна слободно изабрана уносна запосленост која обезбеђује пуну, слободно изабрану и уносну запосленост, која полази од подстицања економског раста и развоја, подизања животног стандарда, обезбеђивања одговора на потребе радне снаге, решавања проблема незапослености и недовољне запослености.
Активна политика запошљавања треба да гарантује: да ће бити рада за сва расположива лица (она која траже да раде); да ће рад што је више могуће бити уносан; да ће постојати слободан избор занимања; могућност стицања квалификација и њихово коришћење и коришћење радних способности, без икакве дискриминације.
Активна политика запошљавања на основу одредаба ове конвенције за сваку државу чланицу треба да буде формулисана: према нивоу економског развоја и спроводиће се према условима у датој држави.
Један од начина запошљавања јесте самозапошљавање и то кроз мале радионице, занатства, посебно у сеоским подручјима земаља у развоју. (Препоруке о политици запошљавања, бр. 122. и анекс уз Препоруку 122.)
У новијем инструменту МОР-а Препорука о политици запошљавања — додатне одредбе – (бр. 169. из 1984) упућују, на промоцију неформалног сектора и малих предузећа и то путем самозапошљавања. Посебно се упућује на обезбеђење самозапошљавања младих радника, и маргиналних група.
Када се ради о старијим радницима, Препорука о старијим радницима (бр. 162-1980. г.) се посебно односи на информације које се тичу могућности самозапошљавања.
Новији инструменти као што је Конвенција о унапређењу и заштити незапослених (бр. 168 из 1988. г.) и Препорука о унапређењу и заштити незапослених (бр. 176) иду даље од претходних инструмената“, тако што директно траже од држава чланица финансијску помоћ, онима који хоће сами да на неки начин обезбеде посао за себе.
2. The Promation of Self - Employment, 120, Geneva, 1986.p. 65