Радно и социјално право
4 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО
3. ЗНАЧЕЊЕ ОСНОВНОГ ПРАВИЛА (чл. 4. Конвенције)
Да би послодавац могао да откаже радни однос раднику морају да постоје “ваљани разлози (било је предлога за замену израза "ваљани разлози" у смислу релативизације овог израза).
Ваљани разлози морају бити везани за: 1) способност радника (стручну, односно способност за обављање посла); 2) за понашање радника тј. извршавање радних обавеза — дисциплину рада (и евентуално дисциплину понашања); 3) за оперативне потребе предузећа, установе или службе (за потребе процеса рада).
Ова правила се тумаче према садржини законодавства држава чланица и других прописа и аката уколико нису у супротности са одредбама Конвенције.
У југословенском законодавству ова три случаја, у којима према
Конвенцији, послодавац може дати отказ, су обухваћена бројним нормама . 2 које регулишу престанак радног односа“.
3.1. Престанак везан за способност радника
У нашем праву престанак радног односа везан за способност рад ника, регулисан је са неколико одредби: 1) одредбе које регулишу распоређивање и престанак радног односа ако запослени не извршава са успехом послове радног места на коме ради (или не остварује одговарајуће резултате); 2) ако је потпуно неспособан за рад (престанак по сили Закона); 3) и евентуално одредбе о престанку радног односа (по сили Закона) када је запосленом забрањено вршење послова радног места, а не може му се обезбедити друго радно место.
3.2. Престанак због понашања
Престанак радног односа због понашања радника регулисан је у нашем законодавству одредбама о изрицању дисциплинске мере престанка радног односа.
Као што је познато законске одредбе о дисциплинској мери престанка радног односа у нашем законодавству су бројне и нису адекватне.
> Чл. 63-67 и чл. 17,43,53 Закона о основама радних односа (Сл. л. СРЈ бр. 29/96) и чл. 108-111 ЗРО (РС) – као и чл. 23,26,101 ЗРО.