Радно и социјално право

164 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

оставља на нахођење стечајном већу не може се прихватити.“ Смисао уставног начела да зарада запосленог не може бити нижа од одговарајуће зараде, састоји се у томе да је зарада унапред позната величина и за послодавца и за радника, и тиме се онемогућава недопуштено трговање радном снагом, које “људско достојанство деградира на ранг робе"!

Треба рећи, “У пракси се чланови 93. и 94. ЗППСЛ користе за увођење "радног стечаја", где радници настављају да раде остварујући само право на зараду.“ Оваква пракса вероватно је навела предлагача горе наведеног Предлога Закона о стечају, да се, по питању престанка радног односа предвиди решење да стечајни управник може, док траје стечајни поступак уговоромоделу ангажовати потребан број лица ради вођења послова у стечају и ради завршетка започетих послова дужника. Тиме би наше законодавство било, по питању радноправних последица стечаја, у потпуној супротности са међународним стандардима.

Према једној од алтернатива у погледу привилегованог потраживања запослених на име неисплаћене гарантоване зараде, у Предлогу Закона о стечају од 20. 3. 2000. године, предвиђа се да је стечајни управник дужан “Запосленима код дужника на дан отварања стечајног поступка исплатити неисплаћене загарантоване зараде за период за који му загарантована зарада није исплаћена у износу који је био прописан у том периоду у пуном износу, и на те износе мора платити припадајући допринос за пензијско осигурање, о чему се доноси посебно решење." Овакво решење довешће у питање социјалну сигурност запослених, јер се не предвиђа и уплата доприноса за осигурање за случај незапослености, а без уплате овог доприноса нема ни права из осигурања за случај незапослености,“

©

Према томе, “... запослени, према постојећим законским решењима, не могу фактички да утичу на свој правни положај. Губитак посла, услед отварања поступка, је известан, а могућност наплате потраживања и њи-

30 «С обзиром да запослени радници остају на раду и имају право на зараду, која се према чл. 63. ст. 1. Закона о радним односима утврђује у складу са законом и колективним уговором, тешко се може прихватити решење које је усвојено у ЗОСТЕЧ." (Др Миодраг Мићовић, оп. цит. стр. 249.)

Др Бранко А. Лубарда, Уговор о привременом раду, “Радно и социјално право“, бр. !3/2000, стр. 148. Супротно, “Нормално је да зарада задржаних на раду буде мања од зараде коју су остваривали до отварања стечаја, али није искључено и да буде иста или већа. (Престанак радног односа услед стечаја и ликвидације, "Савремена пракса", бр. 1846 од

> 21. 8. 2000. године, стр. 3.)

- Јелисавета Василић, оп. цит. стр. 307.

_ „треба навести и то, да се остваривање права уопште, везује за уплату доприноса, те уколико ови доприноси нису исплаћени, то се и не могу користити права односно у конкретном случају право на осигурање за случај незапослености." (Према Пресуди Врховног суда Србије, У. бр. 2338/97 од 1. 4. 1998. године.)