Радно и социјално право

Д. Ковијанић: Социјални елементи у институту — престанак радног односа... 173

престанак радног односа, броју и категорији запослених и року у коме намерава да раскине радни однос запослених; послодавац усмерава с циљем активног укључивања ових заинтересованих субјеката у преговоре о мерама које треба предузети да се спречи или сведе на најмању меру престанак потребе за радом запослених и ублаже штетне последице престанка радног односа. Актуелност и значај обавеза послодавца према синдикату и надлежној организацији за послове запошљавања, потврђују и законом утврђени рокови: обавезу обавештавања о намерама раскида радног односа, броју и категорији запослених и о року у којем намерава да раскине радни однос – закон везује за рок од месец дана од дана доношења програма остваривања права запослених за чијим је радом престала потреба; а обавезу обавештавања о престанку радног односа – закон утврђује за рок од најмање три месеца пре престанка радног односа запослених уз достављање података о њиховој старосној структури, врсти и степену стручне спреме.

Следећи социјални смер Конвенције 158 и Анекса – Препоруке у вези престанка радног односа, критеријуми за престанак радног односа утврђени Законом о основама радних односа, који се односе на запослене који имају исти степен и врсту стручне спреме, обавезују послодавца на њихово поштовање. У погледу критеријума по којима се престанак радног односа утврђује по поменутом основу (врсти и степену стручне спреме), савезни закон оставља могућност утврђивања и других критеријума републичким законима и колективним уговорима, указујући на потребу заштите социјално и економски најугроженијих радника кроз битније облике заштите који пружају већи обим заштите. Из ових разлога, исплата отпремнине запосленом за чијим је радом престала потреба због технолошких, организационих или економских промена, – крајња је обавеза послодавца према запосленом пре раскида уговора о раду; а примењује се у случају ако се запосленом није могло обезбедити ниједно од других права утврђених законом за престанак потребе за радом запосленог.

Реализација свих законом утврђених права запослених којима престаје радни однос по овом основу, укључујући и право на исплату отпремнине – обавеза је послодавца. Ова обавеза послодавца (реализација законом утврђених права због престанка потребе за радом запослених), логична је последица послодавчеве намере о престанку потребе за радом запослених по његовој иницијативи. Но и поред тога, ради што потпуније заштите запослених, за ове потребе, у случају престанка радног односа већег броја запослених могу се користити и средства која за ту намену буду обезбеђена у складу са законом. На овај начин потврђује се социјални карактер заштите запослених који дођу под удар овог законом предвиђеног облика престанка радног односа.