Радно и социјално право
В. Вучковић: Дисциплинска одговорност и дисциплински поступак... 193
ЗАШТИТА ПРАВА
Кад се дисциплински поступак водио код послодавца или послодаваца у општем режиму (регулисано матичним законима) решење о изрицању новчане казне је коначно, даља заштита је на суду. Решење о изреченој мери престанка радног односа отвара право на приговор, а када управни одбор или директор одбије приговор запосленом остаје опет право на судску заштиту. Овде се стиже до још једне дилеме: Према одредби члана 108. став 1. тачка 13. Закона о радним односима, запосленом независно од његове воље, отказом уговора о раду од стране послодавца престаје радни однос кад му је изречена мера престанка радног односа. Да ли то значи да он остаје у радном односу ако директор, после изречене мере престанка радног односа, не донесе још и решење којем му отказује уговор о раду; Полазећи од тога да је радни однос престао изрицањем дисциплинске мере, судска пракса је (у за сада малобројним одлукама) заузела став да је овај директоров отказ само декларативно решење, јер је радни однос већ престао изрицањем мере. Ипак, могућ је и другачији приступ, ако се полази од тога која овлашћења директор може преносити. За разлику од покретања и вођења дисциплинског поступка, па и изрицања дисциплинских мера, које он може пренети на запосленог са посебним овлашћењима и одговорностима, овлашћење да отказује уговор о раду је резервисано само за директора. Када се погледају и сва друга “резервисана овлашћења може се закључити да су то она: ко ће радити, где ће радити, и да ли ће престати да ради одлуком директора. Овако широка и непреносива овлашћења директора би, можда могла да упуте и на закључак да отказ уговора о раду по члану 108. став 1. тачка 13. Закона о радним односима и нема само деклараторни карактер. Остаје наравно да се о овоме заузму чврсти ставови у судској пракси. Против решења директора којом отказује запосленом уговор о раду приговор није дозвољен. То решење је коначно, и запослени има право на тужбу суду у року од 15 дана. Према члану 111. Закона о радним односима, радни однос престаје отказом уговора о раду – даном достављања уговора о раду, ако овим законом није друкчије одређено. Друкчије је одређено само када се ради о радном односу заснованом на одређено време, што би опет значило да без обзира када је створен основ за отказ уговора о раду, радни однос престаје тек даном достављања отказа уговора о раду.