Радно и социјално право
и
Поруке 203
запослење постоје услови. То значи да проширивање могућности за заснивање радног односа на одређено време, не сме да подрива могућности за трајно запослење, ако за то постоје услови.
8. Систем рада код куће радника, схваћен у смислу чл. 1. Конвенције међународне организације рад (МОР) бр. 177 о раду код куће радника усвојене 1996, као и истоимене допуњавајуће препоруке бр. 184 из исте године, великом броју и најбогатијих држава доноси велике економско социјалне користи, које ће се, према широко распрострањеним научним уверењима заснованим на сагледивим могућностима електронске и видео информатике, у скорој будућности мултиплицирати. Само на подручју Европске уније по овом систему одавно ради 6,9 милиона радника код куће или 4,9 одсто радно способног становништва. По истој методологији рачунато то би за Југославију значило око 186.000 незапослених. Југословенско законодавство о раду и службена статистика рада (Закон о евиденцијама у области рада, "Сл. лист СРЈ", бр. 46/1996) не познају и не признају рад код куће радника. 36 ог тога се Савезној влади свесрдно препоручује да, у складу са важећим уставом, припреми и предложи све потребно за ратификацију наведене Конвенције и акцептирање истоимене Препоруке МОР-а, као синтезе најбољих националних и међународних искустава на овом плану, уз одговарајућу измену измену других прописа сагласно тим актима и обезбеди њихово поштовање равно опредељењу из ст. 1. и 2. чл. 16. Устава СРЈ. То би била најадекватнија основа за разумно очекивање користи од рада код куће радника и у Југославији.
9. Констатовано је да позитивно право садржи у великој мери адекватна решења, за рад приватних предузетника, и лица која они запошљавају. То важи и за организовање предузетника и њихово функционисање. С обзиром на могућности које ова форма запошљавања пружа, потребно је и даље на одговарајући начин, подстицати ову форму организовања рада и запошљавања. Поред нормативних решења треба тражити и одговарајућа финансијска, економска, социјална и организациона решења.
10. Сматра се да је уговор о привременом раду, у погледу права и обавеза, могуће изједначити са запослењем у радном односу, у одговарајућем трајању и обиму, односно видети под којим условима је то могуће. Потребно је регулисати односе обављања привременог рада у погледу организовања и посредовања. У погледу посредовања и запошљавања размотрити евентуалну потребу ратификације Конвенције 96 (плаћеним бироима за запошљавање). Поред осталог то значи да треба видети да ли има потребе, и места да се уреди приватно посредовање у запошљавању. У том контексту размотрити и потребу ратификовања конвенције бр. 181.