Радно и социјално право
Б. Чолић: Одговори на питања са саветовања 207 BD LOTUS CG COCO PUTO а Сав ов 8 8 8ЕНЦИ
Према томе, по правилу, постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, ко је штету проузроковао и како се надокнађује утврђује посебна комисија коју образује надлежни орган послодавца. Одлука те комисије коју образује директор у смислу чл. 137. ст. 1. тач. 16. Закона о радним односима Републике Србије, којом се утврђује висина штете и обавеза запосленог да штету накнади није извршни наслов и не може се принудно извршити без обзира на облик обештећења који је одређен. Ако се накнада штете не оствари у складу са добровољним пристанком запосленог, захтев за накнаду штете мора се поднети против запосленог надлежном суду. Исти случај је и са одлуком дисциплинске комисије када утврди висину штете окривљеног радника и обавезу истог да је накнади послодавцу (предузећу и другој организацији и заједници).
2. ПИТАЊЕ: Да ли је могуће регулисати статутом предузећа преношење овлашћења за одлучивање у другом степену по приговору запосленог на одлуку о престанку радног односа са управног одбора на председника управног одбора, односно заменика председника управног одбора, одређени број чланова управног одбора или одређени број заменика чланова управног одбора, сходно чл. 266. Закона о предузећима, иако ова могућност није предвиђена Законом о основама радних односа и Законом о радним односима Републике Србије:
ОДГОВОР: Према одредби чл. 56. Закона о основама радних односа, дисциплинске мере из чл. 53. истог Закона (новчана казна и мера престанка радног односа), изриче директор. Код послодавца који има управни одбор за одлучивање по приговору запосленог на одлуку о престанку радног односа као другостепени орган надлежан је управни одбор. Код послодавца који нема управни одбор за одлучивање по захтеву запосленог за преиспитивање одлуке о престанку радног односа надлежан је директор. Приговор на одлуку о изреченој мери подноси се у року од 15 дана од дана достављања одлуке и то о изреченој мери престанка радне дужности. О дисциплинској одговорности директора одлучује орган који га поставља, значи по правилу и код друштвеног предузећа управни одбор. Тачно је да према одредби чл. 266. Закона о предузећима, статутом акционарског друштва може се, предвидети да управни одбор може обављање одређених послова из свог делокруга поверити директору, односно председнику управног одбора. Ово право на обављање поменутих послова може се опозвати у свако доба. У том случају директор, односно председник управног одбора је обавезан да у року утврђеном статутом подноси управном одбору извештај