Радно и социјално право

П. Спасић: Престанак радног односа вишку запослених и права из осигурања 147

за случај незапослености

решење Завода за тржиште рада постало правноснажно, и 2) претходни поступак код Завода за тржиште рада који се завршио правноснажним решењем представља процесну претпоставку за доношење решења о престанку радног односа.

Из изложених законских прописа о заштити од престанка радног односа у случају вишка радне снаге, запажа се да по ЗОПРО и ранијем српском Закону о правима радника за чијим је радом престала потреба, заштита од престанка радног односа је ствар радника и послодавца. Према SPO из 1991. имамо управноправно регулисање, ограничавање радноправних односа путем управноправних прописа по питању заштите од престанка радног односа вишковима радне снаге. Однос између послодавца и Завода за тржиште рада је управноправни однос, који се разрешава управним актом (решењем). Одлука послодавца о престанку радног односа зависи од условљавајућег односа управнопрфавне природе: зависи од управноправног питања на које правноснажно решење Завода за тржиште рада даје одговор.

У диспозитиву решења Завода за тржиште рада именују се, поред предузећа, и радници, било да им се признаје или не признаје право. Ипак, решење Завода за тржиште рада није тзв. заједничко решење у вишестраначкој управној ствари, где би једна странка била предузеће, по чијем је захтеву покренут поступак (тзв. активна странка), а радник (радници) тзв. узгредна странка (интервениент). Другим речима, предузеће и радник нису странке са противним интересима.

Решење Завода за тржиште рада којим се усваја захтев предузећа је овлашћујући ( фаворабилни) конститутивни управни акт: овим актом се предузећу додељује право које пре тога није имало. (Као што је речено, предузеће нема право да једнострано, својом вољом раскине радни однос са радницима за чијим је радом престала потреба.)

С друге стране, ако се захтев предузећа не усвоји (негативно решење), ради се о одбијању стварања ма какве промене у постојећим радноправним односима радника и послодавца (то је такође у складу са наведеним, да се у управном поступку решава условљавајући однос управноправне природе.)

У складу са реченим, против решења Завода за тржиште рада, право жалбе има само предузеће, а не и радник. У том смислу се изјашњава и Врховни суд Србије, у решењу У. 2337/93 од 13.10.1993. године: "По претходном испитивању тужбе, Врховни суд је нашао да је тужба поднета од неовлашћених лица, па је треба одбацити. Из списа предмета произилази