Радно и социјално право

П. Спасић: Престанак радног односа вишку запослених и права из осигурања 151 за случај незапослености

35. Закона о радним односима, запослени коме није могло да се обезбеди ни једно од права прописаних за вишкове запослених и коме је радни однос престао исплатом отпремине - остварује право за случај незапослености, у складу са прописима о запошљавању. Према изнетом, следи да вишак запослених остварује заштиту кроз систем осигурања за случај незапослености, ако им је радни однос престао на наведени начин и под наведеним условима: да није могло да им се обезбеди ни једно од прописаних права за вишак запослених и да им је радни однос престао исплатом отпремнине.

Законом о запошљавању и остваривању права незапослених лица, није прописана посебна заштита вишкова запослених, односно заштита кроз систем осигурања за случај незапослености је истоветна заштити коју уживају и друга заштићена лица кроз ово осигурање, тј. укинута је посебна заштита у трајању до две године."

РЕЖИМ ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА ВИШКУ ЗАПОСЛЕНИХ У ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА

Запосленом који остане нераспоређен у државном органу (престала потреба за његовим радом), радни однос престаје под условима и на начин утврђен посебним прописима о радним односима у појединим органима (јех грестанитиз), ако постоје. Уколико таквих прописа нема, супсидијерно се примењују посебни прописи о радним односима у државним органима (леџ специалис). Ако ни тих прописа нема, резидуално се примењују општи прописи матичног Закона о радним односима (!ех вепетаћг). %

Према члану 66. став !. Закона о радним односима у државним органима, запослени у државним органима који су остали нераспоређени на начин утврђен чланом 65. тог закона, имају иста права и обавезе као и

Додуше, вишак запослених има, за време примања новчане накнаде, право на пензијско и инвалидско осигурање (ПИО).

Види члан 1. став 3. Закона о радним односима, члан 1. став 3. и члан 64. Закона о радним односима у државним органима (“Сл. гласник РС", бр. 48/91 и 66/91): види и Пресуду Врховног суда Србије, Рев. 5532/94 од 16.11.1994. године.