Радно и социјално право

ап +: 158 П. Спасић. Престанак радног односа вишку запослених и права из осигурања за случај незапослености

пуног на скраћено (непуно) радно време, запосленом се не може отказати уговор о раду““;

- разрешени директор.““

ОСИГУРАНИ СЛУЧАЈ ИЗ ЧЛАНА 12. СТАВ 1. ТАЧКА 1. ЗАКОНА О ЗАПОШЉАВАЊУ И ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА

Према одредби члана 12. став 1. тачка 1. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица, новчана накнада припада незапосленом лицу коме је радни однос престао "због престанка потребе за његовим радом, у складу са законом “. Дакле, саставни део дефиниције овог осигураног случаја је - законити престанак радног односа, те следствено томе, ако до престанка радног односа дође супротно закону, осигурани случај се неће ни десити. Да без законитог престанка радног односа због престанка потребе за радом запосленог и не наступа осигурани случај из члана 12. став 1. тачка 1. Закона о запошљавању и остваривању права

непуним радним временом). Овакво законско решење је у супротности са чланом 1. под (г) Конвенције МОР број 175 из 1994. године, према којем је прописано да “Радници који раде пуно радно време, а који су делимично незапослени због колективног или привременог смањења њиховог уобичајеног броја часова из економских, техничких или структуралних разлога. не сматрају_се радницима који раде скраћено радно време. "Како Закон о запошљавању и остваривању права незапослених лица осигураним случајем сматра престанак радног односа, а не губитак зараде у случају потпуне или делимичне незапослености (што је стандард у упоредном и међународном праву). следи да су одредбе члана 26. став. 1. тачка 1. и 2. Закона о радним односима практично неприменљиве. О овцом проблему, види ближе код : Др Александар Петровић, Ризик незапослености, "Радно и социјално право“. број 7-9/98. стр. 319320. Види члан 108. став 1. тачка 7. Закона о радним односима.

Према одредби члана 37. Закона о радним односима, директор који је разрешен дужности. у складу са законом, остварује права као запослени за чијим је радом утврђен престанак потребе. осим у случајевима у којима, у складу са законом, запосленом престаје радни одпос по сили закона или без његове сагласности. Према одредби члана 13. ЗОПРО, директор је уживао посебну (привилеговану) заштиту у односу на запослене. па је предузеће било обавезно да разрешеног директора распореди на одговарајуће радно место, без обзира да ли оно у моменту разрешења постоји, тј. ако не постоји, има бити образовано (у том смислу и Пресуда Врховног суда Србије, Рев. 3203/92 од 5.11.1992. године). Ближе о проблему радноправне заштите разрешеног директорфа види код: Првослав Спасић, Радно-правни положај разрешеног директора, , "Правни информатор“, бр. 7/2000.