Радно и социјално право

172 С. Новаковић: Дисциплински поступак

синдикату. Осим ових субјеката, чије позивање закон изричито налаже. на расправу треба позвати и браниоца запосленог (уколико га је он узео), као и стручно лице ангажовано за спровођење увиђаја ради утврђивања околности и чињеница у вези са повредом радне обавезе (ако то утврђивањее не врши непосредно сам дисциплински орган). Поред њих, на расправу се могу позвати и друга лица, ако се оцени да је то потребно и корисно. Позивање треба извршити на начин препвиђен колективним уговором, односно општим актом послодавца, а ако овим актима то није учињено, долази до сходне примене одредаба Закона о општем управном поступку.

Расправу заказује, отвара и руководи њоме дисциплински орган (директор или запослени са посебним овлашћењима и одговорностима на којег су пренета дисциплинска овлашћења). Расправа је усмена (што значи да се чињенице на основу којих се одлучује о одговорности запосленог утврђују на основу усменог расправљања и извођења доказа) и јавна (отворена за запослене, друга заинтересована лица и средства информисања). Усменост и јавност расправе као два општа процесна начела која карактеришу дисциплински поступак изричито су предвиђена одредбом чл. 95. став 2. Закона о радним односима. Тиме није искључена примена и других значајних процесних начела (расправно начело. начело материјалне истине, начело слободне оцене доказа, начело процесне економије и сл.), јер она произлази из обавезе спровођења одређених процесних радњи или се подразумева код спровођења поступка у коме се одлучује о праву, обавези или одговорности одређеног лица.

На расправи запослени против кога се води дисциплински поступак износи своју одбрану, изјашњавајући се о наводима из захтева за покретање дисциплинског поступка. Саслушање запосленог је законска обавеза дисциплинског органа. Наиме, према чл. 95. став 3. Закона о радним односима, запослени мора бити саслушан пред дисциплински органом, осим ако се без оправданог разлога не одазове на уредно достављен позив, и не може му се ускратити одбрана. Када запослени изнесе своју одбрану. односно да свој исказ, могу му се постављати питања о околностима у вези са повредом радне обавезе поводом које се води дисциплински поступак.

После саслушања запосленог приступа се извођењу доказа, тј. разјашњавању околности и доказивању чињеница које су од значаја за утврђивање дисциплинске одговорности и изрицање дисциплинске мере. При извођењу доказа могу се користити различита доказна средства (исправе, саслушање сведока, увиђај, вештачење). Вршење избора доказних средстава и редослед извођења доказа у надлежности је дисциплинског органа. Овај орган одлучује и о томе које ће чињенице узети као доказане.