Радно и социјално право

Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос We

и завршним одредбама то и утврђује. Тако, на пример, чл. 84 Закона о основама радних односа утврђује да даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе његовог претходног Закона о основним правима из радног односа. Овде, дакле, важи принцип Јех рочепог аетова! рпоп. Овде треба напоменути да ступањем на снагу новог закона треба пажљиво погледати његове прелазне и завршне одредбе. Ово због тога што нови закон може да продужи примену или важење неких одредаба претходног закона. Примена може бити продужена на поступке који су започети на основу старог закона, а нису завршени ступањем на снагу новог закона. На пример, то чини савезни закон у чл. 81 у коме предвиђа да се започети дисциплински поступак који није окончан у време ступања на снагу новог закона, оконча по одредбама закона који је важио у време покретања дисциплинског поступка ако је повољнији за запосленог. Исто тако чл. 147 Закона о радним односима Србије даје право запосленом, који није искористио годишњи одмор до ступања на снагу овог закона, да до 30. јуна 1997. године искористи годишњи одмор по прописима који су важили до ступања на снагу овог закона. Овом одредбом законодавац штити стечено право радника. Или, на пример, Закон о радним односима Србије у Прелазним и завршним одредбама у чл. 145. продужава важење чл. 29 а (који односи на упућивање радника на плаћено одсуство) и чл. 29 6 (који односи на рад фонда средстава за исплату најнижих зарада) претходног закона до 30. јуна 1997. године, односно до 31. марта 1997. године. Но, могућно је да одређени закони буду донети за одређено време (темпорални закони). Време трајања може бити одређено законом или ако су донети за случај наступања одређених посебних околности док трају те околности.

На крају треба указати да на престанак закона утиче и доношење новог устава или ревизија постојећег. Како устав представља највиши и основни акт који утврђује основе и оквире за доношење закона, одређује органе за њихово доношење, утврђује поступак доношења, садржину и врсте закона, то је готово извесно да ће доношење новог устава или ревизија постојећег утицати на затечени систем законодавца, било да захтева доношење нових закона и престанка важења постојећих, било до захтева измене и допуне постојећих, тј. њихова усклађивања са новим уставним одредбама или са новим уставом. У Југославији процес усклађивања закона са уставом СРЈ од 1992. године још није завршен. Уставним законом за спровођење устава СРЈ предвиђено је да се до 31. децембра 1994. године ускладе са уставом сви закони. За усклађивање закона предвиђених у чл. 15 Уставног закона рок је био 31. децембар 1992. године а сви остали закони до 31. децембра 1994. године. У ову групу су спадали и закони у области радних односа. Међутим, треба истаћи да још